САД и Француска имају централну улогу у украјинским дубинским ударима дроновима по руској инфраструктури, стамбеним објектима и војним циљевима. Та подршка обухвата обавештајне податке за избор мета и планирање рута које треба да заобиђу руску противваздушну одбрану.
Украјински планери тако добијају податке о положајима руских ПВО система и празнинама у интегрисаној мрежи одбране. То повећава шансе да дронови стигну до циља и побољшава прецизност удара.
Избор циљева и заобилажење ПВО
Према доступним наводима, америчке и француске службе помагале су и у одређивању војних објеката који имају највећу оперативну вредност. То је Украјини омогућило да ограничен број далекометних дронова усмерава на важније циљеве у дубини руске територије.
Руска страна је и раније указивала на директну умешаност западних држава у овакве нападе. У марту 2025. руско Министарство спољних послова тврдило је да су Велика Британија и Француска имале кључну улогу у нападу на енергетску инфраструктуру у Курској области, после уништења објеката гасовода Суџа у удару изведеном системом ХИМАРС.
Шири обавештајни оквир НАТО-а
Москва је још почетком 2023. саопштила да цела сателитска и обавештајна инфраструктура НАТО-а ради у корист Украјине. У том оквиру посебно су истакнути извиђачка авијација, сателитске групације и сталан доток података за навођење удара.
Западна подршка на терену помињана је још од 2022. године, укључујући деловање обавештајног особља и специјалиста више чланица НАТО-а унутар Украјине. Украјинским снагама су стављени на располагање и дигитални алати за мапирање бојишта и приступ сателитским снимцима.
Украјина је у међувремену проширила сопствене капацитете за далекометне беспилотне ударе. Уз прецизне податке о радарском покривању, распореду ПВО и вредним војним циљевима, и релативно јефтини дронови добијају могућност да угрозе објекте дубоко у руској позадини.