Глостер Јавелин први је британски двомоторни борбени авион са делта крилом, на којем је рад започет још током 1947. године на основу две спецификације Министарства ваздухопловства. Прва спецификација носила је ознаку Ф.43/46 и предвиђала је производњу ловца-пресретача, док је друга означена као Ф.44/46 и предвиђала је производњу ноћног ловца.
На основу тих спецификација Глостер је пројектовао и произвео прототип ноћног ловца двоседа, којег су покретала два мотора и који је био опремљен радаром. Прототип је означен као Глостер ГА-5 и укупно је произведено пет прототипова. Први произведени прототип WД804 извео је свој први лет 26. новембра 1951. године и био је ненаоружан и без предвиђене опреме. После испитивања пет прототипова у лету и у примени наоружања, одлучено је да се покрене серијска производња ловца-пресретача Јавелин.
Први серијски ловац Јавелин ФАW-1 извео је свој први лет 22. јула 1954. године. Почетком 1956. године ловци-пресретачи Јавелин ФАW-1 попунили су два сквадрона британског ваздухопловства (РАФ) који су били распоређени у Западној Немачкој. Верзију ФАW-1 покретала су два турбомлазна мотора Сидделеy Саппхире Са.6. Први серијски ловци Јавелин имали су катапулт седиште Мартин-Бакер и радар АИ.17, а били су наоружани са четири топа калибра 30 мм Аден.
Следећа произведена верзија била је ФАW-2 опремљена америчким радаром Wестингхоусе АН/АПQ-43 (у британској служби познати као АИ.22). Свој први лет ФАW-2 извешће 22. октобра 1955. године.
Двосед за обуку Јавелин Т-3 свој први лет извешће 6. јануара 1958. године. Авион није имао радар, а задње седиште инструктора било је постављено тако да је давало бољу прегледност, труп је због тога морао бити продуже, а померање тежишта целог авиона је компензовано додавањем веће количине горива у унутрашњим резервоарима. Топовско наоружање је задржано.
На верзији ФАW-4 су урађена нека аеродинамичка побољшања, укључујући уградњу и новог стабилизатора. Верзија ФАW-4 користила је старији радар АИ.17.
Ловац-пресретач ФАW-5 имао је побољшане резервоаре за гориво, сва аеродинамичка побољшања претходне верзије и четири носача за ракете ваздух-ваздух.
Јавелин ФАW-6 је у основи ФАW-5 али са америчким радаром АН/АПГ-43 (АИ.22).
ФАW-7 погоњен је са два турбомлазна мотора Саппхире Са.7 имао је побољшања претходних верзија и наоружање које се састојало од два топа калибра 30 мм Аден и четири ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух Фирестреак.
Верзија ФАW-8 покретана је снажнијим моторима Саппхире Са.7Р са комором за допунско сагоревање. Мотори Са.7Р кад нису радили на режиму допунског сагоревања давали су потисак исти као код мотора Са.7. Међутим, кад би био укључен режим допунског сагоревања мотори би давали потисак од 59,6 килоњутна сваки. Комора за допунско сагоревање је могла бити укључена само на великим висинама, због ограниченог протока пумпе у систему горива. У случају укључења коморе за допунско сагоревање на мањим висинама могло је доћи до губитка потиска. ФАW-8 имао је радар АИ.22 и наоружање као код верзије ФАW-7.
Најсавршенија верзија била је ФАW-9 која је имала сва побољшања верзије ФАW-8, али и већу количину горива као и могућност допуне горивом у лету.
Развијен као ловац-пресретач опремљен ракетама ваздух-ваздух и савременим радаром. Јавелин је велики делта крилни авион са класичним, целопокретним, репним површинама у „Т“ конфигурацији, опремљен са два мотора. Намењен је за пресретање совјетских нуклеарних бомбардерана на великим висинама далеко изван територије Велике Британије. Округли велики усисници за ваздух постављени су бочно уз труп како би обезбедили потребне количине ваздуха за моторе у свим режимима лета. Велики хоризонтални стабилизатор је веома широк, да би се обезбедила стабилност у обрушавању и маневарске особине у заокрету са променом висине. У време када је уведен у оперативну употребу био је први ловац-пресретач, опремљен вођеним ракетама у свету.
Укупно је 19 сквадрона РАФ било попуњено авионима Јавелин који су били распоређени у базама у Великој Британији, Западној Немачкој, Кипру, Малти, Сингапуру и Замбији. Летећи изнад Кипра често су пресретали турске авионе који би ненајављено упадали у кипарски ваздушни простор. Повремено би били ангажовани у праћењу совјетских бомбардера и патролних авиона који би летели изнад источног Медитерана. Од 1963. године били су распоређени у Сингапуру, како би обављали пограничне летове током тензија између Индонезије и Малезије.
Велики успех постигли су одважни британски пилоти када су после попуне горивом у ваздуху, прелетели до Сингапура без икаквих проблема, тамо одржали вишедневне вежбе и вратили се на матични аеродром у Велику Британију.
Десет ловаца ФАW-9Р распоређено је у Замбији крајем 1965. године, после проглашења независности Родезије од Велике Британије. Ловци Јавелин службовали су у саставу РАФ до 1968. године.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.