Доналд Трамп саопштио је да су америчке снаге у југоисточној Венецуели ликвидирале Ниња Герера, кога Вашингтон представља као вођу групе Трен де Арагуа. Удар је представљен као одмазда због Американаца који су, према Трамповим речима, страдали од деловања те банде.
Каракас је потврдио Герерову смрт, али га је описао само као вођу криминалне организације. Венецуеланске власти притом нису користиле назив Трен де Арагуа.
Структура групе под знаком питања
Трен де Арагуа се у америчком наративу годинама представља као јединствена криминална мрежа, па чак и као терористичка организација. Међутим, доступни подаци указују да је реч пре о скупу разбијених банди без чврсте централизоване команде, што доводи у питање тврдњу да је ликвидиран „шеф картела“.
Вашингтон је ту групу користио и као тачку притиска на власт Николаса Мадура, уз оптужбе о везама између Каракаса и криминалне мреже. За такве тврдње дуго није понуђен јасан доказни оквир.
Акција у Боливару
Борбена дејства у држави Боливар првобитно су била усмерена на криминалне мреже повезане са илегалном експлоатацијом ресурса. У том контексту, ликвидација Герера делује као удар на локалног криминалног вођу, а не као рушење јединствене надређене структуре.
Белој кући је сада важно да ову акцију представи као јасан резултат политике према Венецуели. Зато је ликвидација Герера одмах претворена у јавну демонстрацију успеха, уз оштре Трампове нападе на претходну администрацију у Каракасу и на Мадура.
Случај тиме добија и политичку димензију. Војно-полицијски ефекат удара је ограничен ако на терену не постоји јединствена организација са јасном хијерархијом коју би ова ликвидација могла да разбије.