Србија узела комплетну логистику и резервне делове, опрему за 12 авиона за које ће да се плати 2,7 милијарди евра
Оног тренутка када су министар одбране Србије Братислав Гашић и директор компаније Дасо Ерик Трапије разменли потписане споразуме Србија је и званично после две године преговора постала осми купац у свету и трећи у Европи и други на Балкану вишенаменског борбеног авиона Рафал.
Компанија Дасо је у освит распада бивше Југославије заједно са Ваздухопловнотехничким институтом из Жаркова радила на југословенском Ју-суперсонику под називома НА (нови авион) који је неодољиво подсећао на једномоторни Рафал.
Југославија се распала, НА остао само бледа успомена, а Рафал наставио свој живот. Наду у успех на страном тржишту улила је Индија која је купила овај авион, а онда и Египат. У Европи Србија је постала трећа земља и друга на Балкану која ће имати Рафале. Србија и Грчка ће имати једине верзије Ф-4.
Председник Србије је навео на конференцији за новинаре да је Србија узела комплетну логистику и резервне делове, опрему за 12 авиона за које ће да се плати 2,7 милијарди евра.
#БРЕАКИНГ: #Сербиа оффициаллy ордеред 12 Дассаулт Рафале Д/Е мултироле фигхтер јетс то #Франце. Тхеy wилл таке плаце оф тхе цуррент флеет оф илл-фатед МиГ-29 фигхтер интерцепторс ин сервице оф тхе #СербианАирФорце. пиц.тwиттер.цом/ЦзНРРдЈ0XW
— Бабак Тагхваее – Тхе Црисис Wатцх (@БабакТагхваее1) Аугуст 29, 2024
Сербиа буyс 12 Рафале јетс фром Франце фор 2.7 биллион еурос, Вуциц саyс. пиц.тwиттер.цом/qWтхБАМББQ
— Цласх Репорт (@цласхрепорт) Аугуст 29, 2024
Како је председник Србије навео у току су преговори са Министарством одбране Фрацуске о додатном пакету наоружања, али да ракета дугог домета Метеор неће бити, односно да би Србија могла да тражи те ракете у неком периоду да купи.
Председник Србије је рекао да је срећан што ће Србија имати тако фантастичне машине.
Ракете ваздух-ваздух
Споменуте МИЦА ( Миссиле д Интерцептион еф де Цомбат Аериен) је европска ракета са којом је наоружан вишенаменски борбени авиони типа Рафал.
МИЦА ( Миссиле д Интерцептион еф де Цомбат Аериен) је ракета средњег домета са ИЦ полуактивним радарским самонавођењем. Развој ове ракете ваздух-ваздух започео је 1982 године у оквиру компаније “Матра”. Пуни развој кренуо је 1987. године када су се РВ и морнаричка авијација усагласили каква им ракета треба. Испитивања су трајала у периоду 1992/1993, а серијска производња је кренула 1995 године. Са овом ракетоном наоружани су сви француски вишенаменски борбени авиони не само Рафал, него и Мираж. Како се наводи у стручној литератури примењена је филозофија једна пројектил у две верзије са два система вођења. Постоји МИЦА ИР која користи двофреквентни ИЦ трагач и МИЦА ЕМ која користи активни пулсно-доплерски радар у Ј фреквентном опсегу. Обе верзије намењене су борби на малим и средњим удаљеностима. Са авиона на један циљ могуће је лансирати обе ракете. Постоји велики проценат да ће систем за ометање ракетних пројектила на циљу закључати или да су оба пројектила са ИЦ ако су радари искључени или са радарским ако су укључени системом навођења, па неће ометати други са чиме се повећава вероватноћа поготка. МИЦА има управљачка крилца и ситсем за векторисање потписка ракетног мотора. Верзија МИЦА ЕМ може да закључа циљ и пре лансирања ракете, а од тренутка одвајања од лансирне шине самостално се усмерава на циљ.
Даљина дејства овом ракетом је 60 км. Ракета има бојеву главу тежине 12 кг. Брзина ракете је 4 маха
Рафал је авион намењен за мрежноцентрични рат и сукоб високог интензита где се користи савремена електроника. Рафалова примена није само, оно што би медијски посленици навели, “ваздушна полиција”, односнио термин “Аир полицинг” за шта се користе у 90 посто случајева ловачки борбени авиони. За овакве задатке платформа попут Рафала скоро је неисплатива, посебно на простору Србије. Када би причали о “Аир полицинг” у региону, то би још можда била друга прича. Овакава платформа каква је Рафал, кад се погледају тактичко-технички подаци, опрема, наоружање, погонска група је идеална , али финансијски аспекти су веома упитни, с обзиром на цену сата лета летелице, као и годишњи трошкови ескадриле, али и налет, јер заправо да би летелице попут Рафала биле максимално исплативе, пилоти морају да имају годишње сате налета од 180-220, док је просек од 90 за такву убитачну платформу каква је Рафал, премало.