Ратно ваздухопловство САД у оквиру Института за технологију Ратног ваздухопловства (АФИТ) тестира мале дронове за извиђање оштећених аеродрома пре него што инжењерци уђу на терен. Циљ је да се брже открију кратери, одломљени делови коловоза, остаци и друге опасности после удара.
Војни инжењерци данас често улазе на писту без потпуне слике о неексплодираним убојним средствима, могућој хемијској или биолошкој контаминацији и оштећењима коловозне површине. То успорава поновно оспособљавање аеродрома и повећава ризик за људство.
Два типа беспилотних летелица
Тим који води капетан Рос Ц. Јурек испитује употребу вишероторских дронова и летелица са фиксним крилима. Вишероторски дрон може да полети готово са било ког места, да лебди и мења угао посматрања, што је важно у скученим и непредвидивим правцима кретања.
Летелица са фиксним крилима покрива веће површине и намењена је прегледу писта, рулних стаза и стајанки. Њен задатак је да брзо уочи кратере, одломљене делове коловоза и остатке на ширем простору, уз већу издржљивост и домет у односу на вишероторске системе.
Поређење са садашњим поступком
Истраживање директно пореди беспилотно извиђање са радом тимова за процену оштећења и реаговање, који данас опасности углавном откривају визуелно са земље и податке јављају радио-везом. У фокусу су три мерила: брзина, тачност и безбедност.
Поред самог лета, процењује се читав поступак, од планирања мисије и снимања до обраде снимака и времена потребног да командовање добије употребљиву слику стања на аеродрому. Ако дронови не донесу брже и прецизније податке од садашњег поступка, не би било основа за њихово увођење.
Програм је повезан са постојећим способностима Интегратед Басе Респонсе анд Рецоверy и Рапид Аирфиелд Дамаге Репаир, које подржавају опоравак после удара. За сада нема података о томе који се тачно дронови користе, какви су досадашњи резултати и када би систем могао у ширу употребу.