Лични осврт, Пише: Данко Боројевић
У метеорологији, за Маестрал се наводи да је то освежавајући северозападни ветар, који у топлим данима дува с мора према копну. Јавља се углавном лети и дува само уз обалу. Ретко допире даље од 20 миља и строго је приземни ветар (до 300 m висине).
То је што се тиче метеорологије, што се тиче историје и дешавања у блиској нам прошлости, под Маестралом се подразумева војна операција коју је спровела Хрватска војска (ХВ) у западном делу тадашње Републике Српске (БиХ). Операција је трајала од 8. септембра до 15. септембра 1995. године (према другим подацима до 17. септрембра).
Био је то удружени удар НАТО снага, ХВ, ХВО (хрватске снаге) и АБиХ (муслиманске снаге) против јединица ВРС (Војска Републике Српске), како би се завршио рат на простору бивше СФРЈ односно БиХ.
Хрватској офанзивној операцији „Маестрал“, претходила је НАТО операција „Намерна снага“ (Deliberate force) која је почела 30. августа 1995. године, која је била масован напад снага Алијансе по положајима ВРС.
ОПЕРАЦИЈА МАЕСТРАЛ
Након пада РСК војно-политичка ситуација у Републици Српској (РС) постала је знатно тежа. Стотине хиљада избеглица тражило је кров над главом, Јединице СВК су се извлачиле у нереду, а војни обвезници из РСК бацали су наоружање и војну опрему одлазећи, највећим делом, заједно са породицама у Србију. Линија фронта одбране ВРС тако се увећала за неколико стотина километара, а за коју ВРС није имала људства.
Како је систем командовања, веза и логистике био озбиљно нарушен, а негде и у прекиду, ВРС је почела да пати и од неких старешинских пропуста, са којима се једноставно није било могуће носити. По паду РСК, генерали ВРС начинили су неколико крупних грешака. Уместо да се што је брже могуће, делови јединица ВРС на
западном делу релоцирају на најосетљивије секторе, они су се бавили Сарајевом и беспотребно држали велике јединице у Подрињу.
Удари Алијансе по положајима ВРС, били су сигнал за покретање хрватске и муслиманске офанзиве према Бањалуци.
У таквим условима ХВ покреће операцију „Маестрал“. Операција је трајала од 8. до 15. септембра 1995. године (према једнима, према другима до 17. септембра) и извођена је у две фазе. Операција је била наставак операције „Олује“, самим тим и циљ операције био је сличан – заузимање Бањалуке и протеривање српског народа из БиХ .
Хрватске снаге покренуле су операцију у петак, 8. септембра из правца Гламоча и Купреса. Прве линије одбране 2. КК ВРС лако су пробијене и непријатељ заузима веома важан планински врх Велики Виторог (надморске висине 1906 метара). Одатле се могло контролисати широко подручје од Купрешког Поља и Гламоча све до Шипова, Јајца и Мркоњић Града.
Снаге 7. корпуса АБиХ (7. К АБиХ), покренули су напад према Доњем Вакуфу (Србобран 1992-1995.) 10. септембра 1995. године. Чекајући да се види успех хрватских снага, снаге АБиХ покренуће своју операцију „Сана-95“, пет дана после покретања операције „Маестрал“ и успеха ХВ на терену.
Снаге 4. гардијске бригаде ХВ, 12. септембра заузимају град Шипово, а 7. гардијска бригада ХВ заузима стратешки важан превој Млиниште на путу између Гламоча и Мркоњић Града.
Следећег дана, 13. септембра 1995. године, 7. гардијска бригада заузима и Дрвар.
Истог дана АБиХ покреће своју операцију „Сана-95“, која ће трајати до 13. октобра 1995. године. У вечерњим часовима 13. септембра 1995. године, јединице 7 К АБиХ улазе у напуштени Доњи Вакуф.
Исто јутро кад је покренута операција „Маестрал“, после два сата борбе, бригада из Источнобосанског корпуса напушта Млиништа и нигде се не зауставља до Бијељине. Тиме је остављен велики празан простор, а команда ОГ-2 била је управо на Млиништима. ВРС је већ ту имала шансе да пружи отпор, али 1. бригада ИБК напушта положаје без иједног испаљеног метка.
У том периоду, командант 1. дринске бригаде ВРС одбио је да са бригадом поседне одбрану Оштреља, већ је кренуо за Кључ а потом је напустио ратиште одлазећи с комплет бригадом за Зворник.
Командант 65. заштитног пука ВРС, одбио је да са пуком поседне положаје за одбрану Бравског поља, самоиницијативно је отишао за Кључ, а потом се са пуком пребацио за Сански Мост и Приједор.
После повлачења првих јединица ВРС, убрзо се са Турске косе извлачи и одред полиције МУП РС, а следи их и 1. бањалучка бригада са Виторога и 5. гламочка, која се повлачи према Врбљанима и Рибнику и остаје само један батаљон негде код Бараћа. Празан простор од 70 километара, омогућио је наступање хрватских снага без пруженог отпора. Ипак, појединачних борби је било. Упркос, доласку 30. дивизије ВРС и затварању правца Купрешка висораван-Стројице, ВРС је имала много рањених, јер
је напад ХВ ишао артиљеријом. Због недостатка међусобне комуникације, јединице ВРС настављају са повлачењем, да би ХВ искористила потпуно отворен простор и 12. септембра ушла у Шипово, и већ 13. септембра у Јајце.
Због таквог понашања дела јединица ВРС, јединице 5. К АБХ 15. септембра заузимају Босански Петровац, а дан после 16. септембра заузимају и сам Кључ. Босанска Крупа пада у руке 5. К АБиХ, 17. септембра. На тај начин 5. К АБиХ заузима шире подручје у правцу Босанске Отоке, Приједора и доспева до пред сам Сански Мост.
Приликом синхронизованих напада према Босанском Петровцу, долази до обрачуна између јединица 5. К АБиХ и јединица ХВ, где су јединице ХВ имале губитке .
У ВРС се доноси одлука да се јединице извлаче са линијом одбране са Купреса, Велике Плазенице, Чуковине, Декала и Комара и да излазе сви на Витовље да би се могли затворити правци који воде према Бањалуци.
Јединице 30. дивизије ВРС ишле су 30 сати пешке и, како су излазиле на Витовље, сачекивао их је генерал Зец и давао задатак, нову зону одговорности, нову линију да се брани простор према Кнежеву, Бањалуци. На самом Влашићком платоу, од Горњих
Корићана и том делу остаје 22. пешадијска бригада, једна специјална бригада и которварошка бригада која затвара правац који иде од Јасена према Крушевом брду и силази у Шипраге. На кањон Угра је постављена Јајачко-шиповачка бригада и 19. доњовакуфска бригада. Генерал је директно командовао 30. дивизијом и 31. бригаду поставља на Чемерницу, команда је била у Шолајама.
Затворен је простор све до ушћа Угра у Врбас, код Црне Ријеке. Остало је да се брани Мркоњић Град, Знало се да, ако ХВ уђе у Мркоњић Град, ући ће и на Мањачу. Тако је 15. септембра 1995. године, постављена линија и одбрана Мркоњић Града.
На тај начин успева се спречити продор 7. К АБиХ и ХВ. Простор од Подрашнице код Мркоњић Града према Санском Мосту остаје са развученим снагама, због чега нико не гарантује да ће оне успети зауставити ХВ и три гардијске бригаде на челу са генералом Готовином.
Снаге 5. К АБиХ због проблема око Босанске Отоке, приморане су биле да зауставе даље напредовање у правцу Санског Моста.
ХЕЛИКОПТЕРИ МИ-24В КАО ЈУРИШНА ПОДРШКА ОПЕРАЦИЈИ
Ваздухопловну подршку хрватским снагама у операцији „Маестрал“, пружали су хеликоптери Ми-24В. Овај пут до пуног изражаја долазиле су посаде борбених хеликоптера Ми-24В. Тако су петог дана операције, летачке посаде Ми-24В у три наврата деловале по утврђеним отпорним точкама непријатеља код Шипова, што је после деловања према Босанском Грахову, оцењено као најефикаснији допринос хеликоптера Ми-24В операцијама хрватских снага на овом делу фронта. У Операцији „Маестрал“, остварена су 24 лета хеликоптера Ми-24В са око 14 сати налета.
Првог дана операције (8. септембра), срушен је један хеликоптер Ми-24В ев. бр. 309 код Чардак Поља близу Мркоњић Града. Посаду хеликоптера чинили су сатник Влахо Марић и натпоручник Оливер Вамбергер. Званичан извештај ХВ јесте да је хеликоптер срушен због лома узгона. Незванично Пилот Влахо Марић тврди да га је погодио пројектил, лансиран са положаја ВРС. Углавном посада је морала препешачити осам километара како би дошла до својих првих јединица.
Већ 13. септембра 1995. године, још један хеликоптер Ми-24В погођен је са земље у кабину. Тешко је рањен оператор натпоручник Марио Капетановић. Пилот натпоручник Борис Блажинић успео је да хеликоптер без већих последица врати у базу .
СУКОБ АБИХ И ХВ
После три и по године огорчених борби, рат у БиХ улазио је у јесен 1995. године у крваву завршницу. Слом РСК у хрватској операцији „Олуја“, бацио је дубоку сенку на политичке и ратне напоре Републике Српске и наговештавао злу судбину за Србе из
БиХ. Милошевићево цинично немешање у расплет рата у Хрватској деловало је драматично на руководство Републике Српске – па ипак, не и сасвим отрежњујуће.
Падом ободних крајишких општина Републике Српске у хрватско-мусиманским операцијама „Љето-95“, „Маестрал“ и „Сана-95“, ВРС је дошла у тежак положај.
Реке избеглог становништа из палих општина преносиле су панику на војску и органе управе западнокрајишких општина Републике Српске. Талас људи и возила ометао је или сасвим запречавао прилазе борбеним подручјима, пре свега на правцима Мркоњић Град-Кључ и Приједор-Сански Мост. Резерве муниције и других војних средстава биле су при крају, а стрпљење „Међународне заједнице“, поготово америчке администрације је нестало.
Упркос тесној сарадњи хрватског руководства и америчке администрације, службени Загреб није био страна на повоцу.
Америчко-хрватска сарадња је била оптерећена неповерењем америчке администрације према хрватском руководству. Страх да би Хрватска желела да искористи војне победе у БиХ како би појачала контролу над Хрватима у БиХ и себи прикључила додатне територије, нагонио је америчко руководство на строго и
стално каналисање хрватских ратних напора.
Жеља америчке администрације да муслиманска страна брзо заузме веће западнокрајишке градове није био једини камен спотицања са хрватским руководством. Прашина се са септембарских победа још није слегла, а хрватско-бошњачки савез је запао у кризу.
Покушавајући да уђу у Босански Петровац – у кога су већ ушле јединице 5. корпуса АБиХ – хрватске снаге трпе губитке у окршају са муслиманским јединицама. Истовремено, хрватска артиљерија запречава улаз 7. корпуса АБиХ у Јајце.
Ови догађаји су потакли Холбрука и Галбрајта да изврше додатни притисак на хрватско руководство да артиљеријски подржи нападе муслиманских снага на Сански Мост, Нови Град (Босански Нови) и Приједор.
САДЕЈСТВО НАТО СНАГА ЗА БРЗО РЕАГОВАЊЕ
Током дејстава на овом простору, нападна дејства хрватско-муслиманских снага подржавале су НАТО снаге за брзо реаговање (Rapid Reaction Force – RRF). Те снаге су деловале по ВРС јужно од Кључа. Хеликоптери НАТО снага за брзо реаговање ЦХ-47 чинук (CH-47 Chinook), ангажовани су у преносу артиљерије у рејону Димитора. Уз помоћ њихових хеликоптера ЦХ-47, пренет је срушени хеликоптер Ми-24В. У зони Кључа, деловале су и беспилотне летелице из састава снага за брзо реаговање .
ИСХОД ОПЕРАЦИЈЕ
Према Холбруку, с новим територијалним добицима, постојала је реална шанса за успех – али само ако Федерација успе. Борбе између Хрвата и Муслимана у Босанском Петровцу и тензије око тога ко ће преузети контролу над новоосвојеним подручјима ишле су у корист Срба.
По завршетку операције „Маестрал“, 2. КК ВРС губи своју зону одговорности, тако да целокупну одбрану западног дела Републике Српске, даље преузима 1. КК ВРС са снагама В и ПВО ВРС.
Хрватске снаге 17. септембра 1995. године, завршавају операцију „Маестрал“, иако су борбена дејства према ВРС прекинута већ 15. септембра.
Упоредо са дипломатским трвењем, војни успеси хрватских снага снажно су отворили питање Бања Луке: Туђман није скривао жељу за заузимањем највећег града Срба У БиХ.
Међутим, „Маестрал“ није дао резултате које је остварила „Олуја“.
ХВ се припремала за операцију „Уна-95“.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Војска Републике Српске, 12. мај 1992. године-31. децембар 2005. године, СРВЧ, Београд, 2014,
Магазин Видовдан, Данко Боројевић, Драги Ивић, Отровни ујед шејтанових мамби, 31. јул 2011,
Hrvatski generalski zbor, Kratka kronologija Domovinskog rata,
Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995,
Данко Боројевић, Драги Ивић, Орлови са Врбаса, Историја војног ваздухопловства на територији Републике Српске, Д.О.О. „Штампа” Рума, Рума, 2014,
Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015, D.O.O „Štampa“, Ruma,
Данко Боројевић, Уна-95, одбрана Републике Српске 1995. године, ауторско издање, Београд, 2023.
Hrvatski vojnik, Marinko Karačić, Abeceda operacije Maestral, broj 639, 17. 09. 2021,
Portal dnevnih novosti (https://portal.braniteljskiforum.com), 08.09.2016/08.09.2018,
RTRS, Zec: Srpska vojska odbranila Banjaluku od HV i Ante Gotovine, a ne diplomate, 17. 07. 2020,
Ante Gotovina Napadajne operacije i bojevi HV i HVO (hrvatskih snaga) (Knin: Zapovjedništvo Zbornog područja Split, 1996),
Bojan B. Dimitrijević, Vazdušni rat nad Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom, Društvo istoričara Srbije, Beograd, 2017,