U slučaju mogućeg sukoba NATO i Rusije, alijansa neće steći vazdušnu nadmoć, čak i ako je naoružana lovcima pete generacije. Cela stvar je u tome da Rusija može da rasporedi masovni sistem protivvazdušne odbrane koji zapadna avijacija neće moći da savlada. O tome piše Business Insider.
Sirene za uzbunu su se čule tokom celog rata u Ukrajini, glasno upozoravajući da bi, ako Kijev padne, ohrabrena Rusija mogla da se usmeri na NATO. U tako razornoj borbi, kontrola vazdušnih snaga i vazdušnog prostora mogla bi biti odlučujuća.
Ruske vazduhoplovne snage su u početku sukoba bile loše upotrebljene, ali su se u protekle dve i po godine rata, brzo prilagodile i postigle pobede kroz taktike kao što su bombardovanje položaja sa distance i sinhronizovana gađanja dronova i projektila. Drugi elementi vazdušno-kosmičkih snaga takođe su praktično uskratili Ukrajini šansu da zaštiti svoje nebo.
„Bilo je iznenađujuće da se vremenom prilagođavaju metodom pokušaja i grešaka“, rekao je Džastin Bronk, stručnjak za vazdušne snage na britanskom Royal United Services Institute.
© Министерство обороны Российской ФедерацииPrema onome što je ovaj rat pokazao, da bi se suprotstavio Rusima, NATO je potrebno više protivvazdušne odbrane, novi načini suprotstavljanja bespilotnim letelicama i novi koncepti baziranja. Bez njih, alijansa bi se mogla suočiti sa žešćom borbom ako dođe do najgoreg.
To je zaključeno prema intervjuima sa desetak stručnjaka za vazdušno ratovanje, uključujući bivše pilote borbenih aviona i sadašnje i bivše zapadne vojne komandante i oficire.
Stručnjaci su za Business Insider rekli da je rat u Ukrajini naglasio kako se neki elementi moderne vazdušne borbe radikalno menjaju. Napredne tehnologije su promenile operativno okruženje na nebu, a široke mreže raketa zemlja-vazduh stvaraju borbene prostore gotovo neprobojne za starije avione i još uvek zastrašujuće za novije, naprednije avione.
Rusko vazduhoplovstvo nije prošlo kako se očekivalo
Intenzivne borbe u Ukrajini dale su Zapadu bolju sliku o sposobnostima ruske vojske i otkrile da su mnoge ranije procene njene snage bile preuveličane.
Neka hvaljena ruska oružja, kao što su protivvazdušna odbrana S-400, tenkovi T-90M i „hipersonične“ rakete za koje se smatralo da su nezaustavljive, nisu uvek odgovarale realnosti.
© Министерство обороны Российской ФедерацииAli problemi Rusije prevazišli su njeno oružje. Rusija je pokvarila početnu invaziju tako što nije uspela da uspostavi nadmoć u vazduhu od početka, a nije bila u stanju da sinhronizuje svoje vazdušne i kopnene snage.
Iako Rusija ima neke prilično sposobne sisteme i oružje u Ukrajini, „upotrebljivost je izuzetno loša“, rekao je Bronk, ističući neiznuđene greške poput ruskog obaranja sopstvenih aviona uprkos krutim komandnim strukturama koje bi trebalo da spreče takve greške.
Na bojnom polju, efikasna vazdušna snaga treba da pomogne napredovanje borbenih oklopnih vozila i pešadije tako što će udarati u uporišta protivnika, kao i na pojačanja i zalihe od kojih zavise. Da bi to uradili, avioni moraju da lete iznad kopnenih snaga – ili u blizini – da ciljaju protivničke položaje.
Rusija nije uspela da postigne ovu vrstu koordinacije niti da obezbedi prevlast u vazduhu.
Endrju Kertis, nezavisni istraživač odbrane, opisao je rusku podršku njenim kopnenim trupama, posebno u ranim danima rata, kao „malu i žalosnu“.
„Mislim da je to iznenadilo dosta zapadnih posmatrača“, rekao je on.
Rusija je pokazala da nije u stanju da potisne ili uništi protivničku protivvazdušnu odbranu, da izvrši efikasne protivvazdušne misije ili da vodi složene kompozitne vazdušne operacije poput onih koje su američke vazduhoplovne snage izvele u prvim danima Pustinjske oluje 1991., a zatim u invaziji na Irak 2003. godine.
© Министерство обороны Российской ФедерацииOvi neuspesi osujetili su napore Rusije da savlada protivvazdušnu odbranu Ukrajine i omogući značajne prodore na terenu, rekao je Mark Kansijen, penzionisani pukovnik marinaca i viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije.
„Rusko vazduhoplovstvo je mnogo ranjivije nego što smo mislili da će biti“, rekao je Gaj Snodgras, bivši instruktor Top Gun i penzionisani američki pomorski avijatičar.
„Ono što je rat u Ukrajini pokazao je da su njihove sposobnosti značajno precenjene“, dodao je on, iako je rekao da bi bila „greška“ odbaciti rusku pretnju.
Ruske vazduhoplovne snage su takođe postigle neke pobede
Uprkos svojim neadekvatnostima, ruska avijacija je ostvarila neke pobede koje ne treba potcenjivati, a neke sposobnosti još uvek imaju u rezervi.
Ruski bombarderi su gađali Ukrajinu raketama dugog dometa ispaljenim iz sopstvenog vazdušnog prostora, a lovci-bombarderi bombardovali su ukrajinske odbrambene linije vođenim planirajućim (jederećim) bombama. Jedreće bombardovanje je razbilo odbranu i doprinelo gubicima i povlačenju Ukrajine na bojnom polju poslednjih meseci.
© Министерство обороны Российской ФедерацииRusija je razvila bombe opremljene kompletima za navođenje koje se mogu lansirati izvan dometa zemaljske protivvazdušne odbrane ili raketa vazduh-vazduh.
Sada pojačava proizvodnju ovog razornog oružja, a tek treba da rasporedi neke od svojih naprednijih vazdušnih sredstava.
Rusija je takođe pokazala da može da postavi snažan protivvazdušni kišobran — sličan onom koji je Ukrajina izgradila uz pomoć Zapada — prekriven moćnim radarima, sistemima za elektronsko ratovanje i raketama.
Ni Rusija ni Ukrajina nisu uspele da obezbede trajnu vazdušnu nadmoć jer obe strane mogu da otkriju međusobne letelice i eliminišu ih velikim arsenalom raketa zemlja-vazduh.
© Министерство обороны Российской ФедерацииUkrajina je izgubila najmanje 135 vazduhoplova, dok je Rusija izgubila skoro duplo više od toga, izvestio je u februaru obaveštajni sajt Oryx otvorenog koda. Uništenje tolikog broja lovaca, bombardera i transportnih aviona sa obe strane naglašava pretnju koju predstavljaju sistemi protivvazdušne odbrane.
Rusija bi mogla da ospori istorijsku vazdušnu dominaciju NATO
Od kraja Hladnog rata, SAD i njeni zapadni saveznici uživali su u jasnim prednostima posedovanja superiornog vazduhoplovstva — ili jedine vazdušne snage — u sukobima u kojima su se borili širom sveta, od Evrope do Bliskog istoka. A u borbama poput Pustinjske oluje i rata u Iraku, Zapad je uspostavio vazdušnu superiornost tako što je uništio protivvazdušnu odbranu.
Rusija bi bila sasvim drugačiji protivnik. Ima teritoriju i industriju da izgradi i postavi masovnu i sofisticiranu protivvazdušnu odbranu koju protivnik može s mukom da uništi.
© Министерство обороны Российской ФедерацииI „ukoliko ruska vojska uspe u ograničenoj kopnenoj invaziji, odmah bi uspostavila pokrivenost raketama zemlja-vazduh (SAM) nad bilo kojom zauzetom teritorijom“, rekao je nedavno Kan Kasapoglu (Can Kasapoğlu), nerezidentni viši saradnik Instituta Hadson. „U ovom scenariju, vazdušne snage NATO trebale bi da obavljaju intenzivne misije usmerene na suzbijanje i uništavanje neprijateljske protivvazdušne odbrane”.
Stručnjaci i zapadni vojni oficiri rekli su da bi u takvoj borbi, SAD i njeni saveznici, čak i sa flotama stelt borbenih aviona pete generacije, verovatno bilo teško da uspostave isti nivo dominacije u vazduhu koji su uglavnom imali od kraj Drugog svetskog rata.
Đorđo Di Micio (Giorgio Di Mizio), stručnjak za vazdušno ratovanje na Međunarodnom institutu za strateške studije, rekao je da bi borba sa Rusijom verovatno bila „prilično drugačija od svih scenarija sa kojima smo se suočavali poslednjih decenija, gde nije bilo vazdušnog osporavanja. domen.”
U budućim borbama, možda će biti moguće da SAD ostvare nadmoć u vazduhu samo u rafalima — malim prozorima u određeno vreme, mesto i lokaciju gde protivvazdušna odbrana nedostaje, uništena je ili nema municije, general Dejvid Olvin, SAD Načelnik štaba vazduhoplovnih snaga, rekao je u podkastu „Rat na stenama“ u januaru.
„To nije dato, i bilo je dato u poslednjih 30 godina“, rekao je ranije ove godine general Džejms Heker, komandant vazdušne komande NATO. On je rekao da NATO nije ozbiljno razmišljao o borbi protiv Rusije od kraja Hladnog rata, ali vojna alijansa preduzima korake da ojača svoje vazdušne kapacitete.
„Ako ne možemo da dobijemo vazdušnu nadmoć, vodićemo borbu koja se trenutno vodi u Rusiji i Ukrajini“, rekao je Heker. „A znamo koliko žrtava izlazi iz te borbe”.
Prvi ruski napad mogao bi da iznenadi
Rusija nije uspela da izvede odlučujući udarac šoka i strahopoštovanja na početku rata u Ukrajini. To ne znači da NATO može da očekuje isto, ali bi to bio mnogo teži poduhvat protiv 32 države, od kojih su mnoge naoružane naprednim borbenim avionima i mrežama protivvazdušne odbrane, nego što je to bio slučaj u Ukrajini.
Rusko vazduhoplovstvo ne može da se suoči sa zapadnim vazdušnim snagama u velikom napadu, a da ne bude „razbijeno na komade“, rekao je Bronk. Ali to nije sve što Rusija donosi.
Rusi bi mogli da pokušaju iznenađujući i efektan početni napad, kažu stručnjaci. Na primer, Rusi bi mogli da ciljaju ranjivosti poput satelita kako bi pokušali da poremete svemirske komunikacije i navigaciju od kojih zavisi NATO vazdušna snaga.
© Министерство обороны Российской ФедерацииA ako bi Rusija napravila „napad na baltičke republike, na primer, u prvih nekoliko sati ili dana rata, imalo bi mnogo toga da se uradi za zapadne vazdušne snage“, rekao je Fabijan Hinc (Fabian Hinz), stručnjak za rakete IISS.
U ovom scenariju iz noćne more, baltičkim državama bi bila potrebna vazdušna snaga NATO da zaustave napredovanje velikih ruskih borbenih snaga, a najveća pretnja tom poduhvatu verovatno ne bi bila ruska avijacija, već druge sposobnosti, kao što je njena protivvazdušna odbrana.
Od Rusije bi se moglo očekivati da koristi bilo koje vazdušno uporište da napadne baltičke branioce i ulaze NATO trupe napadima dronovima i planirajućim bombama koje je koristila u Ukrajini, kao i da ugrozi Zapadnu Evropu još većom raketnom kampanjom od one sa kojom se Ukrajina do sada suočavala.
Pukovnik Rivo Valge, zamenik komandanta estonskih vazduhoplovnih snaga, rekao je „da bi se ovakva vrsta teorijskog napada odlučno otupila, NATO bi trebalo da kolektivno investira u protivvazdušnu odbranu celog istočnog krila“.
Prepuni vazdušni prostori
Proliferacija bespilotnih letelica i različitih precizno vođenih projektila dramatično je promenila ratovanje, izazivajući veću potrebu za proširenim zalihama raketa presretača.
„Fokus na BPL — bespilotne vazdušne sisteme — i krstareće rakete bio je mnogo veći od bilo kog sukoba koji smo ranije videli“, rekao je Matijas Eken, stručnjak za raketnu odbranu u RAND Corp., o ratu u Ukrajini.
Konflikt u Ukrajini je u velikoj meri naglasio zalihe precizne municije, ali je Rusija dopunila svoj arsenal iranskim i domaćim jednokratnim dronovima za napade, posebno za napade na gradove i kritičnu infrastrukturu. I, kao i Ukrajina, Rusi su koristili municiju koja se lako proizvodi i jeftina je poput FPV-dronova za vojnike.
© Министерство обороны Российской ФедерацииOve pretnje zajedno zahtevaju slojeve protivvazdušne odbrane, opcije elektronskog ratovanja i još mnogo toga za uništenje. Dok baterije protivvazdušne odbrane deluju na pretnje višeg ranga, vojnici sa obe strane sukoba su preuzele odbranu svojih rovova od FPV-dronova sa puškama.
Eksperti su za Business Insider rekli da je Zapadu potrebno više sistema za suprotstavljanje takvim pretnjama, uključujući jeftine opcije za obaranje jeftinijih projektila i dronova umesto korišćenja raketa presretača vrednih milion dolara. Jedna od opcija mogla bi da budu bespilotne letelice presretače koje Ukrajina razvija.
Buduće borbe će opterećivati vazdušnu odbranu
Ukrajinska protivvazdušna odbrambena mreža je u velikoj meri zaslužna što je sprečila Rusiju da postigne veće dobitke i primorala je da se bori u teškom ratu koji je Rusiju koštao apsolutno zapanjujućih gubitaka.
Ali potražnja je bila nezasitna, a Valge, oficir estonskog vazduhoplovstva, rekao je da je ova odbrana „najvidljiviji nedostatak“ zapadnih snaga.
Drugi su se složili. Bivši obaveštajni oficir zapadnih vazduhoplovnih snaga opisao je trenutnu evropsku odbrambenu raketnu mrežu kao „nekako nejednaku sa nekoliko Patriot ovde i nekoliko Patriot tamo”. Ova osoba je govorila pod uslovom da ostane anonimna jer nije bila ovlašćena da govori o onome što je naučila u službi.
© Shutterstock/Flying CameraKancijan je rekao da je Zapad prestao da značajno ulaže u protivvazdušnu odbranu posle Hladnog rata i da je skrenuo pažnju sa Rusa, dodajući da se smatralo da može da postigne dominaciju u vazduhu „u skoro svakom okruženju u kojem će delovati. “
U Ukrajini, svet je video da zapadna protivvazdušna odbrana može da obori dolazeće bespilotne letelice i rakete kada imaju dovoljno pokrivanja i dovoljno municije, a performanse su ugušile sumnje u vezi sa sistemom Patriot.
Potražnja za raketama Patriot je u porastu, što pokazuju zahtevi nekoliko evropskih zemalja da ih nabave ranije ove godine i nova obećanja Zapada da će Ukrajini poslati više baterija i komponenti Patriot.
Ali pritisak na protivvazdušnu odbranu će sigurno biti veliki u budućim borbama. Sveprisutnost dronova i raketa dugog dometa sugeriše da će napredne oklopne kolone morati da se kreću napred sa štitovima za elektronsko ratovanje i protivvazdušnom odbranom, sredstvima koja su još važnija ako ove snage ne mogu da računaju na prijateljske letelice iznad glave.
© Министерство обороны Российской ФедерацииU početnoj fazi ukrajinske dugo očekivane protivofanzive u leto 2023. godine, na primer, njena napredna borbena vozila, među kojima su bili zapadni tenkovi i oklopna vozila, bila su uništena od strane ruskih jurišnih helikoptera zbog nedostatka mobilne protivvazdušne odbrane koja je dokazala svoju vrednost na drugim mestima. A kasnije, kada je Rusija pokrenula nove napade u jesen, odbrambeni odgovor Ukrajine bio je onemogućen nedostatkom municije za njenu protivvazdušnu odbranu.
Lockheed Martin povećava proizvodnju raketa Patriot, zalažući se za 550 raketa godišnje, ali u borbi sa Rusima, moglo bi biti potrebno više u zavisnosti od toga kako Zapad daje prioritet svojoj odbrani; svaka raketa presretač Patriot košta oko 4 miliona dolara.
Postoje i druga sredstva protivvazdušne odbrane, ali se suočavaju sa sličnim ograničenjima proizvodnih kapaciteta i veličine arsenala.
„Mislim da još ne učimo celu lekciju“, rekao je Timoti Rajt, još jedan stručnjak za rakete u IISS.
Rastresit raspored
Još jedna lekcija ukrajinskog rata je da su fiksne baze mete koje je lako pronaći. Eken iz RAND Corp. rekao je da je Ukrajina uspela da spreči uništavanje svojih vazdušnih snaga i protivvazdušne odbrane u prvim danima invazije tako što ih je raspoređivala rastresito i izmeštala.
On je to opisao kao jedinice raspoređene na širokom području, ali sa sistemom komandovanja i kontrole koji bi ih sve mogao navesti da rade zajedno u odbrani ili napadu i pozvao je Zapad da dodatno razmotri tu taktiku.
Rusija nije počela primetno da prihvata ovu taktiku sve dok Ukrajina nije počela da pogađa njene vazduhoplovne baze dronovimam za napade velikog dometa. Dok Zapad praktikuje razmeštanje u određenoj meri, kao što su operacije na autoputu i strogo baziranje, on se i dalje u velikoj meri fokusira na stalne baze.
© (U.S. Air Force photo by Staff Sgt. Kelsea J. CaballeroOn je rekao da je ruska invazija pokazala da sve članice NATO treba da je prihvate.
Ali promena ne bi bila laka za ceo NATO. Vazdušna baza centralizuje skladište goriva i municije, rezervne delove za popravku aviona i mehaničare i kontrolore vazdušnog saobraćaja koji održavaju operacije leta. Rastresit raspored povećava izazov održavanja svih ovih aerodroma, kao i njihovo snabdevanje i može ozbiljno uticati na efikasnost.
Bivši obaveštajac koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman rekao je da je „opšta stvar da je većina zapadnih vazduhoplovnih snaga navikla da deluje iz centralizovanih baza“. Ali on se založio za promenu u načinu na koji Zapad tretira avione i komandne centre, rekavši da „postrojavanje svih njih da bi bili napadnuti nije opcija“.
Sledeći potez NATO
Rat u kojem se mnogo veći i moćniji NATO suočava protiv Rusije izgledao bi drugačije od borbe Ukrajine. Ali stručnjaci kažu da Zapad sada mora da ulaže u svoju vojsku. Rusija može biti odvraćena ako Zapad bude dovoljno jak.
Bronk je rekao da je „mnogo jeftinije i lakše“ sada ulagati u sposobnosti za odvraćanje Rusije nego „stvarno ulagati u snage sposobne da vode produženi rat šest meseci, godinu, dve godine“.
Konkretno, NATO treba da pojača svoje protivvazdušne odbrambene kapacitete duž istočnog krila alijanse, gde su države članice rekle da bi mogle da budu prve na meti Rusije ako uspe u Ukrajini, i da stavi veći fokus na raspršivanje snaga kako bi napravile avione i njihove prateća sredstva za podršku manje ranjiva na napade.
Valge, oficir estonskog vazduhoplovstva, tvrdio je da „Rusija razume snagu“. Što je jači istočni bok NATO, rekao je, „manje će biti prostora za bilo kakav fatalni nesporazum“.
© U.S. Air Force photo by Senior Airman Julia Lebens„Niko zapravo ne želi vazdušni rat sa Rusijom“, rekao je Džon Baum, stručnjak Instituta Mičel i potpukovnik američkog vazduhoplovstva u penziji. „Mislim da nije preterano poželjna stvar ni sa jedne strane, da žele da se vodi ovaj vazdušni rat”. Ali Zapad ne može sebi priuštiti da ne bude spreman za to.
Kad čovek sluša ovaj zapad pomisli da su Ukri pred Moskvom,evo sad Ukri izgubili 135 aviona a Rusi 270,i naravno trebamo verovati zapadu na reč,i pored toga što za uništenje najvećeg broja Ukrajinskih aviona imamo dokaze u vidu snimaka dok za uništenje Ruskih imamo samo navode Ukra koji kažu ove nedelje smo uništili toliko i toliko aviona,tako smo mogli i mi 99,kažemo danas smo uništili recimo 5 aviona,i ispadne da smo posle 78 dana mi uništili 500 aviona,ali to naravno nije istina,a mi kao i Rusi a za razliku od Ukra imamo dokaze za uništene avione
“Rasprostranjenost povećava izazov održavanja svih ovih aerodroma snabdevenim i može previše raširiti svoj talenat”.
Previše je ovog Google transletera. Ajde, u redu je da ga koristite. Praktičnije je i štedi vrijeme ali dajte već, kad prevedete nešto, iskontrolišite to što vam je servirala ova mašina.
Gluperde iz NATO uporedjuju Irak sa Ukrainom. Prvo Ukrainu su spremali i naoruzavali 8god, drugo Ukraina je sama imala vise PVO sistema od kompletnog EU dela NATO,
Ukrainska armija je bila ozbiljna armija pre pocetka rata su imali 28 diviziona s-300 svaki divizion ima 16 lansera svaki lanser 4 rakete i to samo s300 a gde je buk modernizovana neva s125 strele, i glupaci uporedjuju sa Irakom, drugo Rusi vide ovaj rat u rukavicam za razliku od ovih zapadnih zlocinaca koji su isoalili 2000 tomahavka samo na Bagdad, drugo sto se ne pohvale oslobadjanjem Mosula? 60k Amerikanaca i 90k Iracana je skoro godinu dana oslobadjalo Mosul koji je drzalo 15k indijanaca sa kalasnjikovima usput su pobili skoro 30k civila i oni uporedjuju Irak i Ukrainu.
Kauboji ne igrajte se sa Rusijom