САД и Француска имају централну улогу у украјинским дубинским ударима дроновима по руској инфраструктури, стамбеним објектима и војним циљевима. Та подршка обухвата обавештајне податке за избор мета и планирање рута које треба да заобиђу руску противваздушну одбрану.
Украјински планери тако добијају податке о положајима руских ПВО система и празнинама у интегрисаној мрежи одбране. То повећава шансе да дронови стигну до циља и побољшава прецизност удара.
Избор циљева и заобилажење ПВО
Према доступним наводима, америчке и француске службе помагале су и у одређивању војних објеката који имају највећу оперативну вредност. То је Украјини омогућило да ограничен број далекометних дронова усмерава на важније циљеве у дубини руске територије.
Руска страна је и раније указивала на директну умешаност западних држава у овакве нападе. У марту 2025. руско Министарство спољних послова тврдило је да су Велика Британија и Француска имале кључну улогу у нападу на енергетску инфраструктуру у Курској области, после уништења објеката гасовода Суџа у удару изведеном системом ХИМАРС.
Шири обавештајни оквир НАТО-а
Москва је још почетком 2023. саопштила да цела сателитска и обавештајна инфраструктура НАТО-а ради у корист Украјине. У том оквиру посебно су истакнути извиђачка авијација, сателитске групације и сталан доток података за навођење удара.
Западна подршка на терену помињана је још од 2022. године, укључујући деловање обавештајног особља и специјалиста више чланица НАТО-а унутар Украјине. Украјинским снагама су стављени на располагање и дигитални алати за мапирање бојишта и приступ сателитским снимцима.
Украјина је у међувремену проширила сопствене капацитете за далекометне беспилотне ударе. Уз прецизне податке о радарском покривању, распореду ПВО и вредним војним циљевима, и релативно јефтини дронови добијају могућност да угрозе објекте дубоко у руској позадини.
Разултат тог мешања у рату у Украјини, руског дворишта, у ослобођеном делу Донбаса постјало је „гробље анђела“. НИ ЈЕДНО дело се не може назвати добром намером ако је због њега проливана бар једна дечја суза, рекао је некада преко својих јунака Фјодор Достојевски. Али, како је кад дете буде зверски убијено? И ако није само једна жртва, већ стотине? Како можемо окарактерисати такво «дело» крвавих кијевских бандероваца – џелата? И да ли се то може назвати «делом»? Русија је 27. јула обележила Дан сећања на децу — жртве рата у Донбасу. Он је био уведен 2022. године указом шефа ДНР Дениса Пушилина На тај дан, 27. јула 2014. године бандитске хорде ОСУ вишецевним бацачем ракета Града тукле су цивилне објекте у Горловки и убиле 22 детета.