Ратно ваздухопловство САД добило је предлог да набави 250 напредних танкера са блендед-wинг-бодy конструкцијом за допуну горивом у ваздуху, са фокусом на западни Пацифик и могући сукоб са Кином. Главни разлог је способност да се одрже велике ваздушне операције на огромним даљинама, чак и ако део аеродрома буде избачен из употребе.
Процењује се да би до 2035. кинеске снаге могле да угрозе велике операције америчких танкера са више истурених и међустаничних аеродрома на које се америчка авијација традиционално ослања. То директно погађа темпо борбених летова и домет ловаца у пацифичком театру.
Проблем домета и капацитета
Садашњи КЦ-46А Пегасус постепено мења стари КЦ-135 Стратотанкер, али се оцењује да нема довољан домет и капацитет за испоруку горива у условима рата на Пацифику. КЦ-46А носи око 212.000 фунти горива, док би предложени БWБ танкер средње величине носио око 300.000 фунти.
Поред већег капацитета, нови распоред трупа и крила требало би да донесе бољу аеродинамичку ефикасност. То би омогућило допуну горивом даље од матичних база и ближе спорним зонама.
Прорачун показује да би флота од 250 таквих авиона могла да подржи више него двоструко више борбених пакета у односу на исти број КЦ-46А, или да обезбеди допуну горивом на више него двоструко већој удаљености. На већим даљинама и са већим количинама предатог горива, предност би била још израженија.
Стара флота и растући јаз
Проблем додатно отежава стање постојеће флоте. КЦ-135 је у служби још од 1957. године и више од шест деценија носи главни терет ваздушне допуне горивом у америчкој војсци, док прелазак на КЦ-46 не иде довољно брзо.
Истовремено, борбена готовост танкерске флоте је у паду, а способност да изврши све додељене задатке значајно је ослабила у периоду од 2019. до 2025. године. За америчку војску, која се ослања на ваздушну допуну горивом за дејство на великим растојањима, то је озбиљан оперативни проблем.