Британски Мартин-Бакер, познат по катапултним седиштима за борбене авионе, прилагођава се тржишту на којем све већу улогу имају беспилотне летелице. Компанија је на аеромитингу у Фарнбороу саопштила да нуди подршку произвођачима дронова, од мањих система до већих будућих летелица.
Фирма не говори о једном уском решењу. У понуди су знање из електронике, помоћ око лансирања и рад на системима за уништење корисног терета. Реч је о покушају да се искуство из класичне војне авијације пренесе у сегмент који брзо расте.
Пилотирани борбени авиони и даље остају важни
Упркос наглом развоју аутономних и роботизованих летелица, програми пилотираних борбених авиона нису стали. Пројекти као што су ГЦАП, Ф-47 и Ф/А-XX и даље привлаче новац и пажњу, што значи да произвођачи катапултних седишта и даље имају стабилан војни посао.
Мартин-Бакер за америчку војску испоручује катапултна седишта за Ф-5, поједине верзије Ф-16, Ф/А-18 и Ф-35, као и за школске авионе Т-6, Т-38 и Т-45. Компанија наводи да су њена седишта за осам деценија спасла више од 7.800 авијатичара.
Цоллинс Аероспаце шири посао и на беспилотне програме
Сличан правац има и Цоллинс Аероспаце. Његова седишта АЦЕС ИИ и АЦЕС 5 користе се на Ф-15, Ф-16, Ф-22, као и на бомбардерима Б-1 и Б-2. Од 1978. године ова седишта су спасла више од 730 живота.
Истовремено, Цоллинс улаже у беспилотне програме. Софтвер аутономије Сидекицк изабран је за производну фазу програма ЦЦА Ратног ваздухопловства САД. Паралелно, Пратт & Wхитнеy ради на мотору Валоx 1500 за ЦЦА, док Раyтхеон интегрише ракете ваздух-ваздух на те летелице.
Беспилотне летелице заузимају све већи део будућег тржишта, али пилотирани авиони не нестају. Зато произвођачи катапултних седишта истовремено чувају постојеће програме и траже место у сегменту летелица без пилота.