Јужна Кореја ће наредне године издвојити рекордних 73,28 билиона вона, односно око 53,9 милијарди долара, за одбрану. Буџет расте за 8,2 одсто, а Сеул то повезује са погоршаним безбедносним окружењем и потребом за већом самосталношћу.
План је представљен 3. септембра, уз фокус на јачање сопствених одбрамбених способности, смањење ослонца на бројно стање војске и прелазак на технолошки опремљеније снаге. Додатни притисак долази и из политичких сигнала из Вашингтона о смањењу заједничких војних вежби.
Пренос команде и јачање дронских капацитета
Средства за припрему преноса ратне оперативне контроле са САД повећана су за 35 одсто. Циљ је да транзиција буде завршена до 2029. године, када би Сеул у случају сукоба на Корејском полуострву преузео команду над јужнокорејским и америчким снагама.
Јужна Кореја истовремено убрзава улагања у командно-информационе системе, посебно за откривање и реаговање на севернокорејске нуклеарне и ракетне претње. Заједничка команда требало би да добије нови систем за дистрибуцију војних информација у ратним условима.
Значајан део новца иде на вештачку интелигенцију, беспилотне системе и копнени надзор. Буџет за дронове расте за скоро 20 одсто, а планирано је јачање ројева дронова, извиђачких беспилотних летелица, лутајуће муниције и система за борбу против дронова, уз обуку 500.000 припадника за употребу ових средстава.
КФ-21, Л-САМ и нове технологије
Међу кључним програмима су далекометни ПВО систем Л-САМ, извиђачки дронови средње висине МУАВ и ловац КФ-21 Борамае. За КФ-21 је издвајање повећано скоро 2,5 пута, на 3,3 билиона вона, док је производња првих серијских авиона већ у току.
Сеул повећава и улагања у будуће технологије, укључујући полупроводнике, авионски погон, ласере хард-килл и квантне технологије. За програм нуклеарних подморница издвојено је готово 100 милијарди вона.
И поред рекордног раста, војни буџет Јужне Кореје и даље износи 2,33 одсто БДП-а. То је испод нивоа од 3,5 одсто који је тражио Доналд Трамп, али Сеул убрзава изградњу сопствених војних капацитета.