Амерички војни команданти су на скуповима на Хавајима упозорили да је главни проблем у Индо-Пацифику одржање борбених дејстава на огромним растојањима. Према њиховој оцени, спремност да се „бори вечерас“ мало значи ако људство, техника и муниција нису унапред распоређени тамо где би могли да затребају.
Бригадни генерал Џим Блис навео је размере тог проблема: Хаваји су око 3.000 миља од западне обале САД, Гуам 5.000 миља од Хаваја, а први острвски ланац, који обухвата Јапан, Тајван и Филипине, још 1.500 миља од Гуама. Он је поручио да је реч о огромном простору са врло мало копнених логистичких тачака у предњем делу распореда.
Поправка технике ближе зони могућег сукоба
Командант америчких снага у Кореји, генерал Ксавијер Брансон, изнео је јасну оцену: „Не можемо победити ако су нам линије снабдевања дуге 5.000 миља.“ Он је додао да је неприхватљиво пребацивати оштећену технику преко океана на поправку док се противник прилагођава у непосредном окружењу.
Командант 8. команде за одржање у позоришту операција, генерал-мајор Гевин Гарднер, рекао је да америчка војска већ у већем обиму унапред распоређује опрему у Аустралији и шири капацитете за поправке ван континенталног дела САД. Према његовим речима, технику је сада могуће поправљати у Јужној Кореји, Јапану, на Филипинима, у Аустралији и Сингапуру, уместо да се враћа на западну обалу САД.
Као пример је навео ранију праксу враћања оштећених армијских пловила из Аустралије, што је значило пловидбу од око 30 дана у једном правцу. Такав темпо, по оцени америчких официра, није одржив у условима кризе или сукоба.
Залихе унапред, али без гомилања на једном месту
Адмирал Самјуел Папаро рекао је да САД већ граде мрежу дистрибутивних центара широм Индо-Пацифика и унапред распоређују снаге и логистичке ресурсе. Истовремено је упозорио да распоред муниције мора бити пажљиво планиран, јер у савременом ратовању непокретне залихе морају бити заштићене, док оно што може да се премешта мора остати у покрету.
Заменик команданта снага Корпуса маринаца САД у Пацифику, генерал-мајор Метју Маури, навео је да маринци желе способност самосталног одржања 45 дана унутар првог острвског ланца. Али је додао и кључну поруку: ако снаге и опрема нису у региону пре почетка борби, касније их је веома тешко увести на време.
Сличну оцену изнео је и командант 1. дивизије аустралијске војске, генерал-мајор Еш Колингберн, који је логистику означио као главни изазов у читавом позоришту. Порука са скупа је јасна: у Индо-Пацифику питање снабдевања и ремонта више није споредна служба, већ кључни део борбене способности.