Šin Bet otkriva ćeliju Hamasa u Nablusu koju vodi turski štab; posmatrači kažu da Ankara nudi slobodu delovanja Hamasovim terorističkim operativcima.
Hamasovu terorističku ćeliju u Nablusu koja je dobila instrukcije i finansiranje od prekomorskog sedišta organizacije u Turskoj, izraelske bezbednosne snage su demontirale poslednjih nedelja, što je, kako posmatrači kažu, deo šireg obrasca Turske koja služi kao permisivno središte za Hamasove terorističke operacije.
Prema zajedničkom saopštenju izraelske policije i Izraelske bezbednosne agencije (Šin Bet) objavljenom 25. marta, „sprečena je teroristička ćelija iz Nablusa, koja je delovala pod vođstvom i finansiranjem štaba Hamasa u Turskoj kako bi izvršila pucnjavu i napade eksplozivnim napravama“. U saopštenju se dodaje da je tokom istrage predata puška M-16 i desetine hiljada dolara u gotovini.
Šest osumnjičenih iz Nablusa uhapšeno je između januara i februara u zajedničkoj operaciji Šin Beta, Centralne jedinice izraelske policije okruga Judeja i Samarija i Izraelskih odbrambenih snaga.
Istraga je otkrila da su osumnjičeni primili oko 40.000 dolara od Hamasa u Turskoj za izvođenje napada na izraelske snage bezbednosti i druge ciljeve u Judeji i Samari.
Šin Bet je naveo da je „istraga otkrila da je ćelija delovala pod direktnim rukovodstvom terorističke organizacije Hamas u Turskoj“ i da su „prikupljeni značajni dokazi koji ne samo da su osujetili planirane napade već i omogućili podizanje optužnice protiv svih umešanih“.
Jedan od osumnjičenih je odveo bezbednosne snage do skrivene bombe pored puta zakopane blizu ključnog raskrsnice u Samari. Veliki metalni kontejner napunjen eksplozivom uništili su u kontrolisanom rušenju policijski demineri.
Pukovnik Mihael Milšten, šef palestinskih studija u Centru za bliskoistočne i afričke studije Moše Dajan na Univerzitetu u Tel Avivu i bivši šef Odeljenja vojne obaveštajne službe izraelske vojske za palestinska pitanja, rekao je JNS u sredu: „Turska u ovoj fazi predstavlja jedno od najvažnijih operativnih centara Hamasa u inostranstvu”.
Milšten je primetio da je “u Libanu došlo do opadanja (aktivnosti Hamasa) od rata—i Hezbolah je ljut na Hamas jer pokušava da napadne granicu raketnom vatrom. U Siriji još uvek postoji obnova (Hamasa) nakon Asadovog pada, ali je i dalje ograničena. Kao rezultat toga, Turska je postala centralni nervni sistem.“
Milšten je dodao da je Istanbul dom Zahera Džabarina, naslednika Saleha al Arurija, pokojnog zamenika šefa političkog biroa Hamasa (eliminisan u vazdušnom napadu u Bejrutu 2. januara 2024.) koji je bio odgovoran za Hamasove operacije u Judeji i Samari na različitim poljima. „Većina operacija u Judeji i Samari, posebno vojnih, pokreće se odatle“, rekao je Milšten.
On je dodao: “Pažljivo procenjujem da Hamas smatra da je veoma zgodno da deluje u Turskoj. Postoji sloboda delovanja, ali ne ista intenzivna podrška kao od Irana ili Hezbolaha. Sve dok ne uspostave vojne baze kao u Siriji, dozvoljeno im je da rade slobodno, i naravno, poznato je da je njihov fokus na promovisanju terorizma.“
Milšten je rekao da je bilo nekoliko izveštaja koji ukazuju da „to nije samo slobodna ruka, već i obuka, uglavnom u obaveštajnim i komandoskim oblastima, od strane turskih bezbednosnih elemenata“. I, naglasio je, „Turska je centralna članica NATO“.
Pod Džabarinom, jezgro Hamasove komande Judeje i Samare vode operativci deportovani u okviru razmene zarobljenika Šalit 2011.
„Manjina je u Kataru i Gazi – gde je tokom rata eliminisan jedan broj viših operativaca štaba – ali jezgro je u Turskoj, na čelu sa Musom Dudinom,” rekao je Milšten.
Određeni broj ovih terorista bio je umešan u napade kao što je orkestriranje otmice i ubistva tri izraelska tinejdžera 2014. godine. Milšten je rekao da ova mreža takođe nastavlja da istražuje „probojne poteze poput podrivanja držanja Palestinskih vlasti na Zapadnoj obali“, stratešku viziju koju je vodio Aruri do njegovog eliminisanja.
Što se tiče potencijalnog suprotstavljanja, Milšten je rekao: “Pitanje delovanja protiv štaba u Turskoj je veoma složeno, slično delovanju protiv Hamasa u Kataru. Protiv onih u Libanu ili Siriji, nije bilo problema, ali bilo kakva ubistva, čak i ona tiha, u areni kao što je Turska značila bi trvenje sa Erdoganom, posebno sada kada je Ankara mnogo dublje angažovana u Siriji.”
On je zaključio: „Pretpostavljam da bi, kao i kod Arurija i Hanije, postojala teoretska mogućnost da se deluje protiv Hamasovih operativaca iz Turske ako i kada napuste zemlju u pogodniju arenu, kao što su Iran ili Liban”.
Majkl Barak, viši istraživač na Međunarodnom institutu za borbu protiv terorizma (ICT) i specijalista za radikalne islamističke i džihadističke pokrete, rekao je u utorak za JNS: “Turska je baza za Muslimansko bratstvo. Tamo postoje mreže koje pomažu Hamasu u finansiranju, podršci, verskim odlukama i logistici. Turska je postala prijemni centar za Bratove.”
Barak je potvrdio da „tamo još uvek postoji sedište Hamasa — u Istanbulu i Ankari — i da je integrisano u obrazovne institucije, uključujući univerzitete“.
On je naveo primer profesora Samija Al Arijana, finansijera palestinskog Islamskog džihada devedesetih godina prošlog veka, koji je deportovan iz Sjedinjenih Država i sada radi iz istraživačkog centra povezanog sa univerzitetom u Ankari. „Tamo je domaćin ličnostima Hamasa“, rekao je Barak. „Al Arijan održava veze sa Hamasom, vodi vebinare (seminare) sa njima na Zumu i upravlja vezama Bratstvo-Hamas, uključujući Indiju“.
Barak je naglasio: „Sva ova imovina Muslimanskog bratstva u Turskoj pomaže Hamasu — bilo kroz davu (islamski pristup), finansiranje ili verske presude“.
On je dodao da je Turska postala „prihvatna tačka za ličnosti Muslimanske braće iz Libije, Iraka i Jemena“.
Dana 30. marta, tokom ramazanske molitve, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio: „Neka Alah, za ime svog… uništi i opustoši cionistički Izrael“.
On se takođe molio za „milost mučenicima“ Hamasa i palestinskog islamskog džihada i poželeo „brz oporavak“ njihovim ranjenim teroristima.
Erdogan je pojačao svoju antiizraelsku retoriku od masakra Hamasa 7. oktobra 2023. godine u južnom Izraelu, upoređujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua sa Adolfom Hitlerom i tvrdeći da je „Turska zemlja koja otvoreno razgovara sa liderima Hamasa i čvrsto ih podržava“. Tokom čitavog sukoba, Erdogan se otvoreno sastajao sa zvaničnicima Hamasa i čak je pretio vojnom akcijom protiv Izraela, navodi Fondacija za odbranu demokratija sa sedištem u Vašingtonu.
Tajler Stejplton, direktor za odnose sa Kongresom u FDD, upozorio je: „Erdoganov poziv na uništenje Izraela trebalo bi da natera Sjedinjene Države da započnu eskalirajuću lestvicu odgovora kako bi tursko rukovodstvo pozvalo na odgovornost”.On je rekao da bi Sjedinjene Države trebalo da ponovo procene prodaju oružja Turskoj, upozoravajući da bi „sposobnost Turske da kupi napredne borbene avione poput F-35 trebalo da izazove reviziju Kongresa“. Stejplton je dodao da bi Vašington „trebao da nastavi da ističe ograničenja za inostrano vojno finansiranje i isključivanje Turske iz vežbi NATO“ kao početne korake za rešavanje Erdoganovog neprijateljstva prema Izraelu.