Америчка морнарица тестира Ман Овербоард Детецтион Сyстем, решење које треба да затвори опасну празнину на ратним бродовима — кашњење у откривању да је човек пао или скочио у море. Систем је развијен у Одељењу у Порт Хуенемеу Центра за површинско ратовање Ратне морнарице САД у Калифорнији. Значај је једноставан: први минути после пада често одлучују да ли ће морнар бити пронађен жив.
Садашња пракса ослања се на људско око, глас и ланац узбуњивања. Неко мора да види пад, да јави стражи, стража мосту, а онда следи команда за узбуну. На папиру то делује уређено. На мору, ноћу, по ветру, у буци летне палубе или током летачких операција, то је споро и непоуздано.
Нови систем користи термовизијске камере са покривањем обода брода од 360 степени. Софтвер реагује када нешто пробије унапред задату линију дуж ивице брода, а затим бележи видео-снимак од 10 секунди. Посада на основу тог снимка може брзо да утврди да ли је у воду пао човек, део опреме или отпад.
Ту је суштина. Проблем није само откривање пада, већ и брза потврда шта се стварно догодило. Без тога се губе драгоцени минути, а на отвореном мору то значи већу раздаљину, већу вероватноћу губитка визуелног контакта и мање шансе за успешну акцију спасавања.
Низ инцидената и стара процедура
Америчка морнарица је у последњих неколико година имала више тешких случајева пада људи са бродова без успешног спасавања. Почетком ове године двадесетједногодишњи маринац пао је са УСС Иwо Јима у Карипском мору током америчке операције против пловила повезаних са шверцом дроге. Уследила је потрага од 72 сата уз учешће пет бродова, једног чамца на надувавање и 10 летелица. Неколико дана касније проглашен је мртвим.
Током 2025. године деветнаестогодишњи морнарички ваздухопловац са УСС Георге Wасхингтон нестао је током вежбе у Индијском океану. После 45 сати потраге на простору од 22.000 квадратних миља проглашен је изгубљеним на мору. Годину раније, у Црвеном мору, морнар са УСС Масон пао је у воду током периода напада Хута на трговачке бродове и такође је касније проглашен изгубљеним.
Ови случајеви показују слабост постојећег система. Ако нико не види пад, посада може тек касније да примети да неко недостаје, понекад тек на јутарњој прозивци. На носачу авиона или великом десантном броду то је посебно опасно, јер бука, број људи и обим активности могу да прикрију да се нешто управо догодило.
Оперативни значај: секунде уместо минута
На ратном броду цела посада реагује када се прогласи човек у мору. Али од тренутка пада до те команде често прође 30 или 40 секунди, а некад и више. За брод у покрету то је довољно да место пада остане далеко иза крме. Ноћу или по лошем времену, тај простор постаје слепа зона.
Ман Овербоард Детецтион Сyстем ту доноси конкретан помак. Не чека човека да нешто примети и не зависи од тога да ли је неко на правом месту у правом тренутку. Аутоматско узбуњивање скраћује време реакције, а видео-потврда смањује ризик од погрешне процене.
Систем није намењен само за случајеве несреће. Може да реагује и ако морнар намерно скочи са брода. То је посебно осетљив део, али важан, јер би аутоматска термовизија могла да уочи догађај и тамо где људска контрола отказује.
Зато је реч о безбедносном систему који не замењује стражу, већ покрива оно што стража објективно не може да држи под контролом сваке секунде на сваком делу брода.
Тестирање и следећи корак
Тим који развија систем финансиран је кроз програм Навал Инновативе Сциенце анд Енгинееринг. Недавно је изведено тестирање на расформираном тестном броду УСС Паул Ф. Фостер, где је са палубе бачена лутка висока око 180 центиметара и тешка 35 килограма. Тест је оцењен као успешан.
Следе додатни тестови са камерама распоређеним дуж целог обода брода, као и симулације на разарачу са навођеним ракетама док је у пловидби. Ту ће се видети колико систем држи ритам са условима које доносе брзина, таласи, ноћни режим рада и сложена палубна активност.
Планирано је и укључивање беспилотних летелица. Намера је да систем не стане на аларму, већ да означи локацију, спусти појас за спасавање, а касније можда добије и ширу улогу у самом извлачењу човека из воде.
Шири технолошки контекст
Софтверска логика овог решења већ постоји у цивилном поморству. Амерички закон из 2010. године обавезао је крузере да уведу технологију за снимање или откривање пада човека са брода. Та обавеза не важи за војне бродове.
Ратни брод није крузер. На њему су безбедност летне палубе, оперативна безбедност и ситуациона свест често испред свега осталог. Зато постојеће камере на појединим бродовима нису постављене да прате цео обод ради откривања пада човека у море, већ да покрију одређене радне и безбедносне секторе. Ново решење мења ту логику и уводи стални надзор критичне линије брода.
Ако тестови потврде поузданост, отвориће се питање стандардизације и уградње на више класа бродова. То значи нову опрему, нове процедуре и нову обуку посаде.
Суштина је јасна: човек у мору не сме да зависи од случајног сведока. Ратни бродови имају сензоре за претње у ваздуху, на површини и испод воде. Зато је било питање времена када ће добити и систем који без кашњења открива да је човек нестао са палубе.