Трамп отворено прети да ће проширити ударе на Венецуелу — не само на бродове у мору, већ и ударе „на копну“, без формалне декларације рата. „Земља ће бити следећа,“ рекао је, и додао да не мора тражити од Конгреса дозволу за такве операције, јер, како је рекао, „ми ћемо убијати људе који доносе дрогу у нашу земљу“.
Доналд Трамп јавно је упозорио да ће САД напасти Венецуелу — не само бродове у мору већ и копнене циљеве — и поручио да неће нужно тражити одобрење Конгреса за такве акције, тврдњом да ће само „убијати људе који доносе дрогу у нашу земљу“. То је директна претња која подиже улог у региону и јасно сигнализира спремност администрације да применом силе пресече, како тврди, „нарко-терор“ без формалне објаве рата.
У свом обраћању Трамп је намерно играо на емоције америчке јавности, наводећи познате банде и картеле из региона и у исти кош стављајући наводни „венецуелански картел“, чиме је створио морални и политички окидач за интервенцију. Такво повезивање локалних криминалних група са државним руководством Каракаса служи као поједностављена прича која лако проналази одјек у делу америчке јавности и олакшава прихватање војних акција. Овакве изјаве долазе након низа удара у Карибима и на обалама Јужне Америке које су, по званичним америчким тврдњама, погодиле бродове са дрогом.
Наратив који сада доминира у Вашингтону подсећа на златне године америчко интервенционизма: од борбе против „WМД“ (оружје за масовно уништење) и „терориста“ у прошлости, до „нарко-тероризма“ данас, у случају непослушне, нафтом богате, Венецуеле. Појављују се тврдње о „највишим нивоима“ криминалних структура у Каракасу, али независне процене и извештаји указују да је улога Венецуеле у глобалном трговинском ланцу наркотика далеко мања него што се тврди. Готово је ствар опште културе – зна се и да главни токови пролазе другим рутама. Ипак, етикета „нарко-бос“ и 50 милиона долара награде за Мадура добро послужују као политички инструмент за оправдање притиска.
Можемо констатовати – Латинска Америка (па и суседни Мексико) заиста трпи присуство моћних картела, али већина земаља са најјачим структурама, рутама и самим наркотицима нема једно – велику резерву нафте.
95% дроге улази у УСА из Мексика и Колумбије и то су званични амерички податци… е сад прича о борби против нарко картела има смисла ако је то борба против противничких нарко картела…дрога из Мексика и Колумбија је америчка а ови из Венецуеле им праве конкуренцију на тржишту…
Први пасус ти је тачан , дрога углавном долази из Колумбије и Мексика !
Оно што је такође поражавајуће је да постоји огромно више милионски тржиште у Стејтс, притом и највећи и најбогатији маркет на свету !
Једноставно речено док је потражње биће и понуде. Ја сам још од 15г био на много журки/партy и буквално на њих 95% је било разноразних психоактивних супстанци, дакле кокаин, хероин, марихуана, таблете етц. Као то Рује пију ко смукови тако и Америчка омладина воли да се дрогира.
Ово у задњем пасусу ти је лаж, нарко картели Колумбијац и Чиканоса контролишу дрогу, то јест њихова је.
ако се не варам, председник Америке има право да води рат дал бесе 60 дана а да не трази одобрење од Конгреса… итд
дакле, Трампоња це ове јузноамериканце да покока ко….
и треба
та згадија која ни сама не зна дал су индијанци, спанци, португалци ил нека треца месавина а једино зна дрогу да ваља и треба да буде унистена
колико знамо, у неким земљама истока такве весају јавно…