Будуће границе Украјине поново су једно од централних питања светске дипломатије, док се на фронту наставља борба за територије које обе стране сматрају стратешки важним. Русија већ контролише велике делове Донбаса, Запорошке и Херсонске области, али њени захтеви превазилазе територију коју је војска успела да заузме. Кијев одбија могућност формалног одрицања од тих области, чак и ако би споразум омогућио прекид ратних дејстава.
Нову расправу покренуо је амерички председник Доналд Трамп. У интервјуу за ЦБС, у емисији 60 минута, рекао је да очекује скоро постизање споразума између Русије и Украјине, и да ће Украјина после рата вероватно имати нешто другачији облик. Које територије би биле обухваћене променама, није објаснио. Поновио је и да су односи Владимира Путина и Володимира Зеленског једна од највећих препрека преговорима.
Из Москве стижу знатно конкретније процене. Одлучиоци предвиђају да ће цео Донбас припасти Русији након закључивања мира, док би међународно признање Доњецка и Луганска као руских територија било најважнији политички резултат. То није званичан план Кремља, али се поклапа са захтевом да Кијев напусти преостале положаје у Донбасу. Посебно су спорни Словјанск, Краматорск и други градови који чине важан део украјинске одбрамбене инфраструктуре.
Постоји и додатна препрека коју руски сценарио не решава. Москва је 2022. прогласила припајање четири украјинске области, међу њима Запорошке и Херсонске, иако их никада није у потпуности контролисала. Трајно замрзавање фронта у тим областима отворило би питање територија које Русија по сопственом законодавству већ сматра својим.
Са западне стране, генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је у једној холандској емисији да не очекује потпуну победу ниједне стране. Према његовој процени, мало је вероватно да ће Украјина вратити сву изгубљену територију, а завршетак рата вероватно би укључивао политички компромис. Истовремено је нагласио да одлуку о евентуалним уступцима може донети само украјинско руководство.
Представници Русије, Украјине и Сједињених Држава требало би 10. и 11. новембра да разговарају у Абу Дабију, уз могуће учешће европских представника. Амерички државни секретар Марк Рубио очекује разговоре о безбедносним гаранцијама и поратном уређењу. Ипак, украјинско Министарство спољних послова већ је истакло да делегације немају мандат за доношење коначних одлука о територијама. Реч је дакле о припреми могућег састанка лидера, а не о преговорима на којима се потписује нова граница.
Како би могла да изгледа поратна мапа? Најједноставнији модел подразумевао би прекид ватре дуж постојеће линије фронта, уз одлагање питања међународног признања територија. Русија би задржала војну контролу над заузетим подручјима, а Украјина их не би морала формално признати. Други модел, захтевао би украјинско повлачење из преосталих делова Доњецке области и политичко прихватање руског територијалног захтева. То би тражило много веће уступке и тешко би могло бити закључено без директне одлуке највишег државног руководства.