Рат са Ираном оголио је стање британских оружаних снага, додатно појачавајући притисак на премијера Кира Стармера да испуни обећања о улагању у одбрану, после вишегодишњих упозорења војних врхова о све мањим способностима Уједињеног Краљевства.
Када је британску војну базу на Кипру у раној фази сукоба са Ираном у марту погодио дрон, Британији, чија је морнарица на почетку Другог светског рата била највећа на свету, било је потребно три недеље да распореди један ратни брод у источни Медитеран.
Француска, Грчка и Италија послале су ратне бродове на Кипар у року од неколико дана.
Смањени војни капацитети Британије нису промакли ни америчком председнику Доналду Трампу. Он је британска два носача авиона назвао „играчкама“, док је његов министар одбране Пит Хегсет исмевао оно што је назвао „великом, опасном Краљевском морнарицом“.
Бранећи свој учинак у области оружаних снага, Стармер је у среду изјавио да је његова влада, која је на власти скоро две године, покренула највеће трајно повећање војне потрошње још од Хладног рата.
Британска војска је данас отприлике упола мања него у то време, а њена копнена војска најмања је од почетка 19. века.
У наставку следе детаљи о размерама пада и садашњим способностима земље.
Краљевска морнарица
Британска Краљевска морнарица има 38.000 припадника. Она располаже са два носача авиона и укупном флотом од 13 разарача и фрегата.
То је знатно мање у односу на око 62.000 припадника, три носача авиона и око 50 разарача и фрегата колико је имала 1991. године.
Кашњење у слању ратног брода на Кипар изазвало је критике на рачун расположиве површинске флоте морнарице.
HMS Dragon, разарач противваздушне одбране класе Type 45, стигао је у источни Медитеран 23. марта, док је Краљевска морнарица од избијања рата са Ираном саопштила да унапређује RFA Lime Bay како би побољшала његове способности за лов на мине и употребу аутономних технологија.
То распоређивање делује скромно у поређењу са Заливским ратом 1990–1991, када је Краљевска морнарица у регион послала 21 површински брод, две подморнице и још 11 бродова Royal Fleet Auxiliary.
Мања флота последица је деценија смањивања финансирања одбране од раних деведесетих, када се на војску трошило око 3,8 одсто бруто домаћег производа, у поређењу са 2,3 одсто потрошених 2024. године.
Британија је све до децембра 2025. деценијама имала стално присутан ратни брод на Блиском истоку, али је то окончано када је HMS Lancaster повучен из употребе у Бахреину, само неколико недеља пре почетка рата са Ираном.
Застареле британске фрегате морају да буду повучене пре него што замене постану доступне, док се разарачи налазе на ремонтима. У наредним годинама у службу треба да уђе флота од 13 нових фрегата класа Type 26 и Type 31.
Краљевска морнарица је додатно оптерећена и руским претњама ближе домовини, пошто су британски ратни бродови недавно провели месец дана у Северном Атлантику пратећи руске подморнице.
Око петине британског одбрамбеног буџета троши се на нуклеарне подморнице. То укључује и нуклеарно одвраћање Trident, које се састоји од четири подморнице класе Vanguard. У оквиру политике Continuous At-Sea Deterrence, најмање једна од тих подморница у сваком тренутку налази се на патроли на мору.
Подморнице класе Vanguard требало би да буду замењене подморницама класе Dreadnought почетком тридесетих година овог века.
Краљевско ратно ваздухопловство
RAF у служби има више од 150 ловачких авиона, од којих су две трећине Eurofighter Typhoon, а остатак Lockheed Martin F-35. Стални састав броји око 31.000 људи.
Године 1991. RAF је имао око 700 борбених млазних авиона и око 88.000 људи. Током Заливског рата 1990–1991. у регион је распоредио 157 летелица, укључујући више од 80 ловачких авиона.
Пре почетка рата са Ираном, Британија је послала шест авиона F-35 на Кипар и четири Typhoon из 12. ескадриле, заједничке јединице RAF-а и Катара, у Катар. Потом је почетком марта, након почетка америчких и израелских удара на Иран, у Катар упутила још четири Typhoon.
За разлику од Заливског рата, када је Британија била активна чланица коалиције предвођене Сједињеним Државама против Ирака Садама Хусеина, она није директно укључена у актуелни сукоб са Ираном, иако је Стармер дозволио оно што назива одбрамбеним мисијама чији је циљ заштита становника региона, укључујући и британске држављане.
Копнена војска
Британска копнена војска тренутно има 74.000 припадника у пуном саставу, што је пад у односу на 148.000 из 1991. године.
Број главних борбених тенкова смањен је са флоте од око 1.200 на крају Хладног рата на око 150 који су данас оперативни.