Бивши секретар Ратног ваздухопловства САД Френк Кендал оценио је да је ефикасна забрана аутономног оружја тешко остварива, јер је граница између дозвољене аутоматизације и потпуне борбене аутономије нејасна. По његовој оцени, такви системи су већ присутни.
Кендал упозорава да је готово немогуће повући прецизну линију између одбрамбених и офанзивних система, као и између различитих нивоа аутономије. Посебно истиче да савремени системи већ аутоматизују откривање циља, процену намере противника и избор начина дејства.
Тешкоће контроле и провере
Према његовом ставу, кључна разлика између људске контроле и пуне аутономије своди се на саму одлуку о отварању ватре. Тај корак је у техничком смислу једноставан за прикривање, јер се у дигиталним системима може свести на даљински или унутрашњи прекидач.
Због тога би свака стварна контрола забране захтевала дубок увид у пројектну документацију и изузетно наметљив режим инспекција. Кендал сматра да државе то не би прихватиле и да би такву контролу било веома тешко спровести у пракси.
Одговорност уместо забране
Уместо формалне забране, Кендал заступа строжу одговорност људи који развијају, тестирају, набављају и користе аутономне убојне системе. По тој логици, правна одговорност мора да обухвати и војне команданте и политичке доносиоце одлука ако систем прекрши правила оружаног сукоба.
Он додаје да не види могућност да се развој убојне аутономије заустави или значајно успори.