САД ЗА ОДБРАНУ ЈУГА ИЗРАЕЛА УПОТРЕБИЛИ МОРНАРИЧКИ ДЕО АМЕРИЧКОГ АНТИРАКЕТНОГ ШТИТА! РАЗРАЧИ КЛАСЕ АРЛЕИГХ БУРКЕ ПРОТИВ ИРАНСКИХ БАЛИСТИЧКИХ РАКЕТА

Андреј Млакар

Активну улогу у пресретању иранских балитичких пројектила осим комплетног израелског антиракетног штита одиграо је и мобилни део америчког анитракетног шита.

Један од званичника из Пентагона објавио је да су три иранске балистичке ракете средњег домета које су нападале југ Израела односно једну од неколико ваздухопловних база у јужном Израелу оборене од стране Сједињених Држава однсосно мобилни део америчког антиракетног штита који чине ракетни разарачи класе Арлеигх Бурке.

Како неименовани званичник наводи у овој операцији учестововали су разарачи УСС Царнеy (ДДГ-64) анд УСС Арлеигх Бурке (ДДГ-51) који се користе као мобилни део антиракетног штита и наоружани су ракетним пресретачима и системом АГЕИС -радар великог домета са којим је могуће праћење и нишање балистичких ракета пре лансирања страндардних пројектила СМ-3.

Иначе у првој верзији бројка пресретнутих иранских ракета је била 4-6, а онда смањена на укупно три ракете.

Ратни бродови по мишљењу стручњака су оптималне платформе за ношење ракета за противракетну одбрану. Пловила су довољно велика да је на њих могуће наместити тешку и велику опрему. Тренутно у таквој улози су крстарице класе Тицондерога и разарачи класе Арлеигх Бурке. , који су опремљени АГЕИС радарским системом.

Међу предности употребе морнаричких противракетних система се наводи следеће:

1. нема потребе по испостављањем копнених радарских система,

  1. дозив је могућ на ширем подручју и у билизини зоне лансирања балистичких ракета што повећава вероватноћу њиховог уништења,
  2. смањује се ризик да откаже појединачни део противракетног штита,
  3. гарантована виша оперативна приправност
  4. одлична алтернатива градњи већег броја копнених противракетних пресретача који су изузетно рањиви.

Нови моменат је укључивање америчке морнарице у систем противракете одбране. Морнарица жели да буде велики играч у пројекту „штита“ презентујући двоструку способност деловања кроз унепређење СПY-1 Аегис радара,:

  • кроз пројекат НТW-ТБМД (Навy Тхеатер Wиде – Тхеатер Баллистиц Миссиле Дефенсе), користиће РИМ-156 Стандард СМ-2ЕР Блоцк ИВ за балистичке ракете на малим висинама, значи оне у полетању, а то је пре свега она компонента која се лансира са подморница и из приобаља, и
  • Раyтхеон РИМ-161 Стандард СМ-3 за гађање балистичких ракета
    – бојевих глава на великим висинама.
  • Након гашења пројекта ракета РИМ-156, са новим ракетама РИМ-161, које користе нови бустер систем стартовања, и ЛЕАП (Лигхтwеигхт Еxо-Атмосспхериц Пројецтиле) инфра црвени систем вођења, постају важан фактор анриракетне борбе.

    Оно по чему се разарачи класе Арлеигх Бурке разликују јесте по депласману и мерама.

    С обзиром на модификације, разарачи се означавају серијама које се означавају као Флигхт: Флигхт И (ДДГ 51-71); Флигхт ИИ ( ДДГ 72-78), Флигхт ИИА блок 54 (ДДГ 79-80); Флигхт ИИ А блок 62 (ДДГ 81-84), Флигхт ИИА блок 62 ( ДДГ 85-113), која је остала без топовског система за непоредну одбрану.

    Ракетни разарачи класе Арлеигх Бурке конструисани су око борбеног система и вишенаменског радара 3Д АН/СПY-1А компаније Лоцкеед Мартин. Овај радар има електронско управљање пријемно-одајних модула на пљоснатој антени. Данас је у употреби више различитих радара на кстатарицама класе Тицондерога и разарачима класе Арлеигх Бурке.

    Други бродски сензори на разарачима класе Арлеигх Бурке су и радар за контролу морске површине СПС 67 (В) 3, навигацијски радар СПС 64(В) 9, три радара за контролу ватре СПГ-62, систем за електронски рат СЛQ-32 и вучни пасивни сонарни систем СQС-53 СQР -19.

    Разарачи класе Арлеигх Бурке разликују се на основу серије према којој су грађени. Бродови серије 1. имају депласман 8.230 тона, серије 2. 8.637 тона и серије 2А односно неки је називају 3. 9.496 тона.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *