Руски десантни брод „Александр Шабалин“ снимљен је у Балтичком мору са танком зеленом мрежом развученом преко надградње, док је пратио теретни брод „Михаил Бритнев“. Реч је о броду Пројекта 775, старом око 40 година, који је ангажован у улози пратње за логистички саобраћај ка руским лукама.
Постављена мрежа делује као импровизована заштита од дронова. Према оценама руских војних коментатора, такво решење може евентуално да заустави само најлакше ФПВ дронове, али не и теже ударне системе попут украјинског ФП-2, који се користе против руских поморских циљева.
Десантни брод у улози пратње
„Александр Шабалин“ припада класи Ропуцха, намењеној искрцавању технике и пешадије на обалу, а не заштити конвоја од ваздушних претњи. Брод има депласман од 4.080 тона, дугачак је 112,5 метара и има посаду од 87 људи.
Наоружан је двема двоцевним топовским куполама калибра 57 мм и ракетним артиљеријским системима. Та конфигурација је прилагођена подршци десанту, а не одбрани од савремених ударних дронова.
Ангажовање десантног брода као пратње указује на ограничен број наменских пратећих ратних бродова у Балтичкој флоти. Русија је од почетка 2026. почела да формализује оружану пратњу цивилних теретних бродова у Балтику, док расте притисак на пловидбу повезану са руском логистиком.
Ограничења мрежасте заштите
Сличне мрежасте конструкције већ су виђене на руским површинским бродовима и подморницама у више флота, од Црног мора до Арктика. У мају 2026. сателитски снимци су показали и две нуклеарне подморнице класе Бореј са постављеном антидронском заштитом у бази Рибачиј на Пацифику.
Овакве мреже могу да отежају напад најмањих комерцијалних квадрокоптера, али не представљају озбиљну препреку за веће ударне дронове нити за поморске беспилотне чамце. Снимак из Балтика зато више говори о нивоу претње него о стварној ефикасности овакве заштите.