КАКО СУ РАКЕТАШИ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОБОРИЛИ ПРВИ АМЕРИЧКИ Ф-16 НА НЕБУ ИЗНАД БОСНЕ: Да ли је Скот О Грејди херој, кукавица или срећник

Херој, кукавица или само срећник, то је питање које се и данас поставља, када се спомене име бившег америчког пилота Скота О Грејдија који је оборен 2. јуна 1995. године ракетним системом “ Куб“ и који је после пада ловца Ф -16Ц на терен Републике Српске, провео шест дана скривајући се од потере пре него што су га спасли припадници MEUSOC и AFSOC.

Наиме, крајем маја 1995. године НАТО авиони имали су задатак да спроведу одлуку о забрани летова (енгл. Deny flight) на ваздушном простору Босне и Херцеговине, на основу раније донете одлуке Уједињених нација. Током спровођења мисије они су повремено дејствовали и по објектима и јединицама Војске Републике Српске. Због тога је командант Главног штаба ВРС наредио команданту В и ПВО ВРС да дејствује по авијацији НАТО.

Снаге српске ПВО већ су биле дуже време у заседама на ширем подручју Бања Луке и Босанске крајине, где су пратили повремене летове муслиманских или хрватских хеликоптера, али и мотрећи и на активност ваздушних снага НАТО на небу БиХ.

Фото: Андреј Млакар


Током операције, НАТО ловци Ф -16Ц летели су на висини од 26.000 стопа. Ловци су патролирали без употребе уређаја за електронско ометање AN/ALQ-131 над подручјем Бихаћ-Бања Лука-Босански Петровац. Положаји српских противваздушних јединица су им били познати од раније, тако да нису очекивали значајније проблеме током мисије. Међутим, у складу са наређењем 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155. ракетне бригаде ПВО , са ракетним системом КУБ, била је у заседи на положајима између Санског Моста и Кључа. НАТО авиони нису улазили у зону дејства ракетних система “ куб“. Команда В и ПВО ВРС организовала је премештање једне батерије КУБ, јужније, у Бравско Поље изнад кога су редовно летели авиони НАТО.

Током ноћи између 29. и 30. маја, батерија је извршила марш и посела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац, и тако направила заседу за долазеће авионе.

Пуна три дана батерија је пратила летове авијације НАТО по подацима таласа обавештавања без укључивања зрачења сопствених радарских система, све до поподневних часова 2. маја. Тог поподнева два америчка ловца Ф-16Ц приближили су се на 20 км од ватреног положаја батерије.

Пар ловаца који су тог поподнева 2.маја летели чинили су пилоти: капетан Скот В. О`Грејди ( позивно кодно име Basher 56) и капетан Роберт Г. Рајт (кодно име Basher 57.
О Грејди и Рајт су деловали у склопу 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука, из базе Авиано. Иначе Грејдију је то био 47 пут да лети у зону борбеног деловања. Тог дана од свих осталих припадника 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука били су једини за задатку.

Летели су на висини од 26.000 стопа и неколико пута су надлетели подручје Бихаћ-Бања Лука-Босански Петровац. Нису показивали нервозу и били су безбрижи. Све се чинило да је то још један сасвим рутински задатак и да им се ништа не може догодити јер су им биле познате раније позиције ракетних система ВРС који су располагали са батеријама СА-6.

Међутим, оно што им је било непознато јесте да је у највећој тајности 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155. ракетне бригаде ПВО , са ракетним системом КУБ извршила марш и посела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац. Посада батерије на систему “ куб“ по примећивању летелица одмах је укључила осматрачки, а по захвату вође пара и нишански радар.

У том тренутку авиони су се удаљили иза планине Срнетица. Пошто гађање није било могуће зрачење је искључено после 3-4 секунде.

Исти пар авиона се након петнаестак минута поново приближио зони дејства батерије. Послуга је у међувремену променила фреквенцију нишанског радара и када је циљ био удаљен 22 километра укључила је антену осматрачког радара.

Фото Андреј Млакар


На 20 километара откривен је и други авион. Тада је укључен и нишански радар. Захват је извршен је на 18 км. Гађање је извршено са две ракете.

Прва је лансирана када је циљ био на 17 км од ватреног положаја, а друга три секунде касније. Погодак и уништење циља било је на даљини 15 км и висини 5,5 км.
После експлозије бојеве главе прве ракете циљ се преполовио на два дела, а друга ракета је погодила један од делова авиона.

Остаци авиона су пали на две локације удаљене око 1,5 км у области Ваганца.
Пилот је успео да се катапултира и падобраном спусти на удаљењу око 6 км од олупине авиона.

Батерија је одмах искључила средства прешла у маршевски поредак, удаљила се и маскирала. У току ноћи је батерија је премештена са места где се маскирала на нову локацију удаљену око 100 км од места деловања. Нишански радар је укупно зрачио 26 секунди.

О Грејдијева агонија после обрања Ф-16Ц

Капетан Боб Рајт који је био у другом Ф-16Ц видео је како је експлозија ракете пресекла авион на два дела и како је копкит у коме се налазио О Грејди неоштећен нестао у облаку, док је други део летелице претворен у ватрену лопту, али даље више ништа није знао. Рајт је устаљеном рутином одмах маркирао позицију на којој је авион срушен и то јавио бази, али није био сигуран да ли се Скот О Грејди катапултирао из погођеног авиона. Међутим, О Грејди прво шокиран експлозијом ракете и тиме да су нос летелице и кабина остали у једном комаду успео је да повуче ручицу катапултирајућег седишта “ ту лепу злану ручку“ како је касније изјавио.

Иако ошамућен и опеченог врата приликом катапултирања О Грејди је успео да искочи из авиона и почне да се спусти.


О Грејди је падобраном прелетео пут и успео да се приземљи на слабо насељеном терену у рејону превоја Ваганац између Петровачког и Бравског поља.
Како је он навео у свом сведочењу приликом приземљења уочио је неке људе који су махнито јурили ка њему. Једино што му је преостало било је да паодбран баци у грмље, а онда се он сам увуче и намаже лице блатом, уши прекрије зеленим пилотским рукавицама и умири се скоро до мртвила.

Иако су војници ВРС претраживали читав терен без коришћења службених паса, О Грејдија нису успели да пронађу. Често су пролазили и на метар од О Грејдија, али га открили нису.

О Грејди са собом није понео пакет за преживљавање, који се налазио уз пилотско седиште који је садржавао: прибор за прву помоћ, 8 пакетића воде по 1,13 децилитара сваки, пиштаљку, компас, сигнално огледало, црвене ракете за обележавање позиције и батерије за радио.

Понео је само оно што је имао у прслуку на себи, а то је био преносни радио уређај PRC -112, тежине 0,8 кг који је могао да ради седам сати без престанка, маскирне боје за лице, пиштољ калибра 9 мм, пластичну мапу Босне и Херцеговине димензија 915×1525 мм са написаним упутствима за проналажење хране у дивљини.

О Грејди је успео одмах после првог дана одлучио да промени положај скривања. Ноћу је одлучио да се помери 3 километра даље у шуми која је била густа, са доста грмља и стена што му је омогућило да се лакше сакрије и избегне потере.

У њој је О Грејди провео наредне дане крећући се у радијусу од два километра од места пада. Како је време било кишно са веома ниском облачношћу О Грејди није успео да успостави никакав контакт са америчким авионима, који нису летели због лоших метео услова над тим подручјем. Иначе О Грејди је због страха да буде демаскиран ретко укључивао радио ПРЦ -112, а кодни позив Башер -56 ретко је емитовао позове за помоћ.

Занимљиво је иначе да амерички авиони можда због лошег времена или страха од српске ПВО нису пуно надлетали саму тачку где је О Грејди искочио.

Тек 6 дана од искакања 8. јуна О Грејдијев глас препознао је колега из 555. ескадриле капетан Томас Хенфорд.


Прве речи су биле “ И м аливе, хелп“. Да би проверио заиста да се ради о О Грејди, Хенфорд га је упитао неколико питања са којим је желео да се увери да ли је то заиста он, јер се јавило питање веродостојности сигнала. Наиме команда ескадриле и Оперативни центар у Напуљу веровали су да је О Грејди ухваћен и да је у питању клопка.

Хенфорд га је питао где је, како и када летео у УСАФ. После добијања потврдних одговора он је својим Ф-16 наставио на надлеће зону где се О Грејди налазио, али је био принуђен да изврши допуну горива и да се поново врати и кружи око позиције где се О Греди налазио.

Када су извршене детаљне провере WМА (АW-533) из Авијана послала је одмах један Ф-18 са којим је управљао капетан Дејвид Елхарт који је у ниском бришућем летео надлетео место где се оборени пилот налазио са задатком да му да информацију да је отпочела акција спасавања.

Одмах затим на небу се појавио и други хорнет којим је управљао капетан Вилом Томас који се обратио О Грејдио његовим надимком “ Зулу“. О Грејди му је дао одмах све потребне податке и Ф-18 је одмах напустио маркирану зону.

Почиње акција спасавања О Грејдија

Задатак спасавања О Грејдију поверена је Маринском корпусу а не специјалним
тимовима за извлачење, који су базирани на Сицилији. Пошто су прикупљене све потребне информације, акција спасавања предата је MEUSOC. Пуковник Мартин Берндт, командант 24. Marine Expeditionary Unit  на носачу хеликоптера “ USS Kearsage“ на Јадрану дао је наређење за покрет. Он је иначе пре тога добио директно из Вашингтона наређење да се крене одмах у акцију спасавања користећи при томе све расположиве јединице.

На носачу хеликоптера “ USS Kearsage““ тог истог 8. јуна у три часа ујутро по локалном времену дата је узбуна за 50 маринаца укључујући ту и 10 хеликоптерских посада. Формирана је Удрана група 24th MEU коју су чинила 2 борбена хеликоптера AH-1W Super Cobra, 2 транспортна хеликоптера Super Stalion, 2 авиона  AV8B Harrier, којима су придодата и 2 авиона ЕА-6Б Prowler и 2 авиона Ф-18 Ц/Д Хорнет који су имали задатак ловачке заштите борбене групе. Овој групи придодата су и два Ф-111А намењени за електронско ометање и два А-10  A-10 Warthog . За случај нужде састављен је идентичан помоћни састав који је стављен у стање приправности.
Цела операција састављена је била од 40 летелица којима је управљао AWACS  који је летео над Мађарском.
Када се у ваздух подигао део групе  TRAP састављена од два хеликоптера AH-1W Super Cobrа и два хеликоптера ЦХ-53 Super Stalion, који су прво кружили над Јадраном чекајући долазак осталих чланова групе, који су полетали са носача авиона, и из базе Авијано.
Када се група прикупила AWACS је дао наређење за покрет и активирање акције спасавања О Грејдија. Борбена група прво је надлетела острва и кренули даље у унутрашњост срећни да не морају да лете ноћу. Највећи проблем током лета био је велики број бандера за струју и телефон, па и далеководи који су ометали ниски лет. Велики проблем представљала је и магла која се појављивала у котлинама овог подручја, такође ниска облачност је омогућила да борбена група лети у облацима, па тиме није било ни деловања српске ПВО.

AWACS је борбену групо детаљно водио од тачке до тачке. Када су били на 17 километара од места где се О Грејди налазио два борбена хеликоптера AH-1W кренула су напред испред два ЦХ -53 како би обезбедили спштање борбене групе. За то време авиони Ф-18 Хорнет, АВ-8Б, ЕФ-111 и А-10 су наделтали ширу зону и били у приправности да реагују ако буде потребно.
Пилоти хеликоптера AH-1W када су били на 9 км од зоне почели су да позивају О Грејдија да се јави. Били су пресрећни када су чули одзивни глас “ болт/ тхис ис Басхер 56″. Уследила су два кратка питања и провера његових личних података.
На 5 км од зоне поново су ступили у контакт са О Грејдијем. Он их је навио јер их је чео, али није видео због магле и ниске облачности. Због тога су му рекли да испали црвену сигналну ракету. Пошто су хеликоптери били изнад магле видели су црвену ракету. Знали су где се О Грејди налази. Кобре су одмах обавестиле о проналаску пилоте два ЦХ 53 који су се усмерили ка локацији која им је дата. Када су се нашли тачно изнад зоне где се налазио О Грејди кренула је акција спуштања.
После спуштања које је могло бити катастрофално за једна хеликоптер који је закачио неку ограду са бодљикавом жицом искочило је 20 маринаца. За то оба авиона АВ8Б су надлетали зону слетања.

О Грејди се изненада појавио истрчавши из шуме са пиштољем у руци, дотрчао до хеликоптера и укрцао се у њега. Одмах затим у хеликоптер су се укрцали маринци. Акција од момента слетања до курцавања О Грејдија и полетања трајала је осам и по минута.

По уласку у хеликоптер О Грејди је предао свој пиштољ ставио кацигу на главу, а затим под утицајем стреса попио флашу воде и појео четири оброка пилетине из МРЕ ( Меал Реадy то Еат).

За то време дежурни АWАЦС изнад Мађарске је наредио да борбена група скрене 230 степени и усмери се ка Јадрану.

Међутим ту свим проблемима није био крај. Уместо мирног лета уследила је опасност јер се магла дигла на хеликоптери који су летели на само 300 стопа су се омгли видети. Почетни део пута прошао је без инцидената, осим што су често када су летели на 50 стопа порали прескакати далеководе.

Међутим, њих је чекало изненађење када је изенанда поред једног од хеликоптера пролелтела противавионска ракета испаљена из лансера СА-7, која се није активирала, јер су хеликоптери летели на малој висини. Тад је уследила пушчана паљба из свог расположивог оружја, па и ПВО топова калибра 20 мм на борбену групу. Међутим ватра је била краткотрајна пошто су успели да прелете планиснки гребен када су угледали мало језеро, а онда за пар минута већ су били на отвореном мору.
Хеликоптери ЦХ-53 супустили су се на ноасач хеликоптера поприлично избушени пушчаном ватром, али неоштећени, одмах до њих спустили су се АВ-8Б. Са овим чином операција спасавања пилота капетана Ското О Грејдија је завршена.

Горка медијска пилула

О Грејди је са носача хеликоптера пребачен у Авијано где је дочекан као херој. Међутим све ловорике славе упропастио је сам, јер је на једној од конференција за новинаре чак и заплакао.

Да ствар буде горе по њега, пред америчким медијима кроз сузе је изјавио да он није био никакав херој, већ преплашени зец који је покушао само да преживи. Ову његову изјаву амерички медији дочекали су на нож чак су неки призивали да се генерал Патон врати из мртвих и ишутира О Грејдија.

Неки медији су тврдили да званична информација о спасавању није истинита и пуна нелогичности: Како је оборен код Мркоњић Града, а спасен код Босанског Петровца?, ако се крио у шуми како је пешке прешао неопажен дестине километара?, како је од силне патње одржавао кондицију, ако је јео бубе и пио само кишницу?.
Медији су тврдили да је невероватно да америчке снаге нису извршиле по српским ПВО ниједно дејство, посебно по радарима током спасавања који су вероватно приметли такав интензитет налета.

О Грејдија је примио по повратку у САД лично тада амерички председник Бил Клинтон. Сам О Грејди је после неколико година напустио америчку војску, а о свом обарању и акцији спасавања написао је чак две књиге. Његово обарање је чак екранизовано филмом и документарцем.

Док је О Грејди убирао помало горку медијску славу, борбена послуга батерије која је оборила први амерички авион на Балкану је остала у сенци анонимности, јер у општем лудилу, али и деценијама касније никога није интересовала чињеница да су у нашој војсци постојали веома способни и увежбани појединци и јединице, школовани и обучавани за одбрану СФРЈ који су доказали своје способности против тада најмоћније и најспособније ваздухопловне силе!?

Обарање америчког авиона и пилота О Грејдија од стране ракетног система „КУБ“ имало је снажан одраз на процедуру америчког ваздухопловства у ваздушним операцијама које су следиле. Авиони нису улазили у зону дејства без подршке авијације за неутралисање ПВО. Уведени су били стриктни доњи лимити висине за летове над српском територијом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *