Пише: Данко Боројевић
Ирански верски вођа ајатолах Хомеини је 1979. године дошао на власт, збацивши с престола иранског шаха Резу Пахлавија. Одмах по доласку на власт ајатолаха, почињу прогони.
Власт је у том периоду успела да „растури” РВ Ирана, које је у том тренутку било опремљено новим борбеним авионима америчке производње. Већина пилота и људства РВ је завршила у затворима или су одмах били ликвидирани. Такође су у верском лудилу уништавани „безбожнички” рачунари и базе података, у којима су били сачувани технички подаци о резервним деловима за авионе и осталу технику. Сва ова глупост коју је учинила иранска нова верска власт, врло брзо ће изаћи на видело у рату с Ираком.
Суочен с опасношћу од исламског фундаментализма, али и истовремено уживајући подршку арапских земаља и САД, Садам Хусеин наређује својим оружаним снагама да нападну Иран.
РВ Ирака непосредно пред сам напад располагало је са 370 борбених авиона насупрот 450 иранских и 100 хеликоптера насупрот 750 иранских. Рат је почео 22. септембра 1980. године са нападом ирачког РВ на 10 иранских аеродрома.
Нападнути су следећи аеродроми: Мехрабад, Досхен-Таппен (оба у близини Техерана), Табриз, Бакхтаран, Ахваз, Дезфул, Урмиа, Хамадан, Санандај и Абадан. Ирачани су мислили да су уништили РВ Ирана. Међутим, они нису знали да су ирански авиони за време напада били у специјалним склоништима.
Пробојне бомбе нису знатно оштетиле писте, те су непун сат по завршетку ирачког напада, ирански авиони Ф-4Е Пхантом-ИИ напали циљеве у околини Багдада. То је било
изненађење за Ирачане, те су се ирански авиони вратили без губитака. Први дан рата није донео очекиване резултате за РВ Ирака, Ирачани су имали потпуно нетачне податке о стању РВ Ирана. Ескалацијом рата, приоритет ваздухопловних снага сукобљених страна био је уништавање непријатељских копнених снага уздуж реке Шат-ел-Араб. Само неколико дана од почетка рата, Иранци су напали Ирачане ракетама АГМ-65А Маверицк. РВ Ирана је било ефикасније, те су Ирачани то компензовали учесталим бомбардовањима већих иранских градова. У тим акцијама Ирачани су користили бомбардере ИЛ-28, ТУ-16 и ТУ-22. Захваљујући храбрости иранских пилота и супериорношћу њихових авиона Ф-4Е Пхантом-ИИ и Ф-14А Томцат, Ирачани су трпели велике губитке.
За цело време трајања ирачко-иранског рата СССР и Кина су непрекидно обнављали и јачали РВ Ирак. За то време Иранци су се ослањали на авионе из времена шаха Пахлавија.
То су били авиони Ф-4Е Пхантом-ИИ, Ф-5Е Тигер-ИИ и Ф-14А Томцат. У том периоду Ирачани су добили од Кине 40 ловаца Ф-6 (МиГ-19), 80 Ф-7Б (МиГ-21), и четири бомбардера Б 6Д (ТУ-16).
СССР је био мало издашнији и опремио је РВ Ирак са десет МиГ-25РБ/РУ, 24 МиГ-29А/УБ, 45 СУ-25К/УБК, 24 СУ-24Мк и 24 СУ-22М-3/УМ-3. Ту нису урачунати и ловци типа МиГ-25П/ПД.
И Французи су нашли економску рачуницу у овом рату. Познат је случај изнајмљивања пет француских морнаричких јуришника Супер Етендард, који су били наоружани са против бродским ракетама АМ-39 Еxоцет. Ти авиони су употребљавани за уништавање иранских нафтних танкера и нафтних постројења. Чим су пристигли први авиони Мираге Ф-1ЕQ опремљени ракетама Еxоцет, Ирачани су вратили Супер Етендард. Французи су Ирачанима испоручили 93 авиона типа Мираге Ф-1ЕQ (од поручених 133). Један ирачки Мираге Ф-1ЕQ је 17. маја 1987. године са две ракете Еxоцет, тешко оштетио америчку фригату УСС СТАРК ФФГ-31. Од ракета В-В РВ Ирак је имало у почетку у свом инвентару ракете К-13М, Р-24, Р-40 и Р-60, да би касније добили и ракете Р-27, Р-73 и француске ракете В-В Матра Супер-530 и Матра Магиц.
Ловце МиГ-29 РВ Ирак је пред крај рата употребио само у улози бомбардера. Гађали су циљеве на обали реке Шат-ел-Араб. РВ Ирана је у свом инвентару имао ракете В В АИМ-7Е/Ф Спарроw, АИМ-9Л Сидеwиндер и АИМ-54А Пхоениx.
Што се тиче ваздушних дуела Иранци су били мало успешнији. Ирански пилот мајор Џалал Занди имао је девет потврђених и три непотврђене победе. Још један пилот на Ф-14, мајор Рахнавард, имао је успеха у ваздушним борбама. Он је у једном дану оборио четири ирачка авиона. Мало је познато да су ирачки пилоти имали наређење да се не упуштају у ва здушне дуеле са иранским Ф-14А. Од 15 изгубљених Ф-14А Томцат, ирачки пилоти су оборили само пет, остало су обориле ракете ПВО или је долазило до отказа технике због лошег одржавања и мањка делова за тај тип авиона.
Што се тиче губитака РВ Ирак је изгубило 164 авиона и то: три МиГ-25, 29 СУ-20/22, 41 МиГ-21,51 МиГ-23, 35 Мираге Ф-1, један СУ-25 и 4 бомбардера ТУ-22.
РВ Ирана је изгубило 122 авиона и то: 37 Ф-5Е, 70 Ф-4Д/Е и 15 Ф-14А.
Рат се завршава 20. августа 1988. године, мада је пре кид ватре ступио на снагу месец дана раније.
Као извор коришћена је књига: Данко Боројевић, Паклена крила , млазни борбени авиони у рату 1943-2004, СГЦ, Београд, 2009.
.