Извесни твитераш Zhao DaShuai који на друштвеним мрежама је по свему судећи лажни профил који обожава кинеску војску, али и сво остало наоружање објавио је у среду 24. маја 2023 пост у коме наводи да је рат у Украјини популарисао герилско ратовање ПВО.
Zhao DaShuai је то објаснио теоријом да је то када једна страна користи мобилне платформе противваздушне одбране да нападне непријатељске авионе који лете преко предвидљивих рута.
Да ли је то тако?
По свему судећи DaShuai није имао увида да такав начин ратовања је изводило Ваздухопловство и ПВО Војске Републике Српске, који су се сукобили са НАТО авијацијом на небу изнад БИХ када су оборена три авиона Си Херијер, Ф-16Ц и Мираж 2000К, а један Супер етендар оштећен.
У овом тексту описаћемо неке неконвенционалне активности српске ПВО у рату са НАТО авијацијом.
Скок изнад Горажда
Шеснаестог априла 1994 на небу изнад Горажда оборен био први борбени авион НАТО пакта од постојања те алијансе и од када се овај војнополитички савез уплео у грађански рат на простору СФРЈ. Авион који је био оборен био је британски „Си Херијер“ евиденцијског броја XЗ 498 из састава 801. сквадрона РМ Велике Британије. Њега је оборио српски борац са преносним ПВО системом Стрела 2М. Због лоших временских услова авион је летео испод 3.000 метара висине. Поручник фрегате Ник Ричардсон спасен је захваљујући припадницима САС и муслиманске војске из Горажда и после силних перипетија из Горажда пребачен на матични брод носач авиона Арк Ројал, а претходно оштро укорен од британског генерала.
У јавности о томе како је пилот спасен није дуго било доступних информација док Ник Ричардсон поручник фрегате британске Краљевске Морнарице није написао књигу под насловом „Нон есцапе зоне“.
У овој књизи Ричардсон је описао да је са палубе носача авиона Арк Ројал полетео заједно са капетаном Филипсом. Оба авиона била су из састава 801 сквадронанаоружани авио бомбама МК83. Авиони су по полетању зауели крус према истоку и преко јадранских острва и Далмације ушли у Босну, где је са њима у контакт ступио официр за навођење и упутио их у зону Горажда где су требали да дејствују по циљевима како наводи босанских Срба који су тад опседали Горажде.
Ричардсон описује да су временске прилике непосредно пред обарање захтевале да се лет изводи на висинама испод 3.000 метара јер се изнад налазио компактан слој густих кишних облака. Ричардсон наводи да је он и његов пратилац сматрао да је ово више деонстрација силе него класични борбени задатак како би се српска војска зауставила да уђе тенковима у Горажде.. Ричардсон описује да је у пилотској кабини чуо пуцњаву и звуке експлозија, јер официр за навођење авиона иначе припадник САС се налазио на прво линији. Иначе припадници САС су претходно били убачени у Горажде под маском посамтрача УН. Оба пилота су како наводи Ричардсон добили све потребне податке о циљу- три тенка Т-55 која су се налазила на узвишењу северно од града и отварала повремено ватру. Посаде су уочиле узвишење и први пут како описује Ричардсон прелетел га на висини од 2.400 метара да би због лоше видљивости покушали да визуелно уче циљеве.
Због тога Ричардсон доноси одлуку да и трећи пут са мање висине од 600 метара покуша да уочи циљеве и тад види одбеласак испаљене гранате из цеви тенка. У тренутку када је уочио три тенка и спрема се да нападне чуо је пратиоца како је узвикнуо „Пази ракета, бацај ИЦ мамце“. Ракета је Ричардсоново авион промашила и нестала у облацима.. Ричардсон је пново усмерио авион на тенкове ВРС који су стајали на ивици шуме један до другога. У тренутку превођења авиона у напад осетио је јак ударац. Изгубио је накратко свест и кад се повратио схватио је да је његов авион у пламену. Према његовим речима после 10 секунди је донео одлуку да се катапултира, а авион је пао на земљу. Како он каже захваљујући припадницима САС он је брзо пронађен.
Оштећен Супер Етендард
Четири дана касније 15. априла 1994 између Сарајева и Горажда погођен је био француски морнарички авион Супер Етендард IV евиденцијског броја 115 из састава 16. ескадриле франсуке морнарице, који се налазио на извиђачком задатку после полетања са носача авиона „Клеменсо“ који се налазио у Јадранском мору. На њега је како се претпоставља док је био на задатку са још једним авионом истог типа са положаја ВРС лансирана ракета са преносног ПВО система Стрела-2М. У овом нападу ракета је погодила летелицу у репни део, али пилот је ипак успео да летелицу врати на носач авиона.
Обарање Ф-16Ц изнад Босанског Петровца
Другог јуна 1995. године ракета лансирана са ПВО систстема 2К12 Куб В и ПВО Војске Републике Српске после пуна два дана боравка у заседи и у тоталној тишини оборила је амерички ловац Ф-16 који је патролирао небом БиХ у оквиру операције „Спречити лет“, која се изводила од средине 1992. године.
Крајем маја 1995. године НАТО авиони имали су задатак да спроведу одлуку о забрани летова (енгл. денy флигхт) на ваздушном простору Босне и Херцеговине, на основу раније донете одлуке Уједињених нација. Током спровођења мисије они су дејствовали и по објектима и јединицама Војске Републике Српске.
Због тога је командант Главног штаба ВРС наредио команданту В и ПВО ВРС да дејствује по авијацији НАТО.
Снаге српске ПВО већ су биле дуже време у заседама на ширем подручју Бања Луке и Босанске крајине, где су пратили повремене летове муслиманских или хрватских хеликоптера, али и мотрећи и на активност ваздушних снага НАТО на небу БиХ.
Током операције, НАТО ловци Ф -16Ц летели су на висини од 26.000 стопа. Ловци су патролирали без употребе уређаја за електронско ометање АН/АЛQ-131 над подручјем Бихаћ-Бања Лука-Босански Петровац. Положаји српских противваздушних јединица су им били познати од раније, тако да нису очекивали значајније проблеме током мисије.
Међутим, у складу са наређењем 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155, ракетне бригаде ПВО , са ракетним системом КУБ, била је у заседи на положајима између Санског Моста и Кључа.
Током ноћи између 29. и 30. маја, батерија је извршила марш и посела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац, и тако направила заседу за долазеће авионе.
Пуна три дана батерија је пратила летове авијације НАТО по подацима таласа обавештавања без укључивања зрачења сопствених радарских система, све до поподневних часова 2. маја. Тог поподнева два америчка ловца Ф-16Ц приближили су се на 20 км од ватреног положаја батерије.
Како је изгледало обарање о ГрејдијаПар ловаца који су тог поподнева 2.јуналетели чинили су пилоти: Скот В. О`Грејди (кодно име Басхер 52) и капетан Роберт Г. Рајт (кодно име Басхер 51). О Грејди и Рајт су деловали у склопу 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука, из базе Авиано. Иначе Грејдију је то био 47 пут да лети у зону борбеног деловања. По примећивању летелица укључен је осматрачки, а по захвату вође пара и нишански радар.
У том тренутку авиони су се удаљили иза планине Срнетица. Пошто гађање није било могуће зрачење је искључено после 3-4 секунде. Исти пар авиона се након петнаестак минута поново приближио зони дејства батерије. Послуга је у међувремену променила фреквенцију нишанског радара и када је циљ био удаљен 22 км укључила је антену осматрачког радара. На 20 км откривен је и други авион. Тада је укључен и нишански радар. Захват је извршен је на 18 км. Гађање је извршено са две ракете. Прва је лансирана када је циљ био на 17 км од ватреног положаја, а друга три секунде касније. Погодак и уништење циља било је на даљини 15 км и висини 5,5 км.
После експлозије бојеве главе прве ракете циљ се располовио, а друга ракета је погодила један од делова авиона.
Остаци авиона су пали на две локације удаљене око 1,5 км у области Ваганца.
Пилот се успео да се катапултира и падобраном спусти на удаљењу око 6 км од олупина авиона.
Батерија је одмах искључила средства прешла у маршевски поредак, удаљила се и маскирала. У току ноћи је батерија је премештена са места где се маскирала на нову локацију удаљену око 100 км од места деловања. Нишански радар је укупно зрачио 26 секунди.
Обарање Миража изнад Пала
Тог 30 августа 1995 НАТО пакт први пут у својој историји тог 30.августа 1995. започео ваздушне операције против Војске Републике Српске. Ова операција је познатија као DELIBERATE FORCE односно “ Намерна сила. Наиме тог дана снаге НАТО предвођене америчким РВ напале су већи број циљева у Републици Српској.
Напад на позиције ВРС започео је у два часа после поноћи 30.августа ударим снага са носача авиона УСС Тхеодоре Рузвелт на положаје српске ПВО око Сарајева Напад авиона Ф/А-18 и ЕА -6Б подржави су авиони за електронски рат ЕФ-111А који су имали задатак да заслепе радаре српске ПВО. Овај део операције носио је назив DEAD EYE SOUTH EAST односно мртво око југоистока.
Поред америчких Ф-14, Ф-15, Ф-16 и Ф-18, А-10 учествовали су енглески Харриер ГР7 , јагуар, француски Мираж ФЦ-1ЦР и Мираж 2000.
САД и остале ваздухопловне снаге НАТО напали су положаје Војске Републике Српске у зонама безбедности УН Сарајево и Горажде, али и остале положаје ВРС пре свега ПВО и комуникационо релејна чворишта.
Много циљева је било промашено због лошег времена, а пилоти НАТО су били принуђени да лете ниско.
Првог дана операције изнад Пала Водник прве класе Александар Студен је ракетним системом „ШИЛО“ оборио изнад Пала француски борбени авион Мираж-2000 К2. Двојица француиских пилота су заробљена и размењена децембра 1995. на инисистирање државног и војног врха СРЈ после договора са француским властима. Највећи део авио полетања 66 посто извела је америчка авијација, за њима следили су у равномерним процентима Британци, Французи и Холанђани 6-9 посто а онда и остале НАТО нације 1-3 посто авио полетања у целој операцији Иако је операција „Намерна снага“ у америчким и НАТО круговима означена као потпун успех, отворене анализе ЦИА (објављене 2002. године) указују да ваздушни напади нису деградирали борбене способности ВРС на терену и да је она наставила борбу са напредујућим хрватско-муслимансим снагама, паралелно са ваздушним нападима.
Снаге ВРС су функционисале и даље као „кохеретне војне снаге“ које су маневрисале јединицама нивоа бригаде и у току најжешћих удара по њиховим положајима.
Операција је званично трајала од 30. августа и трајала је до 20. септембра 1995. године.
Успеси ракеташа Републике Српске Крајине
Избијање грађанског рата у суседној БиХ значајно је ангажовало ракетне јединице како спречиле дотур муниције и ратног материјала 5. муслиманском корпусу у Бихаћу.
Од самог почетка значајну улогу имао је травнати аеродром Ћоралићи код Цазина. Са тог аеродрома 15. јуна 1992 полетела УТВА-75 са два пилота до аеродрома Плесо код Загреба. Пилоти су са собом носили молбу војног и политичког руководства из Бихаћа властима Хрватске да се ХРЗ активно укључи у пружање помоћи опкољеној енклави. Хрватско ваздухопловство је активно летело до овог аеродорма све до 1993 када је избио хрватско-муслимански сукоб. Ваздушни мост био је једина веза за опкољену енклаву, али је прелет преко територије РСК био веома ризичан.
Прва летелица која је била оборена од стране крајишке ПВО био је МиГ-21 ХРЗ 14. септембра 1993. године. Наиме тог дана пуковник Мирослав Перис добио је задатак да пилотирајући МиГ- 21 „Осветник Вуковара покуша онеспособити ватрени положај артиљеријско-ракетних јединица војске Републике Српске Крајине (РСК) које су имале на домету Загреб, Сисак и Карловац. Током ниског лета на висини између 80 и 100 метара како би избегао радаре погођен је противавионским топом. Перис је покушао себе и авион да спасе пењући се висину од 350 метата, када га је погодила ракета, која је испаљена из ракетног система КУБ М. Перисов авион је пао у околини села Стипан у општини Вргинмост.
Друга летелица која је оборена био је украјински транспортни авион АН-26 регистарске УР 26207 који је превозио боребни материјал за 5. корпус када је 31.јула 1994 на њега испаљена ракета из ракетног система Куб-М који припада 44 р.б СВК. У авиону је погинуло пет чланова посаде сви украјинци и ваздухопловац из састава АБиХ. Авион је оборен у околини Саборског.
ПВО СВК 28.маја 1995 у 02.45 сати изјутра на подручју Кремена код Слуња је оборила поново ракетним системом Куб-М хеликоптер Мил Ми-8 МТВ-1 у коме је било седам особа, а који је полетео са Ћоралића ка Загребу. У хеликоптеру су све особе смртно страдале, заједно са Ирфаном Љубијанкићем тадашњим министром спољњих послова муслиманске власти у Сарајеву. Тад су погинула два украјинска пилота и пилот авијације АБиХ.