Пољска улази у нову фазу јачања војне индустрије. Сарадња PGZ и BAE Systems треба да подигне производњу граната 155 mm у фабрици Dezamet на око 130.000 годишње, са циљем да пољска војска добије стабилније снабдевање и да се смањи зависност од спољних испорука у тренутку када је артиљеријска муниција постала једно од кључних уских грла унутар НАТО.
Није реч само о једном производном аранжману. То је одговор на дуготрајан проблем западних армија које су деценијама смањивале залихе, гасиле капацитете и потцењивале темпо потрошње муниције у копненом рату високог интензитета. Рат у Украјини то је јасно показао.
Зашто је граната 155 mm поново у средишту
Калибар 155 mm је практично стандард НАТО копнене артиљерије. Зато сваки застој у његовој производњи погађа више система истовремено, од вучних хаубица до самоходних оруђа. Та муниција нуди снажан удар, довољан домет и употребу на различитим платформама без увођења новог калибра и нове логистике.
Разлог њене популарности није мистерија. Граната 155 mm је технички релативно једноставна за производњу, поуздана је и може да носи различите типове бојевих пуњења. Може да служи за разарање утврђења, неутралисање живе силе, удар по лакше и средње оклопљеним циљевима, а у навођеним варијантама и за прецизније гађање. Зато је постала основа ватрене подршке у већини западних армија.
Проблем је у томе што једноставност конструкције не значи аутоматски и брзу масовну производњу. За велики обим потребни су експлозиви, металуршки капацитети, упаљачи, барутна пуњења, обучена радна снага и фабрике које нису затворене после Хладног рата.
Пољска рачуна на домаћу базу и британско знање
Сарадња PGZ и BAE Systems има двоструку тежину. Пољска добија приступ искуству, технологији и ширењу производне инфраструктуре, док BAE Systems додатно учвршћује положај у европској муницијској индустрији.
Фабрика Dezamet у овом плану добија централно место. Ако се циљ од око 130.000 граната годишње одржи, Пољска ће направити озбиљан корак ка већој самосталности у снабдевању артиљеријом. То не значи потпуну изолацију од савезничких ланаца, али значи јачу позицију у тренутку кризе, када свако прво попуњава сопствене магацине.
За Лондон је ова сарадња више од пословног уговора. Велика Британија овим шири индустријску везу са једном од армија које најбрже јачају у Европи. За Варшаву, британска помоћ није питање престижа него темпа.
Узрок несташице: године резова и ратна потрошња
Главни узрок садашњег мањка није изненада настала потражња, већ дуго потискивана индустријска слабост. После Хладног рата, западне земље су смањивале војне буџете, укидале производне линије и сводиле залихе на ниво погодан за ограничене операције, а не за вишегодишњи копнени рат.
Сукоб у Украјини је показао да артиљеријска потрошња у рату високог интензитета нема много везе са мирнодопским прорачунима. Огромне испоруке додатно су истрошиле америчке и европске залихе. Када је постало јасно да потрошња премашује могућности производње, НАТО је морао да крене у ширење капацитета.
Зато се паралелно отварају нове фабрике и склапају нова партнерства. Rheinmetall је почетком 2025. покренуо изградњу погона у литванској Баисогали, а САД су у априлу објавиле отварање нове фабрике муниције 155 mm у Парсонсу у Канзасу. Вашингтон жели да достигне 100.000 граната месечно, што показује колико су претходни капацитети били недовољни.
Шта то значи за пољску артиљерију
Пољска не гради овај капацитет без разлога. Њена артиљерија расте и по броју оруђа и по значају. AHS Krab остаје окосница тешке артиљерије пољске војске, а уз њега су у употреби и ANS Kyrl, као и јужнокорејски K9 Thunder. Сва три система ослањају се на исти калибар, што питање муниције претвара у питање борбене издржљивости читавих јединица.
Није довољно имати модерне хаубице ако за њих нема довољно граната за обуку, попуну резерви и дуготрајну борбену употребу. Управо ту Пољска покушава да избегне грешку коју су направиле многе европске армије.
Јачање пољске производње смањује притисак на заједничке савезничке резерве и повећава отпорност региона у случају продужене кризе. Истовремено, то појачава улогу Пољске као индустријског и логистичког чвора.
Индустријска сарадња као важан ослонац
Технологија, производни капацитет и приступ тржишту постали су подједнако важни као број цеви и домет артиљерије. У сарадњи PGZ и BAE Systems види се образац европског наоружавања: формално национална производња, али уз дубоку технолошку и индустријску повезаност са већим западним компанијама.
Пољска жели већу независност од увоза, али ту независност гради уз страну помоћ. То није противречност, већ реалност европске одбрамбене индустрије, где мали број држава има потпуно затворен циклус производње сложене муниције и свих њених компоненти.
Ширење производње у Dezamet зато није споредна индустријска вест, већ показатељ да се европске армије поново окрећу залихама, фабрикама и темпу производње као кључним елементима војне снаге.