Русија покушава да се врати на друго место међу светским извозницима оружја, али у ту борбу улази ослабљена ратом у Украјини, падом испорука и јачом конкуренцијом. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира, руски извоз наоружања пао је за 64 одсто у периоду 2020–2024. у односу на претходни петогодишњи циклус, што је Москву спустило са другог на треће место, иза Француске.
Проблем није само у паду продаје, већ и у слабљењу способности да се уговорено испоручи на време. Русија је са удела од 21 одсто на светском тржишту пала на 7,8 одсто у 2024. Према извору, то је последица великих губитака у рату и преусмеравања производње на сопствене војне потребе.
Тај удар није остао само на нивоу статистике. Купци који су већ потписали уговоре, попут Индије, морали су да чекају испоруке, укључујући батерије система С-400 Триумф. За извозника оружја то је тежак ударац, јер се поверење губи када купац види да добављач више не контролише рокове.
Пад извоза повезан је и са производним ограничењима
Москва сада покушава да поправи положај ослањањем на Глобални југ. Генерални директор Ростец-а Сергеј Чемезов тврди да Русија, упркос санкцијама, повећава извоз и жели да поново буде друга у свету по војно-техничкој сарадњи.
Ростец рачуна на традиционалне купце у Азији, Африци и Латинској Америци. Уз то, руска страна настоји да преко оквира као што су ОДКБ, БРИЦС и Шангајска организација за сарадњу одржи политичке и пословне везе. То може бити канал за приступ тржиштима, али није гаранција за нове уговоре.
Проблем је и у томе што се руска војна индустрија суочава са озбиљним мањком радне снаге, који је, према извору, повезан са дугорочним демографским падом. Када се томе дода приоритет снабдевања сопствених оружаних снага, извоз природно трпи.
Глобални југ остаје тржиште, али уз ограничења
У делу Африке руска техника и даље има купце. Као купци руског наоружања наводе се Мали, Нигер, Буркина Фасо и Алжир. То показује да Москва и даље има упоришта тамо где су политички односи са Западом слабији или конфликтни.
Ипак, ту се види и граница тог ослонца. Земље које су јаче повезане са САД углавном избегавају велике руске куповине како не би ризиковале америчке санкције. Египат је одустао од набавке авиона Су-35 након претње санкцијама по закону ЦААТСА.
Сличан притисак стоји и изнад Алжира ако настави са планираном набавком Су-57. Тако и тамо где постоји интересовање за руску авијацију, уговор више није само питање цене и перформанси.
Француска је искористила простор на тржишту
Русија није пала само зато што је ослабила. Француска је у исто време напредовала. Њена продаја је порасла, посебно у сегменту авиона и поморских система, а Рафале је у више делова Азије и Африке потиснуо руске ловце.
То је важна промена у односу снага на тржишту. Руски проблем је што губи у категоријама које су јој деценијама доносиле углед и обим извоза, пре свега у борбеној авијацији и ПВО. Када купац одустане од Су-35 или доведе у питање набавку Су-57, то је ударац и на репутацију целе понуде.
Нови продавци додатно сужавају простор
Притисак не долази само са Запада. Дугогодишњи купци, као што су Кина и Индија, све више развијају сопствену производњу наоружања. То директно смањује простор за руске испоруке, чак и тамо где политички односи остају добри.
У Латинској Америци је слика још неповољнија за Москву. Перу је постигао договор са САД о куповини 12 авиона Ф-16 Фигхтинг Фалцон Блоцк 70. Бразил и Колумбија су се определили за ЈАС 39 Грипен, док је Аргентина, због финансијских ограничења, купила половне Ф-16 из Данске. То су тржишта која се затварају једно по једно.
У тексту се наводи и да би смена Николаса Мадура могла да значи губитак још једног клијента у региону. То показује колико руски извоз у појединим земљама може да зависи од конкретних режима.
Додатни терет за Москву је и ширење круга извозника. Јапан ублажава ограничења за продају војне опреме партнерима у иностранству, док одбрамбена индустрија Јужне Кореје наставља раст. Када се томе додају Турска, Кина и Индија, које јачају сопствену производњу, постаје јасно да је борба за друго место сада тежа него раније.
Повратак је могућ циљ, али уз велике препреке
Русија и даље има политичке везе, препознатљиве системе и присуство у делу Африке, Азије и постсовјетског простора. То значи да није избачена из глобалне трке. Али повратак на друго место зависиће од тога да ли може да обнови капацитет за редовну производњу, поуздану испоруку и отпор на санкциони притисак.
За сада подаци показују да је пад дубок, а простор за опоравак сужен. Француска је већ заузела ту позицију, САД држе прво место, а нови и стари играчи затварају тржишта која је Русија некада сматрала сигурним. Москва може да покуша да се ослони на Глобални југ, али би тај повратак, ако буде могућ, могао бити спор и неизвестан.