Руске снаге покушавају да избију на реку Оскол на лиманском правцу. У том случају би украјинске снаге источно од реке остале одсечене. Од главног циља, села Лозове, свега неколико километара.
На лиманском правцу, Оружане снаге Русије остварују један од најзначајнијих продора у последњим месецима, након заузимања села Редкодуб, што им је омогућило да прошире контролу према западу. Овај успех представља потенцијалну прекретницу на делу источног фронта, с обзиром на то да се руске снаге сада налазе на неколико километара од села Лозове, чије би заузимање ставило положај украјинске групације у безизлазну позицију.
Стратешко напредовање ка Осколу
Након заузимања села Редкодуб, руске снаге су наставиле своје напредак према западу. Дуж низа дрвореда напредовали су према суседном селу Карповка. Тренутно се воде борбе за ово село. Западно од Карповке, на свега неколико километара, налази се поменуто село Лозове на реци Оскол.
Руске снаге напредују и мало јужније, крећући се напред у знатно ширем фронту. Након што су преузеле контролу над тактичким висовима источно од реке Жеребец, руске јединице су напредовале низбрдо, заобилазећи Зелену Долину. Ово село је сада у окружењу.
Улазак у село Лозове, које представља тактички чвор и последњу већу тачку одбране пре реке, био би кључан корак ка формирању оперативног и физичког окружења. У случају да руске снаге пресеку овај правац, украјински положаји источно од Оскола би били изоловани, без могућности ефикасног повлачења или снабдевања.
Суочене са овим притиском, украјинске снаге покушавају да стабилизују фронт контраофанзивом на југу, у правцу села Торске. Иако се води жестока борба за стабилност тог дела линије, замах руског напредовања ка Лозовом делује важније него борбе за Торске. У Торске су Руси улазили више пута, али су га и напуштали.
Ситуација у зони Лимана показује све више знакова руске иницијативе и оперативне дубине, што указује да овај део фронта улази у нову фазу — са све већим ризиком од локалног украјинског колапса уколико не дође до брзе реорганизације одбране. Руске снаге напредују непредвидиво, мењајући равнотежу главног удара. То им омогућава да бирају са ког правца ће изазивати украјинску одбрану. Могу кренути на село Ставки, које су најближе Лиману. Или преко Зелене Долине на запад. Сваки пробој може бити од критичног значаја са будућу борбу за Лиман. Украјинци су засада на југу успели избацивањем Руса из села Торске да успоре процес, али се на северу ствари лоше одвијају по ОСУ.
Само да поновим значај територија која се освајају у овом „слабом“напредовању,укупна површина Херсонске,Запорошке,Луганске и Доњецке области износи 108.442 км2. Укупна површина Србије са КиМ наравно износи 88.499км2.
При томе не треба заборавити да су скоро деценију уназад грађени системи одбрабе по нато стандардима!
нису рује виделе ни Н од НАТО
…
ако додје да НАТО стварно поцне да ратује, оде Москау у ваздухау за два сатау!