Пентагон гура критичне минерале: новац иде у прераду, приватни капитал и даље опрезан

Пентагон је у Филаделфији ставио критичне минерале у сам врх индустријске политике, уз поруку да САД морају да шире домаћу прераду сировина неопходних за војну производњу. Кључни проблем остаје спор поврат улагања, због чега приватни капитал у овај сектор улази опрезно.

На скупу Дефенсе Индустриал Басе Аццелератор речено је да приватни инвеститори траже предвидљивост — дугорочне наруџбине, јасне цене и сигнал да је држава спремна да прва уђе са капиталом. Без тога, компаније у сектору критичних минерала остају поткапитализоване, иако их на америчком тржишту има много.

Пет милијарди долара до 2029. године

Пентагон до фискалне 2029. има на располагању око 5 милијарди долара за улагања у ланце снабдевања критичним минералима. Циљ је смањење спољне зависности САД у области ретких земаља и стратешких сировина.

Један од већих потеза је прошлогодишње улагање у Кореа Зинц, где је Пентагон узео 40 одсто удела у оквиру посла вредног 7,4 милијарде долара за изградњу новог постројења за прераду у Тенесију. То постројење, међутим, неће бити оперативно још четири до пет година.

Нове доделе у Филаделфији

На скупу у Филаделфији Пентагон је у среду доделио шест компанија укупно око 25 милиона долара. Међу добитницима су 5Н+ Семицондуцторс са 7,3 милиона долара, Граyстоне Ресоурцес са 6,75 милиона и Кунин Тецхнологиес са 1,9 милиона, у пословима везаним за прикупљање и прераду критичних минерала.

Издвојили су се и Сенра Сyстемс, која је добила 4,4 милиона долара за технологију производње кабловских снопова, као и Неyа Сyстемс са 5,9 милиона долара за аутономни транспорт горива. То решење предвиђа употребу беспилотних копнених и поморских возила компанија АМ Генерал и Теxтрон.

Министарство енергетике у међувремену покреће пробни програм за једноставније подношење финансијске документације, како би компаније лакше конкурисале код више државних институција. Намера је да се смањи бирократија и убрза приступ финансирању за фирме које раде за одбрамбену индустрију.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *