Пилот америчког авиона Ф-16 Скот Огрејди испричао је како је његова летелица примећена од стране покретне ракетне јединице српске војске и оборена изнад Републике Српске у јуну 1995. године, током ракетирања НАТО на положаје босанских Срба.
„Знали смо како да се клонимо српских ракета земља-ваздух на северу и истоку. Те ракете су дефинитивно биле претња за Ф-16, чак и са нашим напредним системима одбране”, рекао је Огрејди.
Према његовим речима, тог дана у шуми их је чекала скривена покретна ракетна јединица српске војске коју напредни систем НАТО-а за рано упозоравање пилота „Меџик” није уочио.
Огрејди је заједно са Бобом Рајтом кренуо у напад на Србе из базе у Авијану у Италији, али нису очекивали тако жесток отпор какав их је сачекао изнад босанских брда. Они су знали положаје противваздушне одбране Војске Републике Српске, али су током лета ипак упали у жестоку ватру којом су их Срби засули, наводи у тексту Огрејдија.
„Тачно у 15:03 мој систем за упозоравање је показао црвену тачкицу. Гледао сам у своју конзолу у неверици. Истовремено, огласио се и аларм у мојој кациги. Ухватио ме је непријатељски радар! Заборави на претњу са севера. Ово је долазило с истока. Стомак ми се окренуо. Сада је био мој ред да постанем плен. Знао сам да морам да се припремим за најгоре”, присећа се Огрејди.
Огрејди објашњава да није одмах видео бели дим који испаљена ракета оставља за собом.
„Пошто нисам видео ништа на небу, погледао сам опет на дисплеј. Црвена тачкица није нестала, што је значило да сам и даље нациљан. Тренутак касније, у кациги ми се огласио и други аларм. Поглед ми се вратио на екран. Тамо је било ново упозорење, јаче од претходног. То се све дешавало у неколико секунди, али довољно да схватим да ме је ухватио радар. То још нисам знао, али ‘Меџик’ је добио информацију са шпијунског сателита да се тачно испод мене налазе ракете, али због ометане радио-везе ми никад нисмо добили ту поруку”, прича Огрејди.
„Од мог авиона је остала сламчица у ветру, био је потпуно ван контроле. Упркос свемирској електроници, суперсоничној брзини и борбеној моћи, Ф-16 није био савршен. Док трепнеш, он може да се претвори из небеског принца у пламтећу хрпу жица и искривљеног метала”, казао је Огрејди.
Тек тада је схватио да су се нос и кокпит авиона физички раздвојили. Авион је био преполовљен. Пилот је помислио: „Господе, не дај да умрем сада, не дај да умрем од овога”. Кроз ватру и дим угледао је ручку за катапултирање и у последњем тренутку је успео да је повуче.
Падобраном се спустио на српску територију, а онда је почела грозничава потрага за њим. У једном тренутку, српски хеликоптер који га је ловио био је тако близу да је могао да види лица војника у њему.
На крају је ипак успео да пошаље сигнал са својом локацијом, па су по њега послата четири хеликоптера око 100 километара дубоко у српској територији. Послато је још 40 летелица као додатна подршка. Маринци су га пронашли 8. јуна 1995. године.
О Грејди је са носача хеликоптера пребачен у Авијано где је дочекан као херој. Међутим све ловорике славе упропастио је сам, јер је на једној од конференција за новинаре чак и заплакао. Да ствар буде горе по њега, пред америчким медијима кроз сузе је изјавио да он није био никакав херој, већ преплашени зец који је покушао само да преживи. Ову његову изјаву амерички медији дочекали су на нож чак су неки призивали да се генерал Патон врати из мртвих и ишутира О Грејдија.
Неки медији су тврдили да званична информација о спасавању није истинита и пуна нелогичности: Како је оборен код Мркоњић Града, а спасен код Босанског Петровца?, ако се крио у шуми како је пешке прешао неопажен дестине километара?, како је од силне патње одржавао кондицију, ако је јео бубе и пио само кишницу?.
Медији су тврдили да је невероватно да америчке снаге нису извршиле по српским ПВО ниједно дејство, посебно по радарима током спасавања који су вероватно приметли такав интензитет налета.
О Грејдија је примио по повратку у САД лично тада амерички председник Бил Клинтон. Сам О Грејди је после неколико година напустио америчку војску, а о свом обарању и акцији спасавања написао је чак две књиге. Његово обарање је чак екранизовано филмом и документарцем. Док је О Грејди убирао помало горку медијску славу, борбена послуга батерије која је оборила први амерички авион на Балкану је остала у сенци анонимности, јер у општем лудилу, али и деценијама касније никога није интересовала чињеница да су у нашој војсци постојали веома способни и увежбани појединци и јединице, школовани и обучавани за одбрану СФРЈ који су доказали своје способности против тада најмоћније и најспособније ваздухопловне силе!?
Обарање америчког авиона и пилота О Грејдија од стране ракетног система „КУБ“ имало је снажан одраз на процедуру америчког ваздухопловства у ваздушним операцијама које су следиле. Авиони нису улазили у зону дејства без подршке авијације за неутралисање ПВО. Уведени су били стриктни доњи лимити висине за летове над српском територијом.