Андреј Млакар
Руски министар одбране Сергеј Шојгу обелоданио је да Руска Федерација преузима контролу над реком Дњепар, другом највећом реком на простору бившег Совјетског Савеза после Волге.
Како је Шојгу навео осим Дњепарске флотиле биће формирана и бригада речних чамаца.
Oно што за сад није познато у целој причи је организациона структура и типове пловила које ће новоформирана флотила на тлу Европе да користи. Русија има неколико пловила у опцији који би могли да буду придружени новоформираној Дњепарској флотили и бригади речних бродова:
Патролни чамци Мангуста
Означени су и као Projekat 12150 изграђени у бродоградилишту Вимпел а корисници су руска ратна морнарица и граничне службе ФСБ и Царина. Руска војска их од пролећа 2022. године користе за патролне задатке уз реку Дњепар и пребацивање извиђача у дубину украјинске територије.
Брзи патролни чамци настали су као пројекат 2011. године у конструкторском бироу Алмаз. План је предвиђао да се направи брод пројектован за деловање у приобалним подручјима, лукама, рекама, језерима на различитим задацима, пре свега у патролирању.
Градња је почела у бродоградилишту Вимпел. Овај тип чамаца у руској номеклатури познат је и као Пројект 12150 Мангуст за Ратну морнарицу Руске Федерације, гранчну службу ФСБ и Царинску службу Руске Федерације.
Прво пловило поринуто је јуна 2013. године, а друго јула исте године. Наручилац и први корисник је била Гранична служба, која делује у склопу Федералне службе безбедности.
Оба чамца испитана су за употребу на мору и рекама и када су прошли са успехом сва испитивања на терену уврштени су у оперативну употребу. Због своје велике брзине, ови чамци се користе у мисијама трагања и спасавања, медицинску евакуацију, али и превоз спасилачких тимова, пружање медицинске помоћи. Ова пловила могу бити опремљена лаком ронилачком опремом.
Труп чамца израђен је у облику слова В који би у комбинацији са јаким бродским моторима омогућиле велике брзине и одличну управљивост.
Како је наведено у проспектима чамац производи јако малу буку, а у трупу брода распоред просторија испод палубе омогућава применом савремених маетијала у градњи одличне услове за боравак и рад посаде. Доста је уређено на климатизацији у кабини и командном мосту.
Тактичко технички подаци брзог чамца Мангуста
Димензије: дужина 19,45 м; ширина: 4,4 м, газ празног поливила 1,6 м, а пуног 2,2 м, депласман 27,2 т
Погон: два дизел мотора МТУ 10В2000М93 који покрећу два пропелера АСД -14 Арнесон. Опционо нуди се и руски бродски дизел мотор Звезда М470К. Оба мотора имају јачину 3.000 КС. Струју на броду ствара дизел генератор јачине 26кВ
Максимална брзина 50 човорова (96 км/х)
Брзина крстарења 36 чворова (50 км/х)
Максимални радијус кретрања је 410 наутичких миља.
Максимални капацитет горива 2000 л; воде 290 л што му обезбеђује аутономију до два дана.
Посада: 3-6 чланова
Наоружање: топ КПВТ 14,5 мм или један 12,7 мм Управа монтиран на даљински управљиву станицу типа КОРД монтирану на постољу, један или два аутоматска бацача граната АГС-17 Пламја калибра 30 мм, противронилачки бацач граната ДП-64 и два преносна ПВО система типа Игла.
Од остале опреме ова брза пловила имају интегрисани навигациони систем, навигациони радар, ехосондер, жиро компас и магентни компас КМ69-М2.
Корисници:
Балтичка флота 13 пловила, Црноморска флора 26. Иначе ова флота руске морнарице прва два примерка у оперативну употребу добила је 2016. и 2019. године. У пацифичкој флоти је 11 пловила, а у Каспијској флотили 11. Података о томе колико их има у граничној служби ФСБ и Царини нема.
Брзи патролни чамац Раптор
Русија је почетком 2010 године од Шведске купила неколико брзих патролних чамаца CB 90 од којих је касније настала класа „Раптор“. За сад није познато да ли је Русија купила лиценцу за ове брзе патролне чамце или су то радили на своју руку. Ова пловила по први пут у јавности у наоружању руске морнарице виђени су луци Тартус 2015. године. Прво пловило поринуто је било 2013. године.
Брзи патролни чамци класе Раптор су пројектовани и израђени у бородоградилишту Пела у Санкт Петербургу. Овај брод добио је руску ознаку „Пројекaт 03160“, док по НАТО класификацији носи ознаку Раптор.
Ови брзи чамци намењени су за широки спектар задатака од патролирања, потраге и спасавања, до извођења мањих десаната на обалу, као и пребацивање диверзантских једница, и саботажу.
Овим брзим патролним чамцима може да се превезе до 20 поморских диверзаната и припадника морнаричке пешадије.
Борбене могућности овог брзог патролног чамца демонстриране су биле септембра 2013. До 2015. године Русија је набавила прву серију од осам патролних чамаца, од којих су четири постала оперативна 2014. године, а преостала четири су испоручена до краја 2015. Сви су распоређени у састав Црноморске флоте и распоређени су на Криму, а део је ангажован и у Сирији у луци Латакија.
Ове чамце добила је и Каспијска флотила.
Новембра 2020. руска морнарица наручила је чак 17 додтаних пловила.
Посаде брзог патролог чамца Раптор прошле су вишестепену обуку у Заједничком центру за обуку Ратне морнарице Русије у Санкт Петербургу.
Државни пријемни одбор потписао је акт о пријему патролног чамца у марту 2015, а чамац је ушао у састав Црноморске флоте Руске морнарице у августу. 2015.
Тактичко технички подаци брзог патролног чамца пројекта 03160
Патролни чамац Пројекта 03160 има два члана посаде и 22 припадника морнаричке пешадије или припадника морнаричког елемeнта СПЕЦНАЗ
Димензије: дужина 17 м, ширина 4м, висина 3,5м и газ од 0,9м.
Погон: У ове брзе патролне чамце уграђен је дизел мотор јачине 2.000 КS
Максимална брзина је 50 чворова
Радијус кретања 100 наутичких миља (160 км) од места базирања
Пловило има посебну кабину за смештај поморских диверзаната, ронилаца, спасилачких тимова, која се прилагођава у зависности од намене. Чамац је опремљен са модерним навигационим системима, комуникационим уређајима, радарима и радио уређајима.
Чамци Пројекта 03160 имају на корито од стаклопластике имају постављену додоатну оклопну заштиту у виду плоча, које су постављене на труп пловила и обезбеђују ниво 5 и 5А заштите од метака.. Прозори на кабини су од непробојног стакла дебљине 39 мм и нуде балистичку заштиту за путнике од аутоматског оружја.
У наоружању руске ратне морнарице налази се више од 12 оваквих пловила, која се и даље израђују.
Наоружање
Чамац је опремљен даљински управљаном борбеном станицом станицом која има уграђен мотраљез КПВТ калибра 14,5 мм. Даљински управљива борбена станица је жиростаблисана у две равни и има електро-оптички осматрачки модул, који циљеве на води отктрива на даљинама до 3.000 м
На крми су постављена два носача за ношење митраљеза 6П41 Печенег калибра 7,62 мм домета 1.500 метара и брзину ватре између 600 и 800 метака у минути.
Чамац је се може користити у приобалним водама, ушћима река и мореузима и дању и ноћу.. али и у сложеним метеоролошким условима.
Десантни чамац класа „Серна“
Брза десантно- искрцна пловила класе Серна, руси означавају као Пројекат 11770.
Ова пловила су дужине 25,6 м и ширине 5,8 м који достижу максималну брзину од 30 чворова. Максимални радијус износи 600Нм.
Ова пловила могу да носе 92 војника са пуном борбеном опремом или 45 тона терета по мирном мору, односоно 29 тона при јачини мора 3 по бофору.
Руска ратна морнарица у свом наоружању има 11 пловила овог типа.
Капацитет ових пловила је превоз два оклопна возила или 100 људи под пуном опремом.
Речне топовњаче класе Шмељ
Окосницу Дунавске флотиле Совјетске ратне морнарица чиниле су до половине 1990-тих година прошлог века речне топовњаче класе Шмељ. Настале су средином 1960-тих година 20. века и означене као Пројекат 1204М. НАТО кодни назив за њих био је „Bum ble bee“ или „Бумбар“. Ова пловила изграђена су у бродоградилишту у Николајев у периоду 1967. до 1974. израђено је 80 топовњача. На Дунаву Совјетска дунавска речна флотила имала је 24 пловила. После распада Совјетског Савеза већина плолвила је остала у саставу Украјинске дунавске флотиле, док је неколико чамаца пребачено на Каспиојско језеро где су ушли у састав Каспијске флотиле.
Тактичко технички подаци топовњаче класе Шмељ
Димензије: дужина 27,72 м, ширина 4,32 м, газ 0,9 м
Депласман 72 тоне
Погон: Два дизел мотора јачине 1.790kW
Максимална брзина је 22 чвора.
Наоружање: један топ калибра 76 мм Л48 на прамцу, топ и купола преузета са амфибијског тенка ПТ-76, један двоцевни топ 2М-3 калибра 25 мм. уграђен у куполи на крми. Опционо на овој топовњачи могу бити уграђена и два тешка митраљеза КПВТ калибра 14,5 мм, а неке имају уграђен и вишецевни лансер ракета БМ- 14 са 17 цеви.
Посада броји 12 чланова. У руској ратној морнарици постоје 4 оваква пловила и они се наизменично користе у Каспијској и Азовској флотили
Противдиверзантски чамац П-424 „Кинел“
Противдиверзантски чамац „Пројекат 21980“ настао је у конструкционом бироу „Вимепел“ из Нижњег Новогорода.
Намена овог чамца је заштита акватроије, база Ратне морнарице и противдиверзантских и терористичких снага у водама близу база или прилазима.
Пловила су изграђена у Зеленодолском, Горком, Восточнаја и Рибинском бродоградилишту. Иначе Рибинско бродоградилиште припада компанији Вимпел.
Прво пловило поринуто је 2013. године.
У конструкционом смилу противдиверзантски чамац П-424 „Кинел“ је једнотрупни чамац који је израђен од челика и палубом за коју је употребљена легура алуминијума и магнезијума као једниствена непрекидна целина. Иста легура употребљена је за надоградњу.
Ово пловило покрећу два дизел мотора укупне јачине 4.800 коњских снага, који може да развије брзину од 23 чвора.
Од остале опреме пловило поседује радио уређај МР-231 „Пал“. оптичко-електронски осматрачки систем МТК-201М3, хидроакустични систем „Калмар“, као и противдиверзантско спуштена хидроакустичка станица „Анапа“ Хидроакустични уређај Калмар је од посебног значаја и састоји се од сонара и ехо сонар, навигациона хидроакустичка станица и беспосадно подводно возило на даљинско управљање омогућавају претрагу и детекцију различитих подводних објеката (домет до 500 м), укључујући и откривање рониоца са затвореним апаратом за дисање и прегледом дна (на дубине до 200 м) при брзини чамца до 8 чворова и стању мора до 3 бофора. Овај уређај такође омогућава сонарно и визуелноуоачавње откривених објеката коришћењем беспосадног подводног пловила на даљинско управљање, приказ података о подводној ситуацији у реалном времену, њихову обраду и чување.
Аутономија посаде од 8 људи је до 5 дана.
Засада су израђена два пловила у саставу су Црноморске флоте. Зашто би баш можда једно од два пловила могло да буде кориштено на Дњепру указује и то што је већ кориштен на унутрашњим пловним путевима када се упутио ка Санкт Петербургу, где је крајем јула учествовао на обележавању Дана морнарице,
Тактичко технички подаци
Депласман: 142,6 т.
Димензије: дужина – 31,04 м, ширина – 7,4 м, газ – 1,86 м.
Пуна брзина: 23 чвора.
Домет крстарења: 200 миља.
Погон: 2 МТУ дизел мотора по 1822 КС, 2 дизел генератора по 100 кW
Наоружање: Опрема: 4×1 ракетни систем ПВО 9К38 „Игла“, 1×1 митраљез 14,5 мм на морском постољу МТПУ-14,5, 1 противдиверзантски бацач граната ДП-65А 55 мм, 1 противдиверзантски бацач граната ДП 45 мм 64
Посада: 8 људи.
Артиљеријски ракетни чамци Гјурза М
Русија у свом наоружању од 2018. поседовала је да украјинска артиљеријска чамца класе Гјурза-М, Бердјанск и Никопољ, која су заплењена 25. новембра 2018. Они су заробљени док су покушавали да пређу Керчки мореуз на путу за украјински лучки град Мариупољ у Азовском мору. Бродови су враћени 18. новембра 2019, али је Украјина оптужила Русију да их је вратила у лошем стању
У руској инвазији на Украјину заробељена су још три артиљеријска чамца овог типа. Један је потпонуо и подигнут је из Азовског мора у мају 2022. и пренаоружан је са 2 куполе 2М-3, заменивши системе БМ-5М. Поменута пловила су заробљена у луци Бердјанск. У питању су бродови П 179-Висххород и П 174-Аккерман. Руске снаге су заузеле још две летелице, П-177 Кременчук и П-178 Лубни, током опсаде Мариупоља.
Грјуза М „Pројекат 58155“ пројектовао је “Истраживачко пројектантски биро за бродоградњу Миколајев. Ови чамци улазили су у оперативну употребу украјинске морнарице од краја 2015. Сврха ових бродова била је употреба на затвореним морима попут Азовског.
Kонструкционо артиљеријски оклопни чамац пројекта 58155 Грјуза М састоји се три дела; моторног, складишно борбеног и управљачког одељења. Оклопно артиљеријски чамац Грјуза М израђено су од челичних материјала отпорних на метке.
. Чамци су дужине 23 м, висине 4, 8м, а газ је 1 м. Пуни депласман оклопног артиљеријског чамца је 54 тоне. Број чалнова посаде је 5 морнара.
Наоружање:
На прамцу и крми постављен је борбени модул БМ-5М.01 Катран-М која је даљинско управљана, произвођача Кузниа на Рибалскому. Свака купола је опремљена са два аутоматска бацача граната калибра 30 мм.
Наоружање чамца укључује и аутоматски топ калибра 30 мм ЗТМ-1, митраљез ЦТ калибра 7,62 мм и ласерски вођени преносни противваздушни системи (МАНПАДС).
Аутоматски топ ЗТМ-1 може да се пуца на непријатељске авионе који лете на малим висинама, по лаким оклопним борбеним возилима пешадије. На чамцу су монтиране и две противоклопне ракете Барриер (АТГМ) за борбу против непокретних и покретних лако оклопљених објеката, хеликоптера и савремених оклопних борбених возила, опремљених експлозивним реактивним оклопом (ЕРА). Мете се гађају на удаљености од 100 до 5.000 метара.
Систем за управљање ватром налази се на командом моста. Чамац такође има навигациони радар, антенске јарболе и комуникационе системе. Ласерски даљиномер је инсталиран за откривање и праћење циљева.
Погон
Покрећу га два дизел мотора, који може да плови максималном брзином од 25 човорва. Максимални радијус пловљења 80 км од матичне луке пловило може да остане на површини четири дана.
Обални патролни чамац Пројекат 1400 Grif -Жук
Класа Жук је обални патролни брод совјетског порекла. Развијен је раних 1970-их као јефтин и робустан патролни брод за обалску и граничну стражу.
„Класа Жук” је назив за за оно што се у Русији зове класа „Пројекат 1400 Гриф”. Док је у производњи више од 20 година, дошло је до неких малих промена у дизајну. Варијанте укључују оригинални Пројекат 1400 и побољшани Пројекат 1400М.
У периоду од 1969. до 1991. године изграђено је преко 300 чамаца. Од тога је 110 продато у 23 друге земље. Тачни бројеви су непознати, али их је Совјетски Савез навелико извозио поред употребе у домаћим водама
Жук је мали брод са конвенционалним дизајном. Кабина на једном нивоу налази се у средини брода, а два дизел мотора су постављена позади. Мали јарбол садржи радар за навигацију и површинску претрагу.
Класу Жук покрећу два дизел мотора. Максимална брзина је 30 чворова. Када се путује брзином од 15 чворова, оперативни радијус је 1.100 нм. Иако је мали брод, Жук је ограничен искључиво на приобалне операције.
Наоружање:
Већина бродова калсе Жука је наоружана са две једночлане куполе које су опремљене са два тешка митраљеза калибра 12,7 мм НСВ. Крмена купола није присутна на неким пловилима, а уместо ње је уграђен НСВ са једним митраљезом. Куполе не поседују никакав систем контроле ватре и ручно се са њима управља.
Руска обалска стража поседује 25 пловила (Пр.1400) који су били у саставу две граничне бригаде (6. бригаде патролних чамаца у Очамчири и 21. бригаде патролних чамаца у Новоросијску); 4 брода (Пр.1400МЕ) била су део групе за обуку у бази у Очамчири, 2 брода (Пр.1400А) била су део дивизије државних бродова са седиштем у Сочију.
Тактичко технички подаци:
Димензије: дужина 23,8 м, ширина 5 м, газ 1,1 м;
Депласман 39 тона
Погон: два дизел мотора M401B (2 x MTU/CAT; 2 x 1,000 2,300 коњских снага који покрећу два пропелера;
Максимална брзина 30 чворова
Радијус 830 км
Посада: 11 чланова 3 официра и 8 морнара