Корпус маринаца САД распоредио је још једну ескадрилу ловаца Ф-35Б у Јапан, чиме је ојачано једно од кључних америчких ваздухопловних упоришта у западном Пацифику. Јединица из Јужне Каролине преузела је ротационе дужности од старије ескадриле Ф-18Ц/Д Хорнет.
Распоређивање је део програма периодичне ротације авијацијских јединица из САД у Пацифик. Истовремено, потез показује да се Вашингтон све више ослања на Ф-35Б за задатке око Јапана и у могућем сукобу високог интензитета у региону.
Рачунање на кратко полетање и вертикално слетање
Главна оперативна база Ф-35Б у региону остаје ваздухопловна станица маринаца Ивакуни. Ипак, у случају рата, фиксне базе широм региона биле би изложене ударима далекометних ракета, због чега се рачуна на способност Ф-35Б за кратко полетање и вертикално слетање са мањих и теже предвидивих локација.
Тај концепт доноси већу флексибилност, али отвара и озбиљно логистичко питање. Његова стварна вредност зависи од тога да ли такве издвојене позиције могу да се снабдевају и одржавају док су регионалне ваздушне и ракетне снаге активне.
Скупа платформа са ограничењима
После повлачења Харриер ИИ, Ф-35Б је остао једини ловац у америчкој служби са способношћу кратког полетања и вертикалног слетања. Истовремено, ова верзија има борбени радијус од око 700 километара, мањи од Ф-35А, а носи и мање унутрашњег наоружања од варијанти Ф-35А и Ф-35Ц.
Авион има високу вредност као стелт и сензорска платформа, са напредним радаром, средствима електронског ратовања и спајањем података. Међутим, цена по летелици приближава се износу од 140 милиона долара, а трошкови употребе и одржавања већи су него код других верзија Ф-35.
Корпус маринаца САД је у фебруару 2025. најавио смањење набавке Ф-35Б за 21 одсто. Та одлука доведена је у везу са ограниченом погодношћу авиона за концепт Еxпедитионарy Адванцед Басе Оператионс, што је додатно отворило питање његове одрживости на истуреним позицијама у ратним условима.