Struktura troškova: Naglasak na investicije
Ključna karakteristika ovog porasta je drastično povećanje investicija za odbranu, koje su po prvi put premašile prag od 100 milijardi evra (106 milijardi) i čine 31% ukupnih izdataka. Ovaj segment obuhvata nabavku nove opreme i ulaganja u istraživanje i razvoj.
Nabavka opreme porasla je za impresivnih 39% na 88 milijardi evra, dok su izdaci za istraživanja i razvoj porasli za 20%, dostižući 13 milijardi evra. Ovo ukazuje na strateški pomak sa održavanja postojećih kapaciteta ka modernizaciji i razvoju novih sposobnosti.
Nacionalni napori: Rast širom Evrope
Podaci pokazuju da je 25 od 27 zemalja članica povećalo svoje odbrambene budžete u realnom iznosu, pri čemu je 16 zemlji ostvarilo rast veći od 10%. Najveći porast zabeležile su zemlje koje se graniče sa Rusijom ili su u njenoj blizini: Poljska (blizu 4% BDP-a), zatim Estonija, Letonija i Litvanija (sve preko 3% BDP-a). Samo Portugal i Irska zabeležile su blagi pad.
Prognoze za 2025: Još veći rast i novi ciljevi
EDA projektuje da će se trend naglog rasta nastaviti i u 2025. godini. Očekuje se da će ukupni rashodi postići 381 milijardu evra, što će činiti 2,1% BDP-a i po prvi put premašiti NATO cilj od 2%. Investicije u odbranu mogli bi da skoče na gotovo 130 milijardi evra, dok bi se budžet za istraživanja i razvoj mogao povećati na 17 milijardi evra.
Izazovi i budući pravci
Iako su cifre impresivne, zvaničnici EDA istakli su da EU i dalje zaostaje za Sjedinjenim Državama u apsolutnim iznosima i pojedinim sposobnostima, posebno u vazduhoplovstvu. Generalni direktor EDA, Andre Denk, naglasio je da će ispunjavanje novog ambicioznijeg NATO cilja od 3,5% BDP-a zahtevati još veće napore i jaču saradnju.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, poručila je da „Evropa troši rekordne iznose na odbranu kako bi zaštitila naše ljude i tu se nećemo zaustaviti“. Ona je naglasila da će buduća ulaganja biti usmerena ka zajedničkoj nabavci, proizvodnji ključnih komponenti i istraživanje i razvoj, koristeći sve finansijske i političke alatke EU.
EU ispunjava Trampov zahtev za povećanje vojne potrošnje i kupovinu vojne opreme iz SAD, ali i prebacuje fokus sa civilne na ratnu proizvodnju da bi odgovorili na ratnu ekonomiju Ruske Federacije.