Америчка морнарица покренула је ревизију трошкова, дизајна и уграђених система носача авиона Форд-класе, а фокус је сада на будућим бродовима ЦВН-82 и ЦВН-83, који би требало да носе имена УСС Wиллиам Ј. Цлинтон и УСС Георге W. Бусх. Према изјави тадашњег секретара морнарице Џона Фелана, та два брода још нису званично уговорена, што оставља простор за измене пре коначног утврђивања конфигурације.
То је важан сигнал јер ревизија не долази на почетку програма, већ после година кашњења, прекорачења трошкова и техничких проблема на првом броду у класи, УСС Гералд Р. Форд (ЦВН-78). Реч је о најновијем и највећем америчком носачу авиона, који је уједно требало да покаже да нова генерација нуклеарних суперносача доноси већу ефикасност у односу на Нимитз-класу.
Проблеми на првом броду у класи
ЦВН-78 није оптерећен само почетним развојним ризицима, већ и конкретним проблемима у оперативној употреби. Према доступним наводима, брод је током актуелног распоређивања провео на мору више времена него што се очекивало, док су посаду погодили и кварови који директно утичу на свакодневни живот на броду. Забележено је запушавање тоалета, а пожар у просторији за прање веша привремено је онемогућио прање одеће посаде.
Такви инциденти сами по себи не одлучују судбину читаве класе, али указују на шири проблем: када се на један брод истовремено стави велики број нових и недовољно проверених решења, сваки квар добија већу тежину. Посебно када је реч о платформи која касни годинама и кошта далеко више од првобитних процена.
Америчка морнарица је још раније прихватила ризик да први брод нове класе буде носилац читавог пакета нових технологија. Та одлука је имала јасну логику, јер Форд-класа треба да замени Нимитз-класу у односу један за један током наредних деценија. Али управо тај приступ сада долази на поновну проверу, не само техничку већ и буџетску.
ЕМАЛС поново у средишту спора
Најосетљивије питање у овој ревизији поново је систем ЕМАЛС, односно електромагнетски катапулт за полетање авиона. Тај систем је годинама представљан као једно од кључних унапређења Форд-класе у односу на парне катапулте са бродова Нимитз-класе. Заговорници тврде да ЕМАЛС може да повећа темпо полетања и до 30 одсто.
Али управо ту почиње спор. Критичари оцењују да је технологија недовољно проверена, док се у политичком врху већ дуже време отвара питање да ли је систем превише сложен и прескуп. Доналд Трамп је више пута критиковао електромагнетске катапулте као непоуздане и скупе, а раније је најавио и извршну уредбу којом би се на америчким носачима тражио повратак на парне катапулте.
За сада није јасно колики би стварни утицај Беле куће могао да буде на коначне техничке одлуке. Ипак, сама чињеница да се питање катапулта поново отвара у овој фази програма говори да морнарица није у позицији да спор затвори једном реченицом. Када се преиспитује систем који је био носећи аргумент читаве класе, онда се преиспитује и шира логика програма.
Фелан је ставио до знања да морнарицу не занима само да ли систем ради, већ и да ли заиста доноси оно што је обећано. То значи да се под лупом налази однос између темпа извођења летова, утицаја на авионе и трошкова током читавог животног века брода. Управо ту се сада ломи питање да ли је теоријска уштеда стварно потврђена у пракси.
Буџетски притисак и простор за измене
Изјава секретара морнарице да је ревизија „разборита и практична“ због удела цене ових бродова у укупном буџету открива главни разлог зашто је процес покренут баш сада. Носач авиона није само борбена платформа, већ и један од највећих буџетских захвата у целој америчкој морнарици. Када трошкови расту, свака наредна јединица у серији постаје политичко и финансијско питање првог реда.
У том контексту је важно што ЦВН-82 и ЦВН-83 још нису коначно уговорени. За ЦВН-78 и ЦВН-79 простор за озбиљније измене је практично затворен, док су ЦВН-80 и ЦВН-81 већ у изградњи. Зато су управо наредна два брода једина реална тачка на којој морнарица може да покуша корекцију програма без нарушавања већ започетих производних токова.
То не значи аутоматски радикалан заокрет. Из доступних података не произлази да је донета одлука о одбацивању ЕМАЛС или о потпуном редизајну бродова. Али произлази нешто друго: морнарица више не жели да се ослања само на раније пројекције уштеде и обећања о већем учинку, већ тражи потврду да ти аргументи стоје и у пракси.
Шта остаје непромењено
Иако је ревизија озбиљна, једна ствар је већ јасно саопштена. Носачи авиона остају део будуће структуре америчке морнарице. Фелан је навео да је прерано говорити о коначним закључцима ревизије, али је истовремено поручио да ће морнарица имати носаче и убудуће.
То је важна политичка и војна порука. Дакле, спор се не води око тога да ли ће САД задржати носаче авиона, већ како ће изгледати наредне јединице Форд-класе и да ли ће неки кључни системи бити кориговани. Другим речима, у питању није крај концепта, већ покушај да се програм врати под чвршћу контролу.
Следећег месеца би, према најавама, требало да буде завршена ревизија. До тада остају отворена три кључна питања: да ли ЕМАЛС заиста оправдава цену, да ли очекивани темпо летачких операција стварно доноси мерљиву предност и да ли будући бродови могу да се прилагоде без новог раста трошкова. Од одговора на та питања зависи и у ком правцу ће се кретати најскупљи сегмент америчке поморске моћи.