Украјински дронови довели до највећег пада руске производње нафте у последњих шест година

Као резултат украјинских напада дроновима на луке и рафинерије, Русија је била приморана да смањи производњу нафте, што представља највећи пад у последњих шест година. Ова ситуација значајно утиче на руску економију, која је у великој мери зависна од извоза нафте.

Украјински напади дроновима утичу на руске луке

Русија је други највећи извозник сирове нафте у свету, а приходи од извоза нафте чине око 25 одсто руског буџета. У априлу је, након серије масовних украјинских напада дроновима на руске луке и рафинерије, производња нафте пала за 300.000–400.000 барела дневно у поређењу са нивоима забележеним у првом кварталу 2026. године.

Повећана активност украјинских дронова

Према руским медијима, у марту је оборено 11.211 украјинских дронова — скоро дупло више него у фебруару. Овај пораст активности повезан је са учесталим нападима на руске извозне луке. Луке у Лењинградској области, лука Приморск на Балтичком мору и лука Новоросијск на Црном мору су све биле погођене.

Оштећење нафтовода Дружба

Још један разлог за пад извоза је оштећење нафтовода Дружба, који је транспортовао сирову нафту у Мађарску и Словачку. Аналитичари из Међународне агенције за енергију (IEA) процењују да ће до краја године Русија испоручивати 120.000 барела нафте дневно мање него што то чини тренутно, узимајући у обзир оштећења на лукама и енергетској инфраструктури.

Глобална енергетска криза и руски интереси

Пад производње делимично се надокнађује енергетском кризом изазваном ратом у Ирану и блокадом Ормуског мореуза. Руски министар финансија Антон Силуанов очекује да ће повећане глобалне цене горива помоћи у смањењу буџетског дефицита. Због тога би у интересу Русије било да одржи тренутну неизвесност на тржишту нафте изазвану смањеним капацитетом у Ормуском мореузу. Насупрот томе, трајни споразум између Сједињених Држава и Ирана би радио на штету Москве.

Ова ситуација показује како геополитички догађаји могу значајно утицати на глобалну економију и тржишта енергије. Питање је како ће Русија и друге земље реаговати на ове изазове у наредним месецима.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *