Оружје за масовно уништење Садама, хемијски програм Асада и Мадуров нарко-картел

Трамп отворено прети да ће проширити ударе на Венецуелу — не само на бродове у мору, већ и ударе „на копну“, без формалне декларације рата. „Земља ће бити следећа,“ рекао је, и додао да не мора тражити од Конгреса дозволу за такве операције, јер, како је рекао, „ми ћемо убијати људе који доносе дрогу у нашу земљу“.

Доналд Трамп јавно је упозорио да ће САД напасти Венецуелу — не само бродове у мору већ и копнене циљеве — и поручио да неће нужно тражити одобрење Конгреса за такве акције, тврдњом да ће само „убијати људе који доносе дрогу у нашу земљу“. То је директна претња која подиже улог у региону и јасно сигнализира спремност администрације да применом силе пресече, како тврди, „нарко-терор“ без формалне објаве рата.

У свом обраћању Трамп је намерно играо на емоције америчке јавности, наводећи познате банде и картеле из региона и у исти кош стављајући наводни „венецуелански картел“, чиме је створио морални и политички окидач за интервенцију. Такво повезивање локалних криминалних група са државним руководством Каракаса служи као поједностављена прича која лако проналази одјек у делу америчке јавности и олакшава прихватање војних акција. Овакве изјаве долазе након низа удара у Карибима и на обалама Јужне Америке које су, по званичним америчким тврдњама, погодиле бродове са дрогом.

Наратив који сада доминира у Вашингтону подсећа на златне године америчко интервенционизма: од борбе против „WMD“ (оружје за масовно уништење) и „терориста“ у прошлости, до „нарко-тероризма“ данас, у случају непослушне, нафтом богате, Венецуеле. Појављују се тврдње о „највишим нивоима“ криминалних структура у Каракасу, али независне процене и извештаји указују да је улога Венецуеле у глобалном трговинском ланцу наркотика далеко мања него што се тврди. Готово је ствар опште културе – зна се и да главни токови пролазе другим рутама. Ипак, етикета „нарко-бос“ и 50 милиона долара награде за Мадура добро послужују као политички инструмент за оправдање притиска.

Можемо констатовати – Латинска Америка (па и суседни Мексико) заиста трпи присуство моћних картела, али већина земаља са најјачим структурамa, рутама и самим наркотицима нема једно – велику резерву нафте.