Команда за специјалне операције САД покреће замену за Мк 46, митраљез који је у употреби око три деценије. Тражени систем треба да тежи око 10 фунти и користи метак 5.56×45 мм НАТО, што показује да је тежиште на равнотежи између ватрене подршке, покретљивости и оптерећења стрелца.
Ово није само козметичка модернизација. Када се тражи овако лаган митраљез, то значи да постојећа решења више не задовољавају темпо и профил задатака. Мк 46 је дуго био стандард у том сегменту, али је сада јасно да СОЦОМ тражи технички напреднију замену.
Зашто Мк 46 више није довољан
Мк 46 је специјална варијанта М249 Сqуад Аутоматиц Wеапон, прилагођена потребама јединица за специјалне операције. Ипак, оружје које је настало у другој технолошкој ери тешко може без дубље промене да одговори на садашње захтеве. Тежина, ергономија, трзај и укупно понашање оружја сада се мере строжим стандардима него пре 20 или 30 година.
СОЦОМ тражи да нови митраљез омогући ефикасно дејство, кретање и потискивачку ватру. Митраљезац у специјалним јединицама није само носилац ватрене подршке. Он мора да остане довољно брз за улазак, извлачење, промену положаја и рад у малим тимовима, где сваки додатни килограм директно утиче на издржљивост и темпо акције.
Зато је тежина од око 10 фунти кључни захтев. Тај праг показује да је приоритет велико смањење масе, али без одустајања од улоге митраљеза као оружја за континуирану ватру. То није једноставан задатак, јер мања маса често отвара питање трзаја, прегревања и дуготрајности цеви и механизма.
Шта тачно тражи СОЦОМ
Поред мале масе, постављени су и конкретни услови. Максимална дужина треба да буде 39 инча, са могућношћу да се смањи на 35. Ефективни домет за гађање просторних циљева мора да буде најмање 500 метара. Тражи се и брзозаменљива цев која може да се замени за 30 секунди или мање, као и склопиви кундак.
Посебно је важан захтев за поузданост у екстремно ниским и високим температурама, без застоја. То указује на широк профил употребе, од хладних подручја до пустињских зона, где специјалне јединице не могу да рачунају на мирне услове. Оружје или ради одмах, или постаје терет.
Тражени су и низак трзај и способност да стрелац погађа циљеве на максималном ефективном домету и дању и ноћу. То није споредна ставка. Лаган митраљез који губи контролу у рафалу не решава проблем, већ га преноси на стрелца. Зато су материјали, производња и укупна конструкција у средишту овог програма.
Оружје такође мора да буде компатибилно са СОЦОМ-овим системима за визуелно увећање и додацима за оружје. То говори да се не развија изолован комад наоружања, већ елемент ширег борбеног комплета. Данашњи митраљез у специјалним јединицама мора да се уклопи у нишанске, ноћне и помоћне системе без губитка функционалности.
Рокови и увођење у употребу
Планирано је да уговор буде додељен крајем наредне године. После тога следе тестирања, а увођење у јединице очекује се у фискалној 2028. години. То значи да СОЦОМ жели контролисан прелазак са старог система на нови, уз довољно времена да се провере поузданост и стварна употребљивост.
Такав распоред говори и о опрезу. Лагано оружје звучи привлачно на папиру, али разлика између доброг прототипа и стварно употребљивог митраљеза је велика. Ако систем не издржи терен, брзу смену цеви, вишеструке рафале и грубу употребу, ниска маса сама по себи нема вредност.
Шири пакет пренаоружавања специјалних јединица
Нови 5.56 мм митраљез није усамљен пројекат. СОЦОМ паралелно ради на још два типа митраљеза: Лигхтwеигхт Мацхине Гун-Медиум у калибру .338 Норма Магнум и Лигхт Мацхине Гун-Ассаулт у калибру 7.62 мм НАТО. То показује да команда не тражи једно универзално решење, већ раздваја наоружање према задацима, домету и количини ватре.
Паралелно се ради и на новом пушчаном систему МК24 Мид-Ранге Гас Гун-Ассаулт, који треба да замени МК17 СЦАР-Х. МК24 има брзозаменљиву цев и може да користи и 7.62 мм и 6.5 мм Цреедмоор. То показује правац ка већој модуларности и ширем избору муниције.
Шта би нови митраљез донео на терену
Ако програм буде реализован по плану, специјалне јединице добиће лакши митраљез који би требало да смањи оптерећење стрелца и олакша кретање у блиској борби, током десанта и у дугим пешадијским маршевима. Код малих тимова сваки комад опреме утиче на брзину, трајање дејства и количину муниције која може да се понесе.
Ипак, прави тест неће бити каталошки подаци, већ понашање оружја у ноћним дејствима, под оптерећењем и у екстремним условима. Циљ је да митраљез остане средство озбиљне ватрене подршке, али да не успорава тим који га носи. Ако нови систем то испуни, Мк 46 ће бити повучен после дуге службе.