Mudra vojna strategija znači postavljanje i održavanje prioriteta. Ovo zahteva samodisciplinu. Strateški, nema smisla rizikovati ono što je najvažnije za nešto što je manje važno, ma koliko to bilo primamljivo. Za Ukrajinu, republiku u smrtnoj opasnosti, glavni prioritet bi trebalo da bude da zadrži što je moguće više ukrajinske teritorije dok pokušava da povrati izgubljeno tlo.
Kako piše kolumnista The National Interest Majkl Holms, ukrajinska prekogranična ofanziva je nesumnjivo izazvala mnogo buke, posebno iz perspektive mahanja pesnicama, ali osim toga njene druge prednosti izgledaju minorne.
“Ako ukrajinsko rukovodstvo ne može jasno da zamisli ciljeve invazije, kao ni šta će više nego dobiti za rizik, onda Kijev mora odmah da zaustavi ovaj napad”, savetuje Holms.
Analitičar se poziva na iskustvo velikih komandanata i vojnih teoretičara prošlosti. Sa bilo koje tačke gledišta taktike i strategije priznatih majstora svog zanata, Ukrajina je učinila kriminalni nemar.
Niko ne može da garantuje da su ukrajinske snage superiornije od ruskih snaga u bilo kojoj oblasti borbenog kontakta. Međutim, samo ovaj uslov mogao je, sa stanovišta zdravog razuma, da dozvoli Kijevu da uradi ono što je uradio.
Ponašanje Ukrajine protivreči se ne samo logici, već i praktičnoj koristi, koristi za zajedničku stvar, smatra Holms, navodeći istorijske uspešne primere neočekivanih vojnih operacija.
“Dosta avanturizma, posebno kada je Kijev u katastrofi na drugom sektoru fronta”, tvrdi američki posmatrač.
Strateška opreznost bi trebalo da podstakne Kijev da smanji operaciju Kursk i konsoliduje oskudni ljudski potencijal i snage da usmeri na zaštitu onog što je najvažnije.