Израел поново гађа иранске С-300, иако су већ били проглашени уништеним

Израелски снимци показали су успешан удар на компоненте једног система ПВО дугог домета С-300ПМУ-2 иранских снага противваздухопловне одбране, у оквиру шире ваздушне кампање покренуте против Ирана 28. фебруара.

Ова операција посебно привлачи пажњу јер долази након тврдњи великог броја западних извора из октобра 2024. године да су сви ирански системи С-300ПМУ-2 уништени током тадашњих израелских напада, тврдњи које су још тада изазвале сумње због брзине којом је такав резултат наводно постигнут, као и због потребе Израела за пропагандном победом у том тренутку. Објављивање доказа да су системи С-300 и даље били оперативни указује да су те раније тврдње биле преувеличане.

Снимци поново отворили питање стварних губитака иранске ПВО

Коментаришући раније тврдње да су израелске снаге у октобру 2024. уништиле читаву иранску мрежу система С-300, стручњак за програм ловца Ф-35 и аутор књиге Ф-35 Јоинт Стрике Фигхтер: А Греат анд Террибле Програм Абрахам Абрамс указао је на више разлога због којих су такве процене деловале сумњиво.

У фебруару су сателитски снимци потврдили премештање иранских система С-300ПМУ-2 на положаје ПВО у близини престонице Техерана, као и код другог по величини града Исфахана, у тренутку великог гомилања америчких снага у региону. С-300ПМУ-2 је један од само два типа постхладноратовских система ракета земља-ваздух за које се зна да их је Иран набавио из иностранства. Други је краткодометни Тор-М2, набављен током 2000-их за одбрану од крстарећих ракета. Иранско министарство одбране је још 2007. наручило системе С-300ПМУ-1 из Русије, али је тај посао касније једнострано обустављен од стране нове администрације председника Дмитрија Медведева под западним и израелским притиском.

Зашто су тврдње о потпуном уништењу биле спорне

„Више фактора чинило је сумњивим тврдње да је тако велики и критично важан део иранске мреже ПВО уништен за само неколико сати, укључујући сложену вишеслојну природу те мреже, раније показане борбене способности, као и чињеницу да Ф-35 у то време није имао Блоцк 4 софтвер ни АГМ-88Г противрадарске ракете које долазе са њим“, наводи се у оцени Абрахама Абрамса.

Он додаје да је, ради поређења, руским Ваздушно-космичким снагама било веома тешко да током готово трогодишње кампање униште украјинску мрежу совјетских система С-300ПС/ПТ. Иако су израелски Ф-35 напреднији од руских борбених авиона као што је Су-34М, ирански С-300ПМУ-2 је, како се наводи, такође далеко софистициранији и тежи за неутралисање, а уз то је био заштићен већим бројем система краћег домета него што је то био случај са украјинским С-300.

С-300ПМУ-2 као један од кључних стубова иранске одбране

У време повећаних тензија између Русије и Запада, 2016. године постигнут је договор о испоруци напреднијег система С-300ПМУ-2, који користи ракете 48Н6ДМ са посебно развијеним способностима противракетне одбране. Као одговор на ту претњу, Израел и више чланица НАТО од средине 2010-их интензивно су увежбавали неутралисање ових система, пре свега користећи системе С-300ПМУ-1 испоручене Грчкој за симулирање способности иранске варијанте.

Веома ограничен број система ПВО дугог домета у иранској служби, као и недостатак модерних ваздухопловних платформи које би их подржале, смањили су способност Техерана да изгради одрживу одбрану ваздушног простора ослоњену на радарски вођена средства великог домета. Уместо тога, Иран се у великој мери ослањао на краткодометне инфрацрвено вођене системе, који су, према наводима текста, коришћени за обарање више од две десетине америчких и израелских летелица високе вредности.

Додатни удар на иранску ПВО током јунских борби

Још један значајан фактор који је ограничио способности иранске противваздухопловне одбране јесте то што је више система оштећено током борби са Израелом и Сједињеним Државама у периоду од 13. до 24. јуна, када су их, према наводима текста, на земљи нападале побуњеничке групе које имају подршку Запада.

Један коментар на “Израел поново гађа иранске С-300, иако су већ били проглашени уништеним

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *