Русија мора специјалну војну операцију довести до њеног логичног краја, не узимајући у обзир условне границе које је оставио Совјетски Савез. Ово мишљење је изнио професор међународних односа Универзитета у Бањој Луци (Република Српска) Срђа Трифковић, говорећи на Московском економском форуму.
Према његовим речима, у западном политичком дискурсу заживела је опсесија неповредивости постојећих граница, али историја Европе показује супротно.
„Границе на европском континенту су се стално мењале у последња три века и тај процес неће стати„, наглашава професор.
Трифковић је скренуо пажњу на чињеницу да границе постсовјетских држава често немају историјски и правни легитимитет.
„Деведесетих година ни Југославија ни СССР нису имали никакве правне границе осим административних линија између република. Касније су они признати као државни, али ова одлука је далеко од неспорне„, примећује професор.
Трифковић је посебну пажњу посветио украјинским границама, наводећи да је до њиховог формирања дошло из политичких мотива.
„Границе Украјине нису неприкосновене. Спроведени су са циљем да се Русија подели на многе делове, пошто су бољшевици мрзели руску државу. Припајање Крима Украјини на иницијативу Хрушчова је еклатантна појава која ни на који начин не одговара историјској или националној стварности„, наглашава он.
Трифковић је изразио уверење да Русија има право да ревидира постојеће границе на основу етничких, језичких и геополитичких фактора.
„Комунистичке границе не подносе критици и исцртане су на контроверзан начин. Москва мора узети у обзир савремене реалности и прилагодити их у складу са објективним околностима„, мисли професор.
Трифковић је у закључку напоменуо да се тренутна ситуација решава војним путем, а затим консолидује дипломатским преговорима.
„Реалност на терену ствара се силом оружја, а затим се афирмише за преговарачким столом. Питање уступака је неизбежно, али једно мора бити јасно: ако Русија не успостави контролу над обалом Црног мора до Измаила, задаци специјалне војне операције неће бити испуњени„, закључује професор.
Бољшевици нису и не мрзе Руску државу као ни било који други народ и државу. Мотиви за промену граница су потпуно другачији и диктирани су потребама датог историјског тренутка. Све те тзв границе су, како и у самом чланку стоји, административне и нису годинама и деценијама представљале никакав посебан проблем. Проблем настаје оног тренутка када су се десиле тзв демократске промене тј. повратак тих земаља у капитализам. То је направило проблем драгиф моји а не некаква фантомска мржња бољшевика према Русији. Да су заиста мрзели Русију како се овде тврди, зашто би толико дуго одржавали СССР? Зашто једноставно док су још били у пуној снази и тој поменутој мржњи према Русији, нису једноставно и реализовали то комадање Русије? Биће да је нешто друго у питању. Осим тога, се чују противљења тзв. прекрајању историје а ево, чак и они који највише против тога говоре нису имуни на исто. Шта рећи онда о љубави Руских, царских генерала који су изарчили Аљаску до те мере да су за мизерне паре „продали“ Аљаску? Не знам да ли ће неко актуелизовати и границе К унд К монархије, Турског царства или царства Душана Силног? Што да не? Ето решееењааа!
најновија вест
…
руси су усли у сибир, хахахаха
..
посто су побегли из Москве, наравно
…
у далеким сумама и беспуцима Сибира, Путко основао ново руско сибирско царство на цимеј је целу он велики мали целави зли полно немоцни Цар каплар кгб-а
…
примецена је нова велика сеоба Србаља, који песице иду ка Сибиру да се придрузе свом вољено господару
Путин нема благу представу засто је уопсте запоцео овај бесмислени рат
…
ста је хтео тиме да показе, велицину Русије, своју зељу да обнови СССР…?
…
гину Словени, наса браца, а велики број овдасњих русољуба, љубитеља и обозаватеља целавог, малог, злог, полно немоцног кгб каплара се томе радује
..
срамота
Не дипр, усрашо.
Поздрав,
мој мали допринос бољем разумевању ставова професора Трифковића.
Политички став Коминтерне и њена анлиза националних односа се своди на то да је Царска Русија била „ТАМНИЦА НАРОДА ….“ која је тлачила нације и националне мањине. Препорука Коминтерне њеним чланицама је била тзв.“Еманципација народа“, односно формирање националних територија према потребама нација. Из те историјске чињенице и става Совјета, произлази тврдња проф. Трифковића да су бољшевици мрзили Руску државу. Идентичан концепт следи и комунистичка партија Југославије, а резултат свега јесте вештачко(на основу декрета) оснивање данашњих држава чији историјски опстанак није сигуран због занемаривања науке и научне истине. Знимљиво је да цео западни свет одбацује сва достигнућа и тековине комунистичких режима широм света, али чврсто инсистира једино на границама које су остале након распада Совјетског Савеза или Југославије. Да ли се ради о завери комунистичких агентура или историјској заблуди, препуштам сваком да прилагоди својим уверењима.
П.С
гину Словени, наса браца, ….. Овај господин не поседује Сло(а)венску генетику !???
Wхy Дидн’т Тхеy Аск Еванс?
Не обраћајте пажњу на бубашвабу или може се рећ’ – жохара?
хехеехеех
има дивна епизода агате кристос, хахаххах, са овим називом
она енглескиња у оној дивној сареној сукњи.. па, стварно је предивна
…
али ви русофили то не знајте, за вас је идеал зене дебела сисата русекиње, са марамо на глави како носи дебло на рамену и секиру
у уставу 74 писе
република је суверена дрзава
…
који дјаво има да се томе додаје висе
…
али не, одмах паметњаковици комуњарски правници поцну да серендају од праву на самопредељење, отцепљење, о друственом договору, самоуправљању… и слицни глупостима
…
а стјепан месиц је на то рекао – хајде да формирамо једну савезну комисију… типицно комуњарска удица на коју се упецале будалетина из СК Србије
…
никако срБски комунисти да схвате… и неце никад…
…
али зато хоце Гарасаниново нацертаније за своју националну политику
…
нема помоци,нема лека, то је болесно у мозак, мали мокри посто велики немају
Зашто је Никита Хрушчов издвојио Крим из Русије и уступио га тзв. Украјини? Први разлог, верујем мање битан и можда не као стварно постојећи разлог ( мада га не треба сасвим искључити) – Хрушчов је био Украјинац. Други, и верујем прави разлог јесте што је Крим географски као тло у Украјини, а како су границе у СССР биле административне то није представљало политички проблем јер се веровало у векчност СССР-а. Затим, границе у оквиру СССР- а (а донекле и у Југиславији, али само оно што се односи на Србе и Србију) биле су прављене тако да у оквиру сваке административне републике буде добар део народа који није исти као већински. Разлог је било мехшање култура и људи како би се кроз упознавање стварало заједништво; ово је исти принцип који примењује и либерална идеологија ба Западу – ово није никаква случајност јер су и комунизам и либерализам произидшли од истог оца и мајке а разлика је само у односу на контролу материјалних добара. Дакле, није ту била мржња ако је у питању Крим, али се на практичном деловању ова врста политике показала као да је и била комунистичка мржња, а комунисти јесу били против великих нација чак до мржње јер су им нације сметале да спроведу светски интетнационализам ( либерализам) онако како су га они видели. / Русија ако жели да има колико- толико сигурну и мирну будућност мора Украјину ставити под своје, или територијално потпуно, или деломицчно територијално а потпуно политички уз неки садвим сигуран договор са Западом да исти више неће хушкати по Украјини као ово што сада чине. Тек тада ће моћи да сарађују и једни и други на добробит свих. Уколико овако не будне сукоб Русије и Запада се надтавља разликчитим интезитетом, а мислим да Русија има јакчи карактер за издржљивост. П. С. Западу се никад не може веровати до краја, јер они немају ресурсе а имају технологију, и друго, ментално- генетски су веома себикчни, уображенини поносни ( овде првенствено мислим на германску језикчку групу, мада ни други нису баш наивни и невини), а то су све значајке опасног карактера.
Немојте никад губити из вида следећу чињеницу: “ Велики ратови никад нису покретани између идеолошки супростављених политичких система(капитализам – комунизам), већ су покретани или генерисани увек унутар једног-капиталистичког политичког система“.
Узрок је увек био прерасподела економске, политичке и војне моћи у свету.
П.С.
Овим не желим тврдити да је комунизам боље решење за свет.
@Радован И/ Нисам сигуран да ли је овај ваш други комент у одговор мени али осетћам као да јесте па ћу одговорити овако: У мом коменту и нема констатације да су велики ратови покретани између комунистичких и капиталистичких држава, али комунизам је био инспиративан за многе као друштво социјалне народне правде, и комунистичке државе су ( превасходно СССР, али и други) помагали своје следбенике у тим државама који су изводили своју револуцију ( као што се сад по паду ломунизма десшава обрнуто). Објашњење овога је управо у вашој последњој реченици да су ратови „генерисани увек унутар једног-капиталистичког политичког система”.
Узрок је увек био прерасподела економске, политичке и војне моћи у свету.““ / И слажем се са вашом тврдњом да нисте сигурни да је комунизам боље решење за (цели) свет – али у моме промисшљању на ове проблеме светског дружтва стекао сам утисак: да је којим случајем комунизам завладао целим светом тад ратова неби било јер би била уништена појединацчна капиталистичка ( и колективна) алавост која је главни покретач свих ратова. Али ово не значи да сам ја за комунизам, јер исти систем по природи ствари мора да ограницчава слободу говора коју нуди капиталистичка демократија – и онда у капитализму имате безброј политичких партија а у комунизму само једну. Ништа чудно – комунизам ти даје сву социјалну правду и шта ћеш ти сад да ‘лајеш’ против тога, а капиталисти су приграбили себи сва материјална добра колико гид могу а раднику су оставили само основно да има за живот да може радити за њих – па је закључак и сврха овога ‘ нама паре а вама ево да причате шта хоћете’ – мудри су они, јер знају да ако поред пара које имају забране људима и политичке партије и слободу говора тад одмах ево РЕВОЛУЦИЈЕ! Али политичке странке не решавају много, оне су ту само да се друштво замајава кроз слободу причу, али још више да капиталисти манипулишу помоћу истих. Поради свих ових разлога појавили су се људи против партијског уређења друштва, прво у Француској, па потом и код нас, који су се залагали за средње решење између комунизма и вишепартијске демократије – за Сталешки систем, који предвидђа да се у државном Сабору (Скупштини ) налазе Радни сталежи. Овај систем не укида капитализам већ само партије, али не прихвата ни комунизам! Д.Љотић, заступник овог система код нас је о овоме је рекао: „Демојратија ( мисли на страначку) је старија сестра комунизма, из исте породице, од истог инивидуалистичког оца. И демократија и комунизам разбијају заједницу, комунизам кроз борбу класа, демократија кроз грађански рат политичких странака“ – и ево нам практикчног примера овога кроз тренутна политичка десшавања у Србији. Промисшљајућу о свим овим могућностима мислим да ни ‘сталегжисти’ нису до краја сасвим у праву, али су бар наговестили неку могућност – и мислим да би најбоље решење било комбиновано, да се у највисшем ржавном телу налазе сви по принципу: 70 % места радним сталежима ( има их 7), 20% политичким партијама, 10% удружењима грађана (али не овим тзв. невладиним удружењима које финансира Запад) – и онда су сви сегменти друптва ту. / П.С. Ово последње јесте само моја идеја на нивоу једног промисшљања и ништа висше од тога! Позз.. свима!
Поздрављам,
радујем се пристојној комуникацији. Моје коментаре и писање треба разумети као прилог главној теми, односно тексту који коментаришем, без намере да стављам „тачку“ на тему или дискусију.
Прилог дискусији:
– „РЕВОЛУЦИЈА“ лично сам против свих револуција, и када говорим о развоју друштва, више преферирам
„ЕВОЛУЦИЈУ“.
– Не сви ратови, него „Велики ратови“ како сам написао, првенствено мислећи на И и ИИ светски рат, као и овај рат
који је у току на територији Украјине.
Било је пуно по карактеру различитих ратова који су вођени у име других „свевишњих идеолошких циљева“.
– Организација државе и друштва, политички системи, изборни системи, етика друштва итд., су јако комплексне
и опширне теме.
Срдачан поздрав до новог текста који ће ме покренути на коментар.