Услед изузетних социјалних, друштвених, територијалних разлика и диспаритета читав постколонијалистички период на Куби биће прожет политичким и економским превирањима.
Због уведене диктатуре, већ 26. јула 1953. године појавиће се револуционарни покрет који је за циљ имао рушење режима диктатора Батисте. Кључни играч тог покрета био је Фидел Кастро, који ће касније формирати и Комунистичку партију Кубе. Први потез тог покрета био је напад на касарну „Монкада“, у Сантјангу де Куба, са око 300 људи. Међутим, тај напад је био неуспешан, а већина нападача је била убијена, а Кастро са још неколицином њих затворен. Кастро је у затвору остао све до 1955. године. После пуштања из затвора Кастро је отпутовао у САД, а потом у Мексико где је основао револуционарни покрет назван „26. јули“ (Movimiento 26 de Julio) заједно са својим истомишљеницима међу којима је био и Че Гевара.
Друга фаза кубанске револуције трајала је од децембра 1956. године до краја 1958. године. Покрет је јахтом „Гранма“ стигао на Кубу и уз борбу са снагама диктатора Батисте, упутиће се у правцу планине Сијера Маестре, која се налази у југоисточном делу Кубе. Поред тог САД ће увести санкције диктаторском режиму. Међутим, сам режим ће имати подршку америчких бизнисмена и мафије.
Захваљујући обавештајном и пропагандном раду покрет је све више ширио свој утицај на кубанско друштво.Батиста ће покушати да покрет уништи током Операције Верано, која је покренута јуна 1958. године. Око 12000 војника, од којих је 7000 било регрута који нису прошли обуку, невољно је кренуло ка положајима покрета који је бројао између 1000 и 2000 бораца. Упадајући у минска поља и заседе трупе диктатора Батисте имаће значајне губитке, који ће проузроковати и масовну предају војника.
За израду текста коришћен део из чланка: Одбрана 15. мај 2017, Данко Боројевић, Операција Запата, Пакао Залива Свиња.