Украјински званичник за политику санкција Владислав Власиук јавно је одбацио тврдње да електронско ратовање може поуздано да скрене руске балистичке ракете са путање. Повод су недавни удари на Кијев и све гласније изјаве дела украјинске индустрије електронског ратовања.
Власиук је оценио да су такве тврдње неодговорне и далеко од реалности јер стварају лажна очекивања. Његова реакција уследила је после изјаве Јарослава Филимонова, директора компаније Квертус, да Украјина сада наводно може да скреће балистичке ракете средствима за ометање.
Спор око тврдњи о ометању
Филимонов је касније изнео опрезнију формулацију и навео да електронско ратовање може да утиче на прецизност балистичке ракете ремећењем сателитске навигације, али не и да буде пресудан фактор одбране. То је уже од првобитне тврдње о поузданом скретању ракета.
Додатну полемику изазвала је и украјинска група Нигхт Wатцх, која је тврдила да је 24. маја ометала руску балистичку ракету РС-26 Оресхник. Та тврдња за сада није независно потврђена.
Шта показују подаци са удара на Кијев
Скепса постоји и унутар украјинских војних коментаторских кругова. Један утицајан анонимни налог, који се представља као „пуковник Генералштаба“, подсетио је на напад од 11. јула, када је, према подацима украјинског ратног ваздухопловства, свих шест балистичких ракета стигло до циљева.
У техничком објашњењу наводи се да ракете Кинжал, Искандер и пројектили испаљени из система С-400 користе навигациони модул Комета у комбинацији са унутрашњим системом навођења заснованим на прецизном ласерском жироскопу. Када ракета у завршној фази пређе на самостално навођење, спољно ометање, према тој оцени, више не може да јој промени путању.
Подаци украјинског ратног ваздухопловства из последњих дана показују мешовит резултат. У нападу 16. јула пет балистичких ракета породице Искандер-М и пројектила изведених из С-400 погодило је циљеве на 15 локација, док су још три Искандера пресретнута или потиснута. То оставља отворено питање стварног домета електронског ратовања против балистичких претњи.