БОРБЕНИ АВИОНИ ХРВАТСКЕ ОД АРХАИЧНОГ ДВОКРИЛЦА АН-2 ДО САВРЕМЕНОГ АВИОНА RAFALE, ДЕО II

Пише: Данко Боројевић

Један МиГ-21Р и један пилот 352. иае РВ и ПВО ЈНА 25. октобра 1991. године постали су ударна вест: Рудолф Перешин одлучио се за пребег авионом број 26112 са задатком обезбеђења извлачења ЈНА из Врхнике у луку Копер. У ниском лету појавио се у Аустрији и слетео на аеродром у Клагенфурту на изненађење аустријског система ПВО, који је од почетка сукоба у СФРЈ био у високој борбеној готовости. Пилот прелази у ХВ, а авион касније завршава као експонат у Војном музеју у Бечу.

Свој први борбени авион након осамостаљења од СФРЈ, Хрватска добија 4. фебруара 1992. године, пребегом пилота ЈНА Данијела Боровића са авионом МиГ-21бис-САУ (Л-17) ев. бр. 17133 из ваздухопловне базе Жељава код Бихаћа на аеродром Пула.

Прелет је извршен предвече тога дана по мраку. Авион је добио хрватски евиденцијски број 101 и уврштен је у прву ескадрилу борбених ваздухоплова.
Први МиГ-21бис РВ Хрватске оборен је од стране ПВО ВРС 24. јуна 1992. године изнад Посавине, а у њему гине пилот Антон Радош.

Следећа два авиона МиГ-21 РВ Хрватске добија 15. маја 1992. године, такође прелетом пилота ЈНА хрватске националности и то са аеродрома Поникве. Тај дан формација од осам авиона МиГ-21 (четири пара) је увежбавала програм за Дан РВ и ПВО. Први је полетео пилот Ивица Ивандић у авиону МиГ-21бис-САУ 17167 који се одвојио од свог пара и одлетео на аеродром Ресник код Сплита.

Након њега пилот Иван Селак авионом МиГ-21бис-Лазур 17235 врши прелетање на аеродром Плесо код Загреба. Селаков авион у РВ Хрватске добија евиденцијски број 102 и назив „Осветник Дубровника“, а отписан је 2004. године. Авион којим је прелетео Ивандић постаје 103 „Осветник Вуковара“, а оборен је 14. септембра 1993. године код Вргинмоста када гине пилот Мирослав Перис.

УПОТРЕБА ПРВИХ ХРВАТСКИХ МИГ-21 ПРОТИВ ВРС МАЈ-ЈУНИ 1992. ГОДИНЕ

Одмах по пристизању авиона МиГ-21 на којима су пребегли пилоти хрватске националности из ЈНА, авиони су припремљени за употребу у борбеним дејствима на простору Посавине и делу Дубровачко-херцеговачког ратишта.

Наиме, до 19. маја 1992. године делови ЈНА повукли су се из БиХ и из околине Дубровника, тако да се Хрватска војска (ХВ) нашла у сукобу са јединицама Војске Републике Српске (ВРС) у Посавини и Херцеговини.

Већ крајем маја и почетком јуна 1992. године на Дубровачко-херцеговачком ратишту у делу према Требињу дејствовала су два авиона МиГ-21бис из састава РВ Хрватске, по положајима Војске Републике Српске (ВРС).

Изнад села Календеровци код Дервенте од стране ПВО ВРС 24. јуна 1992. године оборен је МиГ-21бис ев. бр. 101 из састава РВ Хрватске, док је пилот Антон Радош погинуо. Убрзо по губитку овог авиона, РВ Хрватске смањило је борбену употребу својих авиона изнад БиХ.

НАБАВКА АВИОНА МИГ-21 ИЗ УКРАЈИНЕ

Крајем августа 1993. и почетком 1994. године Хрватска и поред ембарга на испоруке наоружања успева да преко Украјине из различитих бивших средњоазијских совјетских република, набави 40 авиона МиГ-21 произведених између 1972. и 1980. године.

Авиони су до ријечког аеродрома на острву Крк довезени транспортним авионима, након чега су одвезени у Ваздухопловнотехнички завод Змај у Великој Горици где су склопљени.
У наоружање је ушло 23 једноседа МиГ-21бис (ев. бројеви 104-126), четири двоседа МиГ-21УМ (ев. бројеви 160, 161, 162 и 163) а осталих 13 авиона је канибализовано за резервне делове.

Авиони који су били у наоружању РВ и ПВО Хрватске (Хрватско Ратно зракопловство и протузрачна обрана – ХРЗ и ПЗО) били су распоређени у две ескадриле ловачких ваздухоплова – ЕЛВ (ескадрила ловачких зракоплова – ЕЛЗ) и то:

21. ЕЛВ (21. ЕЛЗ) аеродром Плесо, Загреб:

101 – набављен пребегом Данијела Боровића. Оборен 24. јуна 1992. године у селу Календеровци код Дервенте при чему је погинуо пилот Антон Радош;
102 – набављен пребегом Ивана Селака, постао „Осветник Дубровника“. Брисан из евиденције 2004. године, налази се у парку на аеродрому Плесо;
103 – набављен пребегом Ивице Ивандића, постао „Осветник Вуковара“. Оборен 14. септембра 1993. године при чему је погинуо пилот Мирослав Перис;
104 – купљен у Украјини. Пао 21. априла 1995. године на вежби код Гашинаца (запео за дрво), погинуо пилот Златко Мејашки;
105 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
106 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
107 – купљен у Украјини. Изложен као експонат у Музеју Домовинског рата у Вуковару;
108 – купљен у Украјини; модернизован у Румунији 2003. године. Пао приликом вежбе 23. септембра 2010. године код Слуња. Пилот се спасао катапултирањем;
109 – купљен у Украјини. Пао 14. августа 1996. године приликом редовног лета крај Велике Горице при чему је погинуо пилот Иван Боснар;
113 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
116 – купљен у Украјини; модернизован у Румунији 2003. године. Послан на модернизацију у Украјину 2014. године;
119- купљен у Украјини. Оборен 2. маја 1995. године код Градишке у Републици Српској. Пилот Рудолф Перешин није преживео;
121 – купљен у Украјини; модернизован у Румунији 2003. године. Пао 5. августа 2014. године код Велике Горице, пилот Славко Хржењак спасао се катапултирањем;
122 – купљен у Украјини; модернизован у Румунији 2003. године. Отписан 2014. године;
123 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
24 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
125 – купљен у Украјини. Експонат у Горњој Стубици крај бисте пилота Рудолфа Перешина;
126 – купљен у Украјини. Експонат у Војном комплексу Турањ – Карловац;
131 – докупљен у Украјини 2014. године;
132 – докупљен у Украјини 2014. године;
133 – докупљен у Украјини 2014. године;
134 – докупљен у Украјини 2014. године;
135 – докупљен у Украјини 2014. године.

22. ЕЛВ (22. ЕЛЗ) аеродром Пула:
110 – купљен у Украјини; модернизован у Румунији 2003. године. Отписан 2013. године;
111 – купљен у Украјини. Статус непознат;
112 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
114 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
115 – купљен у Украјини; модернизован у Румунији 2003. године. Отписан 2013. године;
117 – купљен у Украјини; модернизован у Румунији 2003. године. Послат на модернизацију у Украјину 2014. године;
118 – купљен у Украјини. Послат на модернизацију у Украјину 2014. године;
120 – купљен у Украјини; модернизован у Румунији 2003. године. Пао приликом вежбе 23. септембра 2010. године код Слуња. Пилот се спасао катапултирањем.

Двоседи:
195 – МиГ-21У, остао иза ЈНА у Земунику. Изложен у Земунику;
160 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
161 – купљен у Украјини. Експонат на улазу на аеродром Плесо;
162 – купљен у Украјини. Налази се у парку на аеродрому Плесо;
163 – купљен у Украјини. Није више у употреби, паркиран на аеродрому Плесо;
164 – купљен у Пољској, модернизован у Румунији. Послат на модернизацију у Украјину 2014. године;
165 – купљен у Пољској; модернизован у Румунији. Посебно обојен у Хрватске националне боје те добио надимак „коцкица“. Послат на модернизацију у Украјину 2014. године;
166 – купљен у Пољској; модернизован у Румунији. Послат на модернизацију у Украјину 2014. године;
167 – купљен у Пољској, модернизован у Румунији. Послат на модернизацију у Украјину 2014. године.

Према хрватском листу Национал, документација која покрива набавку од 1993. до 1997. године открива и једну од највише чуваних тајни „Домовинског рата“. Преко појединих рачуна под ставкама тренинг и инструктажа људи исплаћено је неколико милиона долара. Опис рачуна открива да се њиме плаћао тренинг пилота, инжењера и осталог особља за управљање и одржавање авиона МиГ-21 и хеликоптера Ми-24. У једном делу то се заиста и односило на ту сврху, али права истина мало је другачија.

Такође, Према Националу доступним документима појављује се податак да је Хрватска плаћала цену од 6,5 до 7 милиона долара по МиГ-у 21 (?).

Од краја августа 1993. године отпочиње набавка авиона МиГ-21 за потребе РВ Хрватске у Украјини. Новопристигли авиони биће распоређени у две ескадриле ловачких ваздухоплова – 21.ЕЛВ и 22. ЕЛВ.
Прва два авиона МиГ-21 купљена су 27. августа 1993. године по цени од 700000 долара по авиону. То је био рачун број три у транспорту под шифром „Перо“ са уруџбеним бројем 512-01-93-3167. Налог је потписао тадашњи министар одбране Гојко Шушак а новац, од 2,42 милиона долара, Загорец је у готовини предао трговцу оружјем. Исто се поновило и неколико дана касније. Већ 2. септембра 1993. године плаћена су још два авиона с много додатне опреме.

БОРБЕНА ПРИМЕНА ХРВАТСКИХ МИГ-21

Авиони МиГ-21 у РВ Хрватске борбено су прво деловали против ВРС од Херцеговине, до Посавине 1992. године.

Изнад Вргинмоста (тадашња РСК) 14. септембра 1993. године, ПВО Српске Војске Крајине (СВК) ракетним системом Куб обара авион хрватског ваздухопловства МиГ-21бис ев. бр. 103, у којем гине пилот Мирослав Перис.
Шпекулације у медијима о набавци авиона, потврђене су у извештајима УНПРОФОР, о активностима хрватског ваздухопловства септембра 1993. године у нападу на Републику Српску Крајину који говори о истовременом нападу четири ловца МиГ-21. Хрватска влада је на Конференцији о Европској безбедности и сарадњи – КЕБС, новембра 1993. године признала да поседује шест авиона тог типа, али је тврдила да су склопљени од делова заосталих у ремонтном заводу „Змај“ након повлачења ЈНА.

Током 1994. године изведене су две интервидовске вежбе ХВ, у којима су ангажовани новонабављени ваздухоплови.

Прва вежба под називом „Бандира 94“ одржана је јула месеца на острву Виру поред Задра.

https://tvfront.rs/borbeni-avioni-hrvatske-od-arhaicnog-dvokrilca-an-2-do-savremenog-aviona-rafale-deo-i

Друга још већа вежба под називом „Посејдон 94“ одржана је 12. октобра, на полигону Грабешчак на Дугом отоку и на Малој Трамерки крај Молата у задарском акваторијуму. Вежба је била испит за РВ Хрватске, за оно што ће уследети маја и августа 1995. године. У тој вежби авиони МиГ-21 користили су НРЗ С-24Б калибра 240 мм, С-5К калибра 57 мм, запаљиве бомбе ЗАБ-500 и пробојне бомбе БеТАБ-500, а коришћени су и авионски топови ГШ-23Л калибра 23 мм.

Око 13 авиони МиГ-21 ангажовани су у операцији Бљесак маја 1995. године. У операцији „Бљесак“ хрватски авиони и хеликоптери од 1. до 4. маја 1995. године извршили су 71 полетање. Током борбеног дејства, један авион МиГ-21бис је оборен, док су један МиГ-21бис и два хеликоптера Ми-24В оштећени.

Хрватска је у операцији „Љето 95“ 25-30. јула 1995. године, ангажовала девет авиона и хеликоптера. Трећег дана операције, са аеродрома у Сплиту полетела су два авиона МиГ-21Бис из састава 21. ескадриле ловачких авиона (21. ескадрила ловачких зракоплова). Авиони су деловали по положајима ВРС северно од Гламоча.

Додатно, још су два авиона МиГ-21Бис била спремна за борбено осигурање хеликоптера Ми-24В који су такође употребљени у операцији, као и за потребе пресретања противничких авиона у случају њихове појаве.

Прва војна парада ХВ одржана је 30. маја 1995. године на Јаруну. На тој паради учествовало је 12 авиона МиГ-21. По окончању војне параде, отпочињу припреме ХВ и њеног ваздухопловства за операцију „Олуја“ (Војно-редарствена операција Олуја – ВРО Олуја).

Према хрватским документима, основни задаци РВ Хрватске током операције „Олуја“ били су: ваздухопловна подршка јединицама КоВ, извиђање из ваздушног простора, превожење ваздушним путем – ради маневра копнених снага и евакуације рањених.

За извршење постављених задатака ваздухопловство је располагало са 17 борбених авиона МиГ-21бис (од укупно 21).

Током операције „Олуја“, хрватско ваздухопловство за ловачка дејства одредило је два пара ловаца МиГ-21бис, који су били у дежурству на аеродромима Плесо и Дивуље.

У неколико наврата хрватски ловци МиГ-21бис полетали су ради пресретања на основу информација електронског извиђања и ваздушног осматрања и јављања, али нису пронашли противничке авионе, јер су ови летели исувише ниско.

РВ и ПВО ХВ провело је операцију без губитака у техници и људству. Оштећено је 11 авиона МиГ-21 од којих један теже и тај је на дуже време избачен из употребе. Остала оштећења била су лакша и авиони су брзо враћани у употребу. На задацима ватрене подршке јединицама КоВ ангажовано је 12 авиона МиГ-21, остварено је 67 полетања и утрошено 36 тона ваздухопловних убојних средстава. На задацима планиране ваздухопловне подршке ангажовано је 12 авиона МиГ-21 који су имали исто толико полетања и утрошили 8,6 тона убојних средстава. На задацима ваздухопловне подршке по позиву је употребљено 15 авиона МиГ-21, који су имали 55 полетања и утрошили су 27,4 тоне убојних средстава. На задацима извиђања ваздушног простора у седам летова ангажован је један хеликоптер Ми-24, два авиона МиГ-21 и један авион Ан-2. На ПВО територије ангажована су четири ловачка авиона МиГ-21 који су остварили 50 полетања.

Од 11. августа 1995. године исправних и борбено употребљивих било је 18 авиона МиГ-21, који неће бити употребљени у завршним борбама у БиХ 1995. године (септембар-октобар) против ВРС.

МИРНОДОБСКИ РАЗВОЈ

Прва мирнодопска жртва у РВ Хрватске био је пилот Иван Боснар. Наиме, његов МиГ-21 ев. бр. 109 пао је 14. августа 1996. године приликом редовног лета крај Велике Горице при чему је пилот погинуо.

Податак о испоруци 40 авиона МиГ-21 РВ Хрватске је у колизији са стварним бројем тих авиона који су били у употреби (27 авиона). Разлика у броју наведених авиона и стварног броја авиона у употреби, била је у ствари бројка од 13 фиктивних авиона који су наплаћени као да су испоручени Хрватској. Међутим, Хрватској никада није испоручено 40 авиона МиГ-21 већ 27 авиона, а паре за њих, завршиле су на приватним рачунима оних који су током ратних година испоручивали Хрватској наоружање. Слична прича је и са хеликоптерима Ми-24.

Током 1996. године у употреби у РВ Хрватске било је: 20 авиона МиГ-21бис, четири авиона МиГ-21УМ.

Друга по реду војна парада ХВ одржана је 30. маја 1997. године на Јаруну, и названа је „Побједнички бедем“. На тој паради учествовали су авиони МиГ-21, хеликоптери Ми-8 и Ми-24.

У послератним годинама, РВ и ПВО пролази кроз многобројне трансформације, модернизације као и набавке опреме.

Током 2002/2003. године у Пољској су набављена четири двоседа МиГ-21УМ који су понели бројеве од 164 до 167. Новопридошли двоседи су заједно са једноседима 108, 110, 115, 116, 117, 120, 121 и 122 упућени на ремонт у Румунију.

Уговор од 8,2 милиона долара са румунском компанијом Aerostar обухватао је ремонт тих 12 авиона као и уградњу западних система за комуникацију, идентифкацију и навигацију. Након ремонта авиони су означени као МиГ-21бис-Д и МиГ-21УМД (Д – дорађени). Пилоти али и техничка служба РВ Хрватске нису били задовољни ремонтом и често су пријављивани технички недостаци откривени на авионима. Преостали хрватски авиони су или отписани или расходовани, а поједини су канибализовани за делове.

Од јула 2004. до августа 2014. године РВ и ПВО је имао неколико инцидената у којима су учествовале војне летелице. У тим инцидентима изгубљена су два хеликоптера Ми-8 и три авиона МиГ-21.

УКРАЈИНСКИ РЕМОНТ МИГ-21

Почетком 2013. године РВ Хрватске располагало је са 10 авиона МиГ-21, 6 једноседа и 4 двоседа. Налет пилота у протеклих неколико година износио је свега 30-50 сати. Руска делегација из фирме РСК МиГ је крајем 2010. године прегледала хрватске авионе и утврдила да је већина у доста лошем стању. Због свега тога 2013. године у ресурсу је било само још пет једноседа, а почетком јула исте године број је био спао на свега четири. Због тога се ужурбано приступило решавању овог горућег проблема хрватског РВ. Због проблема са финансијама, одлучено је да се пролонгира набавка новог борбеног авиона, и да се изврши ремонт авиона МиГ-21.

У другој половини 2013. године Хрватско министарство одбране одлучило је да део флоте ловачких авиона МиГ-21 пошаље на ремонт у украјински ремонти завод Odessa aircraft plant. На тендеру је учествовала и румунска компанија Aerostar, али је одабрана украјинска фирма јер је дала јефтинију понуду од 13,9 милиона евра, док је румунска понуда износила 18,6 милиона евра. На ремонт у Украјину су упућени једноседи 116, 117 и 118, те двоседи 164, 165, 166 и 167. У Украјини је купљено додатних пет авиона МиГ-21бис који су понели бројеве 131, 132, 133, 134 и 135.

Међутим, дошло је до кашњења у ремонту од осам месеци, што је довело до затегнутих односа на релацији Загреб-Кијев. Први авион МиГ-21бис који је био на ремонту у украјинском Заводу у Одеси, стигао је на загребачки аеродром Плесо 13. априла 2014. године, и то тако што је преко мађарске границе у Хрватску ушао утоварен на два камиона. У уторак, 15. априла у Загреб је стигао украјински тим од 11 инжењера и техничара који су са хрватским колегама поново саставили авион и припремили за завршна тестирања.

До 20. децембра 2014. године са ремонта у Хрватску враћени су сви авиони МиГ-21, укупно 12 авиона (8 једноседа и 4 двоседа).

Наставиће се

За узраду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Орлови са Врбаса, историја војног ваздухопловства на територији Републике Српске, Д.О.О „Штампа“, Рума, 2014,

Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.

Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, MiG-21, legenda Hladnog rata, D.O.O „Štampa“, Ruma, 2015.

Бојан Б. Димитријевић, Ваздушни рат над Републиком Српском и Републиком Српском Крајином, Друштво историчара Србије, Београд, 2017.