Шин Бет открива ћелију Хамаса у Наблусу коју води турски штаб; посматрачи кажу да Анкара нуди слободу деловања Хамасовим терористичким оперативцима.
Хамасову терористичку ћелију у Наблусу која је добила инструкције и финансирање од прекоморског седишта организације у Турској, израелске безбедносне снаге су демонтирале последњих недеља, што је, како посматрачи кажу, део ширег обрасца Турске која служи као пермисивно средиште за Хамасове терористичке операције.
Према заједничком саопштењу израелске полиције и Израелске безбедносне агенције (Шин Бет) објављеном 25. марта, „спречена је терористичка ћелија из Наблуса, која је деловала под вођством и финансирањем штаба Хамаса у Турској како би извршила пуцњаву и нападе експлозивним направама“. У саопштењу се додаје да је током истраге предата пушка М-16 и десетине хиљада долара у готовини.
Шест осумњичених из Наблуса ухапшено је између јануара и фебруара у заједничкој операцији Шин Бета, Централне јединице израелске полиције округа Јудеја и Самарија и Израелских одбрамбених снага.
Истрага је открила да су осумњичени примили око 40.000 долара од Хамаса у Турској за извођење напада на израелске снаге безбедности и друге циљеве у Јудеји и Самари.
Шин Бет је навео да је „истрага открила да је ћелија деловала под директним руководством терористичке организације Хамас у Турској“ и да су „прикупљени значајни докази који не само да су осујетили планиране нападе већ и омогућили подизање оптужнице против свих умешаних“.
Један од осумњичених је одвео безбедносне снаге до скривене бомбе поред пута закопане близу кључног раскрснице у Самари. Велики метални контејнер напуњен експлозивом уништили су у контролисаном рушењу полицијски деминери.
Пуковник Михаел Милштен, шеф палестинских студија у Центру за блискоисточне и афричке студије Моше Дајан на Универзитету у Тел Авиву и бивши шеф Одељења војне обавештајне службе израелске војске за палестинска питања, рекао је JNS у среду: „Турска у овој фази представља једно од најважнијих оперативних центара Хамаса у иностранству”.
Милштен је приметио да је “у Либану дошло до опадања (активности Хамаса) од рата—и Хезболах је љут на Хамас јер покушава да нападне границу ракетном ватром. У Сирији још увек постоји обнова (Хамаса) након Асадовог пада, али је и даље ограничена. Као резултат тога, Турска је постала централни нервни систем.“
Милштен је додао да је Истанбул дом Захера Џабарина, наследника Салеха ал Арурија, покојног заменика шефа политичког бироа Хамаса (елиминисан у ваздушном нападу у Бејруту 2. јануара 2024.) који је био одговоран за Хамасове операције у Јудеји и Самари на различитим пољима. „Већина операција у Јудеји и Самари, посебно војних, покреће се одатле“, рекао је Милштен.
Он је додао: “Пажљиво процењујем да Хамас сматра да је веома згодно да делује у Турској. Постоји слобода деловања, али не иста интензивна подршка као од Ирана или Хезболаха. Све док не успоставе војне базе као у Сирији, дозвољено им је да раде слободно, и наравно, познато је да је њихов фокус на промовисању тероризма.“
Милштен је рекао да је било неколико извештаја који указују да „то није само слободна рука, већ и обука, углавном у обавештајним и командоским областима, од стране турских безбедносних елемената“. И, нагласио је, „Турска је централна чланица НАТО“.
Под Џабарином, језгро Хамасове команде Јудеје и Самаре воде оперативци депортовани у оквиру размене заробљеника Шалит 2011.
„Мањина је у Катару и Гази – где је током рата елиминисан један број виших оперативаца штаба – али језгро је у Турској, на челу са Мусом Дудином,” рекао је Милштен.
Одређени број ових терориста био је умешан у нападе као што је оркестрирање отмице и убиства три израелска тинејџера 2014. године. Милштен је рекао да ова мрежа такође наставља да истражује „пробојне потезе попут подривања држања Палестинских власти на Западној обали“, стратешку визију коју је водио Арури до његовог елиминисања.
Што се тиче потенцијалног супротстављања, Милштен је рекао: “Питање деловања против штаба у Турској је веома сложено, слично деловању против Хамаса у Катару. Против оних у Либану или Сирији, није било проблема, али било каква убиства, чак и она тиха, у арени као што је Турска значила би трвење са Ердоганом, посебно сада када је Анкара много дубље ангажована у Сирији.”
Он је закључио: „Претпостављам да би, као и код Арурија и Ханије, постојала теоретска могућност да се делује против Хамасових оперативаца из Турске ако и када напусте земљу у погоднију арену, као што су Иран или Либан”.
Мајкл Барак, виши истраживач на Међународном институту за борбу против тероризма (ICT) и специјалиста за радикалне исламистичке и џихадистичке покрете, рекао је у уторак за JNS: “Турска је база за Муслиманско братство. Тамо постоје мреже које помажу Хамасу у финансирању, подршци, верским одлукама и логистици. Турска је постала пријемни центар за Братове.”
Барак је потврдио да „тамо још увек постоји седиште Хамаса — у Истанбулу и Анкари — и да је интегрисано у образовне институције, укључујући универзитете“.
Он је навео пример професора Самија Ал Аријана, финансијера палестинског Исламског џихада деведесетих година прошлог века, који је депортован из Сједињених Држава и сада ради из истраживачког центра повезаног са универзитетом у Анкари. „Тамо је домаћин личностима Хамаса“, рекао је Барак. „Ал Аријан одржава везе са Хамасом, води вебинаре (семинаре) са њима на Зуму и управља везама Братство-Хамас, укључујући Индију“.
Барак је нагласио: „Сва ова имовина Муслиманског братства у Турској помаже Хамасу — било кроз даву (исламски приступ), финансирање или верске пресуде“.
Он је додао да је Турска постала „прихватна тачка за личности Муслиманске браће из Либије, Ирака и Јемена“.
Дана 30. марта, током рамазанске молитве, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је изјавио: „Нека Алах, за име свог… уништи и опустоши ционистички Израел“.
Он се такође молио за „милост мученицима“ Хамаса и палестинског исламског џихада и пожелео „брз опоравак“ њиховим рањеним терористима.
Ердоган је појачао своју антиизраелску реторику од масакра Хамаса 7. октобра 2023. године у јужном Израелу, упоређујући израелског премијера Бењамина Нетањахуа са Адолфом Хитлером и тврдећи да је „Турска земља која отворено разговара са лидерима Хамаса и чврсто их подржава“. Током читавог сукоба, Ердоган се отворено састајао са званичницима Хамаса и чак је претио војном акцијом против Израела, наводи Фондација за одбрану демократија са седиштем у Вашингтону.
Тајлер Стејплтон, директор за односе са Конгресом у FDD, упозорио је: „Ердоганов позив на уништење Израела требало би да натера Сједињене Државе да започну ескалирајућу лествицу одговора како би турско руководство позвало на одговорност”.Он је рекао да би Сједињене Државе требало да поново процене продају оружја Турској, упозоравајући да би „способност Турске да купи напредне борбене авионе попут F-35 требало да изазове ревизију Конгреса“. Стејплтон је додао да би Вашингтон „требао да настави да истиче ограничења за инострано војно финансирање и искључивање Турске из вежби НАТО“ као почетне кораке за решавање Ердогановог непријатељства према Израелу.