Уништење Е-3 АWАЦС мења ток ваздушног рата: како губитак „летећег радара” погађа америчке операције

Америчко ваздухопловство изгубило је најмање један авион Е-3 Сентрy АWАЦС и три танкера КЦ-135 Стратотанкер у иранском удару на базу Принц Султан у Саудијској Арабији. Губитак једног од највреднијих авиона подршке у саставу У.С. Аир Форце представља озбиљан ударац за систем раног упозоравања, командовања и координације ваздушних операција у рату против Ирана.

Ирански удар уништио један од највреднијих америчких авиона подршке

Америчко ваздухопловство остало је без најмање једног авиона Е-3 Сентрy АWАЦС и три авиона КЦ-135 Стратотанкер за допуњавање горивом у ваздуху након што је Исламска револуционарна гарда Ирана извела више балистичких и дронских удара на базу Принц Султан у Саудијској Арабији.

Напад изведен 27. марта нанео је озбиљне губитке, а према конзервативним проценама рањено је најмање десет америчких припадника ваздухопловства, док поједини извори помињу и већи број жртава. Уништење авиона Е-3 АWАЦС представља преседан, јер је реч о летелици чија се вредност процењује на око 500 милиона долара, што га сврстава међу најскупље авионе подршке у америчком ваздухопловству, уз Е-4Б Нигхтwатцх.

Губитак Е-3 додатно урушава америчку радарску мрежу

Успешан погодак авиона Е-3 АWАЦС надовезује се на претходне иранске успехе у уништавању кључних копнених радара који су од пресудног значаја за одржавање ситуационе свести САД и њихових савезника. Током две недеље после почетка америчко-израелског напада на Иран 28. фебруара, Техеран је извео ударе на 17 америчких војних објеката.

У тим нападима често су гађани радарски системи неопходни за балистичку противракетну одбрану. Међу најзначајнијим губицима у првим данима рата наводи се уништење радара укупне вредности 2,7 милијарди долара, укључујући радар АН/ФПС-132 у Катару вредан 1,1 милијарду долара, као и два радара АН/ТПY-2 у Јордану и Уједињеним Арапским Емиратима, чија се вредност процењује на износ између 500 милиона и милијарду долара по систему.

У таквим околностима Е-3 је имао посебну улогу, јер је америчком ваздухопловству омогућавао да бар делимично надокнади губитке у копненој радарској инфраструктури. Његовим уништењем и та могућност је значајно смањена.

Е-3 био кључан за откривање иранских ракета и дронова

Уочи почетка напада на Иран, У.С. Аир Форце је већину своје оперативне флоте авиона Е-3 распоредио на Блиски исток и у Европу. Средином марта темпо употребе ових летелица изнад Блиског истока додатно је повећан, посебно изнад Јордана, северне Саудијске Арабије, јужног Ирака и источног Медитерана.

Задатак ових авиона био је да обезбеде сталну способност откривања иранских дронова и ракета усмерених ка циљевима у Јордану и Израелу. Ипак, упркос снажној концентрацији система ПВО у Израелу, ирански ракетни удари погађали су важне циљеве са стопом успеха од око 80 одсто, а према израелским изворима један од разлога лежи управо у постепеном уништавању америчке и савезничке регионалне радарске мреже.

Губитак авиона Е-3 могао би зато додатно да повећа успешност иранских удара, јер смањује способност раног откривања и координације одбране у ваздушном простору региона.

Под ударом и флота танкера КЦ-135 Стратотанкер

Ирански ракетни удари нису били усмерени само на Е-3. У претходном нападу на исту базу током друге недеље марта оштећено је најмање пет америчких авиона КЦ-135 Стратотанкер, што је додатно оптеретило ионако напрегнуту танкерску флоту.

Неколико дана касније у медијима се појавила и информација да је у балистичком ракетном удару уништен и авион Сааб ГлобалЕyе ваздухопловства Уједињених Арапских Емирата, летелица намењена раном упозоравању и ваздушној контроли, са улогом сличном оној коју има Е-3. Иако је мањи и има слабији радар, ГлобалЕyе је знатно модернија платформа.

Све то показује да Иран не гађа само борбене авионе, већ систематски напада кључне платформе подршке које омогућавају ваздушне операције на великој удаљености.

Старост флоте Е-3 постаје све већи проблем за САД

Вишедеценијска флота авиона Е-3 већ дуже време изазива сумње у погледу своје оперативне вредности. Њихови радари и друга авионска електроника све више се сматрају застарелим, што посебно долази до изражаја у откривању слабо уочљивих циљева.

Иако је Е-3 и даље једна од најважнијих летелица америчког ваздухопловства за рано упозоравање и командовање, његова ограничења су последњих година постала све видљивија. Зато уништење једног од ових авиона није само материјални губитак, већ и показатељ структурне рањивости америчке ваздушне компоненте у овом рату.

Иран погађа срж америчке ваздушне логистике

Уништење Е-3 и додатни губици у флотама КЦ-135 и савезничких авиона за рано упозоравање представљају један од највећих иранских успеха против америчке ваздушне моћи од почетка сукоба. Последица би могла бити још веће ослањање на полетање вредних авиона са база удаљенијих од Блиског истока, укључујући и оне у источној Европи.

Такав развој ситуације додатно оптерећује ионако растегнуте капацитете америчког ваздухопловства, јер продужава летове, повећава потребу за танкерском подршком и смањује оперативну флексибилност. Управо зато губитак једног Е-3 АWАЦС има много шири значај од саме материјалне штете, он директно погађа способност САД да организују, надгледају и одрже ваздушни рат у региону.