Јужна Кореја је деведесетих била близу куповине С-300, али је под притиском САД изабрала Патриот

Јужна Кореја је током деведесетих година била близу набавке руског система С-300 у оквиру програма САМ-X, али је после снажног политичког притиска САД на крају изабрала амерички Патриот. Тема је поново отворена после повлачења дела америчких система Патриот и ТХААД са Корејског полуострва и расправе у Сеулу о зависности од Вашингтона у заштити ваздушног простора.

Према наводима изворног текста, С-300 и Патриот били су финални кандидати, а бројни аналитичари су у то време очекивали победу руског система. Као кључни разлози наводе се веће способности, цена нижа за око 30 одсто и могућност да део посла буде покривен руским дугом.

Притисак из Вашингтона

Додатни терет за Патриот била је и оцена његовог учинка у Заливском рату 1991. године. У тексту се наводи и да је Патриот имао ограничен сектор дејства од 120 степени, док је С-300 располагао кругом дејства од 360 степени.

У априлу 1997. тадашњи амерички министар одбране Вилијам Коен поручио је да куповина С-300 у Јужној Кореји „неће добро проћи у Конгресу“. Та изјава изазвала је критике као отворено мешање, док је руски амбасадор у Сеулу Георги Кунадзе оптужио САД да надметање измештају од питања перформанси и слободне трговине.

И Комитет Представничког дома САД за буџетска издвајања јавно је изразио противљење могућој продаји С-300, уз поруку да би било „веома несрећно“ да јужнокорејски савезник набави ПВО систем који није амерички. После тога Сеул је, супротно ранијим очекивањима, одабрао Патриот.

Последице избора

После те одлуке брзо је ослабило и интересовање Јужне Кореје за другу руску војну технику, укључујући ловце МиГ-29 и Су-37. Уместо директне куповине, јужнокорејска одбрамбена индустрија усмерила се на приступ руским ПВО технологијама ради јачања домаћих система, укључујући КМ-САМ.

Извор наводи да случај Јужне Кореје није био изузетак и да су потенцијални купци наоружања изван западног блока често били изложени политичком и економском притиску. Као каснији оквир за такав приступ помиње се и амерички закон ЦААТСА, који је додатно утицао на глобално тржиште наоружања.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *