У случају могућег сукоба НАТО и Русије, алијанса неће стећи ваздушну надмоћ, чак и ако је наоружана ловцима пете генерације. Цела ствар је у томе да Русија може да распореди масовни систем противваздушне одбране који западна авијација неће моћи да савлада. О томе пише Business Insider.
Сирене за узбуну су се чуле током целог рата у Украјини, гласно упозоравајући да би, ако Кијев падне, охрабрена Русија могла да се усмери на НАТО. У тако разорној борби, контрола ваздушних снага и ваздушног простора могла би бити одлучујућа.
Руске ваздухопловне снаге су у почетку сукоба биле лоше употребљене, али су се у протекле две и по године рата, брзо прилагодиле и постигле победе кроз тактике као што су бомбардовање положаја са дистанце и синхронизована гађања дронова и пројектила. Други елементи ваздушно-космичких снага такође су практично ускратили Украјини шансу да заштити своје небо.
„Било је изненађујуће да се временом прилагођавају методом покушаја и грешака“, рекао је Џастин Бронк, стручњак за ваздушне снаге на британском Royal United Services Institute.
Према ономе што је овај рат показао, да би се супротставио Русима, НАТО је потребно више противваздушне одбране, нови начини супротстављања беспилотним летелицама и нови концепти базирања. Без њих, алијанса би се могла суочити са жешћом борбом ако дође до најгорег.
То је закључено према интервјуима са десетак стручњака за ваздушно ратовање, укључујући бивше пилоте борбених авиона и садашње и бивше западне војне команданте и официре.
Стручњаци су за Business Insider рекли да је рат у Украјини нагласио како се неки елементи модерне ваздушне борбе радикално мењају. Напредне технологије су промениле оперативно окружење на небу, а широке мреже ракета земља-ваздух стварају борбене просторе готово непробојне за старије авионе и још увек застрашујуће за новије, напредније авионе.
Руско ваздухопловство није прошло како се очекивало
Интензивне борбе у Украјини дале су Западу бољу слику о способностима руске војске и откриле да су многе раније процене њене снаге биле преувеличане.
Нека хваљена руска оружја, као што су противваздушна одбрана С-400, тенкови Т-90М и „хиперсоничне“ ракете за које се сматрало да су незаустављиве, нису увек одговарале реалности.
Али проблеми Русије превазишли су њено оружје. Русија је покварила почетну инвазију тако што није успела да успостави надмоћ у ваздуху од почетка, а није била у стању да синхронизује своје ваздушне и копнене снаге.
Иако Русија има неке прилично способне системе и оружје у Украјини, „употребљивост је изузетно лоша“, рекао је Бронк, истичући неизнуђене грешке попут руског обарања сопствених авиона упркос крутим командним структурама које би требало да спрече такве грешке.
На бојном пољу, ефикасна ваздушна снага треба да помогне напредовање борбених оклопних возила и пешадије тако што ће ударати у упоришта противника, као и на појачања и залихе од којих зависе. Да би то урадили, авиони морају да лете изнад копнених снага – или у близини – да циљају противничке положаје.
Русија није успела да постигне ову врсту координације нити да обезбеди превласт у ваздуху.
Ендрју Кертис, независни истраживач одбране, описао је руску подршку њеним копненим трупама, посебно у раним данима рата, као „малу и жалосну“.
„Мислим да је то изненадило доста западних посматрача“, рекао је он.
Русија је показала да није у стању да потисне или уништи противничку противваздушну одбрану, да изврши ефикасне противваздушне мисије или да води сложене композитне ваздушне операције попут оних које су америчке ваздухопловне снаге извеле у првим данима Пустињске олује 1991., а затим у инвазији на Ирак 2003. године.
Ови неуспеси осујетили су напоре Русије да савлада противваздушну одбрану Украјине и омогући значајне продоре на терену, рекао је Марк Кансијен, пензионисани пуковник маринаца и виши саветник у Центру за стратешке и међународне студије.
„Руско ваздухопловство је много рањивије него што смо мислили да ће бити“, рекао је Гај Снодграс, бивши инструктор Top Gun и пензионисани амерички поморски авијатичар.
„Оно што је рат у Украјини показао је да су њихове способности значајно прецењене“, додао је он, иако је рекао да би била „грешка“ одбацити руску претњу.
Руске ваздухопловне снаге су такође постигле неке победе
Упркос својим неадекватностима, руска авијација је остварила неке победе које не треба потцењивати, а неке способности још увек имају у резерви.
Руски бомбардери су гађали Украјину ракетама дугог домета испаљеним из сопственог ваздушног простора, а ловци-бомбардери бомбардовали су украјинске одбрамбене линије вођеним планирајућим (једерећим) бомбама. Једреће бомбардовање је разбило одбрану и допринело губицима и повлачењу Украјине на бојном пољу последњих месеци.
Русија је развила бомбе опремљене комплетима за навођење које се могу лансирати изван домета земаљске противваздушне одбране или ракета ваздух-ваздух.
Сада појачава производњу овог разорног оружја, а тек треба да распореди неке од својих напреднијих ваздушних средстава.
Русија је такође показала да може да постави снажан противваздушни кишобран — сличан оном који је Украјина изградила уз помоћ Запада — прекривен моћним радарима, системима за електронско ратовање и ракетама.
Ни Русија ни Украјина нису успеле да обезбеде трајну ваздушну надмоћ јер обе стране могу да открију међусобне летелице и елиминишу их великим арсеналом ракета земља-ваздух.
Украјина је изгубила најмање 135 ваздухоплова, док је Русија изгубила скоро дупло више од тога, известио је у фебруару обавештајни сајт Oryx отвореног кода. Уништење толиког броја ловаца, бомбардера и транспортних авиона са обе стране наглашава претњу коју представљају системи противваздушне одбране.
Русија би могла да оспори историјску ваздушну доминацију НАТО
Од краја Хладног рата, САД и њени западни савезници уживали су у јасним предностима поседовања супериорног ваздухопловства — или једине ваздушне снаге — у сукобима у којима су се борили широм света, од Европе до Блиског истока. А у борбама попут Пустињске олује и рата у Ираку, Запад је успоставио ваздушну супериорност тако што је уништио противваздушну одбрану.
Русија би била сасвим другачији противник. Има територију и индустрију да изгради и постави масовну и софистицирану противваздушну одбрану коју противник може с муком да уништи.
И „уколико руска војска успе у ограниченој копненој инвазији, одмах би успоставила покривеност ракетама земља-ваздух (SAM) над било којом заузетом територијом“, рекао је недавно Кан Касапоглу (Can Kasapoğlu), нерезидентни виши сарадник Института Хадсон. „У овом сценарију, ваздушне снаге НАТО требале би да обављају интензивне мисије усмерене на сузбијање и уништавање непријатељске противваздушне одбране”.
Стручњаци и западни војни официри рекли су да би у таквој борби, САД и њени савезници, чак и са флотама стелт борбених авиона пете генерације, вероватно било тешко да успоставе исти ниво доминације у ваздуху који су углавном имали од крај Другог светског рата.
Ђорђо Ди Мицио (Giorgio Di Mizio), стручњак за ваздушно ратовање на Међународном институту за стратешке студије, рекао је да би борба са Русијом вероватно била „прилично другачија од свих сценарија са којима смо се суочавали последњих деценија, где није било ваздушног оспоравања. домен.”
У будућим борбама, можда ће бити могуће да САД остваре надмоћ у ваздуху само у рафалима — малим прозорима у одређено време, место и локацију где противваздушна одбрана недостаје, уништена је или нема муниције, генерал Дејвид Олвин, САД Начелник штаба ваздухопловних снага, рекао је у подкасту „Рат на стенама“ у јануару.
„То није дато, и било је дато у последњих 30 година“, рекао је раније ове године генерал Џејмс Хекер, командант ваздушне команде НАТО. Он је рекао да НАТО није озбиљно размишљао о борби против Русије од краја Хладног рата, али војна алијанса предузима кораке да ојача своје ваздушне капацитете.
„Ако не можемо да добијемо ваздушну надмоћ, водићемо борбу која се тренутно води у Русији и Украјини“, рекао је Хекер. „А знамо колико жртава излази из те борбе”.
Први руски напад могао би да изненади
Русија није успела да изведе одлучујући ударац шока и страхопоштовања на почетку рата у Украјини. То не значи да НАТО може да очекује исто, али би то био много тежи подухват против 32 државе, од којих су многе наоружане напредним борбеним авионима и мрежама противваздушне одбране, него што је то био случај у Украјини.
Руско ваздухопловство не може да се суочи са западним ваздушним снагама у великом нападу, а да не буде „разбијено на комаде“, рекао је Бронк. Али то није све што Русија доноси.
Руси би могли да покушају изненађујући и ефектан почетни напад, кажу стручњаци. На пример, Руси би могли да циљају рањивости попут сателита како би покушали да поремете свемирске комуникације и навигацију од којих зависи НАТО ваздушна снага.А ако би Русија направила „напад на балтичке републике, на пример, у првих неколико сати или дана рата, имало би много тога да се уради за западне ваздушне снаге“, рекао је Фабијан Хинц (Fabian Hinz), стручњак за ракете IISS.
У овом сценарију из ноћне море, балтичким државама би била потребна ваздушна снага НАТО да зауставе напредовање великих руских борбених снага, а највећа претња том подухвату вероватно не би била руска авијација, већ друге способности, као што је њена противваздушна одбрана.
Од Русије би се могло очекивати да користи било које ваздушно упориште да нападне балтичке браниоце и улазе НАТО трупе нападима дроновима и планирајућим бомбама које је користила у Украјини, као и да угрози Западну Европу још већом ракетном кампањом од оне са којом се Украјина до сада суочавала.
Пуковник Риво Валге, заменик команданта естонских ваздухопловних снага, рекао је „да би се оваква врста теоријског напада одлучно отупила, НАТО би требало да колективно инвестира у противваздушну одбрану целог источног крила“.
Препуни ваздушни простори
Пролиферација беспилотних летелица и различитих прецизно вођених пројектила драматично је променила ратовање, изазивајући већу потребу за проширеним залихама ракета пресретача.
„Фокус на БПЛ — беспилотне ваздушне системе — и крстареће ракете био је много већи од било ког сукоба који смо раније видели“, рекао је Матијас Екен, стручњак за ракетну одбрану у RAND Corp., о рату у Украјини.
Конфликт у Украјини је у великој мери нагласио залихе прецизне муниције, али је Русија допунила свој арсенал иранским и домаћим једнократним дроновима за нападе, посебно за нападе на градове и критичну инфраструктуру. И, као и Украјина, Руси су користили муницију која се лако производи и јефтина је попут FPV-дронова за војнике.
Ове претње заједно захтевају слојеве противваздушне одбране, опције електронског ратовања и још много тога за уништење. Док батерије противваздушне одбране делују на претње вишег ранга, војници са обе стране сукоба су преузеле одбрану својих ровова од FPV-дронова са пушкама.
Експерти су за Business Insider рекли да је Западу потребно више система за супротстављање таквим претњама, укључујући јефтине опције за обарање јефтинијих пројектила и дронова уместо коришћења ракета пресретача вредних милион долара. Једна од опција могла би да буду беспилотне летелице пресретаче које Украјина развија.
Будуће борбе ће оптерећивати ваздушну одбрану
Украјинска противваздушна одбрамбена мрежа је у великој мери заслужна што је спречила Русију да постигне веће добитке и приморала је да се бори у тешком рату који је Русију коштао апсолутно запањујућих губитака.
Али потражња је била незаситна, а Валге, официр естонског ваздухопловства, рекао је да је ова одбрана „највидљивији недостатак“ западних снага.
Други су се сложили. Бивши обавештајни официр западних ваздухопловних снага описао је тренутну европску одбрамбену ракетну мрежу као „некако неједнаку са неколико Patriot овде и неколико Patriot тамо”. Ова особа је говорила под условом да остане анонимна јер није била овлашћена да говори о ономе што је научила у служби.
Канцијан је рекао да је Запад престао да значајно улаже у противваздушну одбрану после Хладног рата и да је скренуо пажњу са Руса, додајући да се сматрало да може да постигне доминацију у ваздуху „у скоро сваком окружењу у којем ће деловати. “
У Украјини, свет је видео да западна противваздушна одбрана може да обори долазеће беспилотне летелице и ракете када имају довољно покривања и довољно муниције, а перформансе су угушиле сумње у вези са системом Patriot.
Потражња за ракетама Patriot је у порасту, што показују захтеви неколико европских земаља да их набаве раније ове године и нова обећања Запада да ће Украјини послати више батерија и компоненти Patriot.
Али притисак на противваздушну одбрану ће сигурно бити велики у будућим борбама. Свеприсутност дронова и ракета дугог домета сугерише да ће напредне оклопне колоне морати да се крећу напред са штитовима за електронско ратовање и противваздушном одбраном, средствима која су још важнија ако ове снаге не могу да рачунају на пријатељске летелице изнад главе.
У почетној фази украјинске дуго очекиване противофанзиве у лето 2023. године, на пример, њена напредна борбена возила, међу којима су били западни тенкови и оклопна возила, била су уништена од стране руских јуришних хеликоптера због недостатка мобилне противваздушне одбране која је доказала своју вредност на другим местима. А касније, када је Русија покренула нове нападе у јесен, одбрамбени одговор Украјине био је онемогућен недостатком муниције за њену противваздушну одбрану.
Lockheed Martin повећава производњу ракета Patriot, залажући се за 550 ракета годишње, али у борби са Русима, могло би бити потребно више у зависности од тога како Запад даје приоритет својој одбрани; свака ракета пресретач Patriot кошта око 4 милиона долара.
Постоје и друга средства противваздушне одбране, али се суочавају са сличним ограничењима производних капацитета и величине арсенала.
„Мислим да још не учимо целу лекцију“, рекао је Тимоти Рајт, још један стручњак за ракете у IISS.
Растресит распоред
Још једна лекција украјинског рата је да су фиксне базе мете које је лако пронаћи. Екен из RAND Corp. рекао је да је Украјина успела да спречи уништавање својих ваздушних снага и противваздушне одбране у првим данима инвазије тако што их је распоређивала растресито и измештала.
Он је то описао као јединице распоређене на широком подручју, али са системом командовања и контроле који би их све могао навести да раде заједно у одбрани или нападу и позвао је Запад да додатно размотри ту тактику.
Русија није почела приметно да прихвата ову тактику све док Украјина није почела да погађа њене ваздухопловне базе дроновимам за нападе великог домета. Док Запад практикује размештање у одређеној мери, као што су операције на аутопуту и строго базирање, он се и даље у великој мери фокусира на сталне базе.
Јармо Линдберг, бивши фински борбени пилот који је раније служио као командант финских одбрамбених снага, рекао је да је идеја о дисперзији била кључна за Финску док формулише своје војне стратегије имајући на уму претњу од суседне Русије.
Он је рекао да је руска инвазија показала да све чланице НАТО треба да је прихвате.
Али промена не би била лака за цео НАТО. Ваздушна база централизује складиште горива и муниције, резервне делове за поправку авиона и механичаре и контролоре ваздушног саобраћаја који одржавају операције лета. Растресит распоред повећава изазов одржавања свих ових аеродрома, као и њихово снабдевање и може озбиљно утицати на ефикасност.
Бивши обавештајац који је говорио под условом да остане анониман рекао је да је „општа ствар да је већина западних ваздухопловних снага навикла да делује из централизованих база“. Али он се заложио за промену у начину на који Запад третира авионе и командне центре, рекавши да „постројавање свих њих да би били нападнути није опција“.
Следећи потез НАТО
Рат у којем се много већи и моћнији НАТО суочава против Русије изгледао би другачије од борбе Украјине. Али стручњаци кажу да Запад сада мора да улаже у своју војску. Русија може бити одвраћена ако Запад буде довољно јак.
Бронк је рекао да је „много јефтиније и лакше“ сада улагати у способности за одвраћање Русије него „стварно улагати у снаге способне да воде продужени рат шест месеци, годину, две године“.
Конкретно, НАТО треба да појача своје противваздушне одбрамбене капацитете дуж источног крила алијансе, где су државе чланице рекле да би могле да буду прве на мети Русије ако успе у Украјини, и да стави већи фокус на распршивање снага како би направиле авионе и њихове пратећа средства за подршку мање рањива на нападе.
Валге, официр естонског ваздухопловства, тврдио је да „Русија разуме снагу“. Што је јачи источни бок НАТО, рекао је, „мање ће бити простора за било какав фатални неспоразум“.
„Нико заправо не жели ваздушни рат са Русијом“, рекао је Џон Баум, стручњак Института Мичел и потпуковник америчког ваздухопловства у пензији. „Мислим да није претерано пожељна ствар ни са једне стране, да желе да се води овај ваздушни рат”. Али Запад не може себи приуштити да не буде спреман за то.
Кад човек слуша овај запад помисли да су Укри пред Москвом,ево сад Укри изгубили 135 авиона а Руси 270,и наравно требамо веровати западу на реч,и поред тога што за уништење највећег броја Украјинских авиона имамо доказе у виду снимака док за уништење Руских имамо само наводе Укра који кажу ове недеље смо уништили толико и толико авиона,тако смо могли и ми 99,кажемо данас смо уништили рецимо 5 авиона,и испадне да смо после 78 дана ми уништили 500 авиона,али то наравно није истина,а ми као и Руси а за разлику од Укра имамо доказе за уништене авионе
“Распрострањеност повећава изазов одржавања свих ових аеродрома снабдевеним и може превише раширити свој таленат”.
Previše je ovog Google transletera. Ajde, u redu je da ga koristite. Praktičnije je i štedi vrijeme ali dajte već, kad prevedete nešto, iskontrolišite to što vam je servirala ova mašina.
Gluperde iz NATO uporedjuju Irak sa Ukrainom. Prvo Ukrainu su spremali i naoruzavali 8god, drugo Ukraina je sama imala vise PVO sistema od kompletnog EU dela NATO,
Ukrainska armija je bila ozbiljna armija pre pocetka rata su imali 28 diviziona s-300 svaki divizion ima 16 lansera svaki lanser 4 rakete i to samo s300 a gde je buk modernizovana neva s125 strele, i glupaci uporedjuju sa Irakom, drugo Rusi vide ovaj rat u rukavicam za razliku od ovih zapadnih zlocinaca koji su isoalili 2000 tomahavka samo na Bagdad, drugo sto se ne pohvale oslobadjanjem Mosula? 60k Amerikanaca i 90k Iracana je skoro godinu dana oslobadjalo Mosul koji je drzalo 15k indijanaca sa kalasnjikovima usput su pobili skoro 30k civila i oni uporedjuju Irak i Ukrainu.
Kauboji ne igrajte se sa Rusijom