Украјинске ваздушно-јуришне јединице сматрају се елитом украјинских оружаних снага, које представљају формације способне да се брзо крећу и брзо реагују на претње. Мобилне групе велике ватрене моћи одговорне су за продор у позадину противника после пробијања линије фронта кроз настале празнине, са приступом оперативном простору.
Како је наведено у издању Дефенце24, класичне операције овог типа биле су Харков у септембру 2022. године и Курск у августу ове године. У оба случаја,украјинске десантно- јуришне јединице , распоређене у извиђачке, четне и батаљонске тактичке групе, после пробијања слабо брањеног фронта, јурнуле су у позадину противника.
Истовремено, ваздушно-јуришне снаге су ушле у рат са Русијом у виду ваздушно-десантних и ваздушно-покретних јединица, које је требало да се користе из авиона и хеликоптера или да се њима транспортују за накнадно распоређивање на бојном пољу.
„Тако су ваздушно-јуришне јединице постале сличне механизованим јединицама, док је њихов главни задатак био извођење упадних операција изоловано од главних снага„, пише издањ.
Тако да се, ове јединице могу класификовати као такозване оперативне маневарске формације, формиране да се неочекивано распореде иза противника на месту, времену и правцу како би се створио нови фронт за дезорганизацију противника и самостално вођење борбених дејстава на терену.
Падобранско десантирање престало је да буде задатак ваздушно-јуришних снага, јер је у условима засићености фронта системима ПВО и борбеним авионима, извођење операција ове врсте преплављено великим ризицима. Спроводе их у ограниченом обиму специјалне јединице као што је јединице за специјалне операције.
Током рата, ваздушно-јуришне јединице су прешле са совјетске технике попут БТР-80 и Т-80 на западну опрему, укључујући оклопне транспортере на точковима, на пример, ВАБ, Стрyкер, Динго, и МРАП различитих модела. Гусенична борбена возила пешадије, као што су Мардер и тенковима Цхалленгер (теоретски, пошто овај тенк практично не учествује у биткама), и њоме су наоружани „тешки“ батаљони ових јединица.
Ендуро мотоцикли су постали ново средство, али се не користе у офанзивне сврхе, као у Оружаним снагама Русије, већ као помоћна опрема. Артиљерија је представљена и вученим топовима 105 мм и 155 мм, као и самоходним топовима М109 и ЦАЕСАР. Важна промена је формирање водова беспилотних летелица у батаљонима и чета беспилотних летелица у бригадама, у последње време је извршена и реорганизација батаљона.
„Бригада је постала тежа и боље наоружана, али остаје фокусирана на мобилност„, наводи издање.
У припремама за Запорошку офанзивну операцију 2023. године, планирано је да ове јединице у виду оперативне формације Марун уђе у борбу после пробијања фронта као препадна група.
Према аутору, неуспех целе операције одразио се и на употребу ових јединица: уместо уласка у оперативни простор, они су уведени у борбу да пробију јаке одбрамбене линије 58. армије Оружаних снага Русије, „фронтално“, што је довело до тешких губитака и пораза.
„У Запорожју су десантна возила Стрyкер и Мардер изгорела на првој линији фронта, без икаквог пробоја, а чак ни да нису успели да прођу иза непријатељских линија“, наводи аутор.
Према његовим речима, у Курској операцији ситуација се показала потпуно другачијом: Ваздушно-јуришне јединице су пробиле слабо брањени фронт и заједно са другим јединицама ушле у оперативни простор, користећи високу покретљивост. Међутим, већ у другој недељи инвазије, маневар је постајао све тежи.
Лепи Страјкери, баш лепо горе.