УКРАЈИНА ДОБИЛА ГЛСДБ ВОЂЕНЕ АВИО БОМБЕ ДОМЕТА 150 КМ!

Првог фебруара 2023 године САД су најавиле да ће Кијеву у оквиру војног пакета помоћи послати и вођене, односно планирајуће авио бомбе ГЛДСБ домета 150 км које би требале да промене ток рата у Украјини. Од тога није било ништа, у међувремену у рану јесен Кијев је добио тактичке балистичке ракете АТАЦМС, за самоходне вишецевне ракетне лансере М-270 МЛРС и Х-142 ХИМАРС.

Сан Кијева да добије ове планирајуће авио бомбе постао је реалност и та заслуга да су ове авионске бомбе на путу према Украјини као стратешко оружје за удар на руску војску саопштила је архитекта пуча у Кијеву 20214. године помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд.

Шта су вођене или планирајуће авионске бомбе ГЛДСБ?

Неки их називају и крстарећим ракетама, неки планирајућим авионским бомбама великог домета које су развили заједнички америчка компанија Боинг и шведска СААБ.

ГБУ-39/Б Смалл Диаметер Бомб Инцремент И (СДБ И) је званични назив за ову авионску бомбу настала је укрштањем Боинговог крстарећег пројектила Смалл Диаметер Бомб (СДБ) која је спојена са ракетним погоном, односоно бустер са ракете М-26 коју користе самоходни вишецевни лансери ракета МЛРС М-270. Замисао је била добити пројектил који би се лансирао са авиона и који би имао велики домет.

Идеја за развој иначе је нађена била Wеапонс оф Минимум Деструцтион (WМД) или Лоw-Цоллатерал Дамаге (ЛЦД) који су развијани били после операције Пустињска олуја 1991. године. Циљ је био да се добије могућност да се мета погоди једним поготком без много непотребног расипања и дејствовња по околини. Мисли се пре свега на спречавање настанка непотребних цивилних жртава у тренуцима када је мета потенцијалног напада окружена цивилима.

Идеја је нађена на крају 1990-тих када су УСАФ увеле вођену авио бомбу оинт Дирецт Аттацк Мунитион (ЈДАМ) која је први пут употребљена била у НАТО агресији на СРЈ март-јун 1999. Идеја се развија и после агресије на Авганситан 2001 и Ирак 2003 године, када је и створена замисао да се на вођену бомбу дода рактни мотор са којим би могла да погоди циљ на великој удаљености ван визуелног домета авиона-носача од циља и тако спрече непотребни губици у пилотима или борбеним авионима.

Испоставило се да овакав тип авионских бомби има велику тежину 227 кг, па чак до 907 што је стварало велика разарања по сам циљ, али и околину.

Програм је почетком 2000-тих добио званични назив Цомпонент Адванцед Девелопмент фор тхе Смалл Диаметер Бомб са којим би требали бити опремљени борбени авиони 5. генерације Ф-22 Раптор и Ф-35. Оно што су планери били замислили јесте да се добије оружје малих димензија, које би могло да стане у носаче у самом трупу са чиме не би биле угрожене стелт карактеристике ових летелица.

У октобру 2001 компанија Боеинг постаје званични произвођач Смалл Диаметер Бомб Инцремент И а у овом послу придружује се и низ других компанија: Роцкwелл Цоллинс (ГПС и Харрисов Селецтиве-Аваилабилитy Анти-Споофинг Модуле (СААСМ) пријемник отопран на ометање; компанија Хонеywелл систем лета пројектила отпорног на ометање, компанија КДИ Прецисион Продуцтс развој новог типа упаљача за пројектил који се електорнски може програмирати у зависности од врсте циља да делује као: контактни, близински или упаљач са одложеним деловањем, компанија ХР Теxтрон развила је репну секцију; компанија МБДА крилну секцију на пројектилу и ТАМ Гарланд компанија која је направила различите врсте бојевих глава тежине од 13 па до 93 килограма.

Као носач и лансер овог пројектила искориштен је Боеингов БРУ-61/А који има пнеуматски систем одбацивања.

Спајањем са Смалл Диаметер Бомб Инцремент И (СДБ И) добијен је јефтин, али моћан пројектил који може бити лансиран не само из авиона, него и из ракетних лансера, ратних бродова али и импровизованих ракетних лансера, једном речју универзална платформа. Испоставило се да овај пројектил може да се качи и на тактичке и стратешке беспилотне летелице, а прави пример је амерички МQ-9 Репаир.

Високи степен прецизности добијен је захваљујући Аццурацy Суппорт Инфраструцтуре (АСИ) који је развила компанија СРИ Интернатионал. АСИ је заправо земаљска станица која са удаљености чак од 2.400 км исправља корекцију ГПС локације мете и побољшава прецизност промене деловања порјектила који користе ГПС навигацију приликом напада.

Први поројектили борбене су употребљени у Ираку 2006 и Авганистану 2007 године и од 37 лансирања чак 35 је погодило из прве свој циљ. Борбена лансирања су вршена да висине авиона од 10.000 м а мета је гађана на растојању до 88 км.

Димензије пројектила

ГБУ-39/Б Смалл Диаметер Бомб Инцремент је дужине 1,8 м, пречник је 19 цм кад су крила склопљена. Маса бојеве главе је 93 кг, а укупна маса пројектила са ракетним мотором 130 кг.

Пре лансирања у пројектил се уносе тачни подаци о циљу као и позицији самог лансера. Подаци о нападу на стационарне циљеве командам места, бункери, положаји оклопних једница, базе уносе се пре полетања борбеног авиона. У случају промене или корекције подаци о циљу и прозицији пројектила пре лансирања се уносе на осонову података добијених од летелице пратиоца лансера.

Сам пројектил нема велику брзину неки просек време лета на циљ који се налази 70 км од места лансирања потребно је 8 минута лета, што даје снагама непријатеља ако су у питању мобилни циљеви да промене ватрени положај, зато се ова врста одужја искључиво користи за изненадне нападе на непокретне циљеве чија је позциија унапред позната авио базе, складишта, инфрстурктурни објетки електране, мостови, бункери. Бојева глава од 93 кг може да пробије скоро 1 м армираног бетона.

Према неким проценама САД има у свом наоружању више од 30.000 ових пројектила, али у оперативној у потреби се налази и у РВ: Италије, Јапана, Јужне Кореје и Холандије, а од сада и Украјине.