ШКОЛА МОРНАРИЧКОГ БОРБЕНОГ ОРУЖЈА ИЛИ ТОП ГУН

Потреба за програмом усавршавања тактике употребе ловачких авиона морнарице, постала је јасна још у првој фази америчке интервенције у Вијетнаму. Током тих првих година рата, вероватноћа да ће ракета ваздух-ваздух лансирана са америчког ловца уништити своју мету била је отприлике 10 посто. Осим тога, изненадни напад малог ловца северновијетнамског ваздухопловства типа МиГ-17 са задње полусфере, често је доводио до обарања америчког ловца. Сама операција Гром (Оператион Роллинг Тхундер) америчких здружених ваздухопловних снага, која је трајала од 2. марта 1965. године до 1. новембра 1968. године на крају је резултирала губитком око 1000 америчких борбених авиона. Многи од тих оборених авиона, били су жртве ловаца МиГ-17 и МиГ-21.

У јануару 1969. године, морнарица је донела такозвани „Аулт Репорт“, у којем су наведени разлози губитака америчких ловаца у блиској ваздушној борби. Дејство ловачке авијације Северног Вијетнама (иако је била квантитативно и квалитативно мања), за саме америчке ваздухопловне стручњаке било је изненађење. Амерички ловци су почели да трпе велике губитке, а да нису могли да реше тај проблем. Међутим, проблем је био у великој зависности од електронике, тако да су амерички пилоти изгубили осећај за блиску ваздушну борбу, у којој су пилоти Северног Вијетнама у ловцима МиГ-17 били ненадмашни, у првим годинама сукоба. Још већи проблем за Американце била је појава новог совјетског ловца МиГ-21 у рукама северновијетнамских пилота.

„Школа морнаричког борбеног оружја“ односно Навy Фигхтер Wеапонс Сцхоол (НФWС) основана је 3. марта 1969. године у морнаричкој ваздухопловној бази Мирамар (НАС Мирамар) у Калифорнији. Школа је постала позната као „Топ Гун“. Састав је добио скромна финансијска средства и опрему. Девет официра инструктора, сместило се у једну стару приколицу коју су користили и као канцеларију и као учионицу. Тако су кренули на посао формирања нове школе. Школа је у почетку почела као курс у трајању од четири недеље (Фигхтер Wеапонс Цоурсе). Први курсисти дипломирали су током 1969. године. У почетку је школа деловала као одељење у оквиру сквадрона ВФ-121 Пацемакерс. У јулу 1972. године, одељење прераста у самосталну команду. Промене у формацији доводе до тог, да дотадашњи „Курс борбеног оружја“ (Фигхтер Wеапонс Цоурсе) прераста у „Школу морнаричког борбеног оружја“ (Навy Фигхтер Wеапонс Сцхоол). Школа је задржала назив „Топ Гун“.

НФWС је у почетку, за обуке користила авионе А-4 и ТА-4 Скyхаwк из састава морнарице и посуђене авионе Т-38 Талон из састава РВ који су симулирали противничке ловце МиГ-17 и МиГ-21. Такође, школа је користила авионе А-6 Интрудер са посадама маринаца и авионима Ф-106 Делта Дарт из састава РВ, кад год су били доступни. Касније су коришћени авиони Ф-21А Кфир и Ф-16Н Фигхтинг Фалцон, док су авиони Т-38 Талон замењени авионима Ф-5Е и Ф-5Ф Тигер ИИ.

Седамдесете и осамдесете године XX века, довеле су увођење у наоружање морнарице авионе Ф-14А Томцат и Ф/А-18А Хорнет. Студенти су летели на авионима Ф-14 и Ф/А-18 као примарним борбеним авионима, док су инструктори летели на авионима А-4 и Ф-5, а некад би летели и на авионима Ф-16. Истовремено, време трајања обуке је повећана на шест недеља.

Завршетком Хладног рата почетком деведесетих година XX века, наставни план школе је модификован. Време трајања обуке је повећано на девет недеља. Истовремено повучени су из употребе авиони А-4 и Ф-5, док су у улози противника коришћени авиони Ф-16 и Ф/А-18.

Од 1996. године школа је преименована у НСАWЦ (Навал Стрике & Аир Wарфаре Центер) са седиштем у НАС Фаллон у Флориди. Последња класа на авионима Томцат, обуку је завршила октобра 2003. године.

За израду текста коришћена је књига у рукопису: Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић Ф-14 Томцат, Чувар америчке флоте