Проблем ПФАС више није еколошка фуснота, већ директно војно-здравствено питање. Подаци засновани на федералним здравственим анкетама из периода 2003–2018 показују да велики део ветерана у САД има већу концентрацију такозваних „вечних хемикалија” у крви него цивили, а најизложенија група су ветерани од 20 до 39 година.
Реч је о пер- и полифлуороалкилним супстанцама, познатим под скраћеницом ПФАС. То су синтетичке хемикалије које се користе у индустрији, али и у војном сектору, посебно у противпожарним пенама, опреми и појединим материјалима. Њихова главна опасност је у томе што се изузетно споро разграђују и остају присутне у животној средини и организму дуги низ година.
Обим проблема је озбиљан. У анализираној популацији од више од 22 милиона ветерана, 58 одсто је имало ниво ПФАС изнад прага који су поставиле Националне академије наука, инжењерства и медицине САД. То указује на широку изложеност.
Војне базе као жаришта изложености
Најјаснија веза води ка војним базама. ПФАС су годинама присутни на инсталацијама где су коришћене противпожарне пене, а управо је та пракса довела и до контаминације подземних вода. Такве материје не остају само у кругу полигона, већ доспевају у воду, земљиште и, на крају, у људски организам.
Супстанце које су служиле за безбедност објеката и обуку истовремено су постале дугорочан здравствени терет за људе који су у том систему служили. То питање не погађа само активни састав, већ и бивше припаднике који су изложеност понели са собом и после службе.
Посебно је упадљив податак да су ветерани од 20 до 39 година имали концентрације ПФАС за 13 до 24 одсто више од цивила исте старосне групе. То упућује на новију и вероватно интензивнију изложеност. Истовремено, познато је да концентрације ових супстанци могу да опадају с годинама, што додатно објашњава зашто је млађа група у тежем положају.
Здравствени ризици и потреба за праћењем
Америчко Министарство за питања ветерана повезује изложеност ПФАС са повећаним ризиком од карцинома, поремећаја имуног система, астме и болести штитне жлезде, као и других здравствених проблема. Зато питање више није само колико је хемикалија пронађено у крви, већ и какве последице таква изложеност може да остави.
Када се такви налази појаве код популације која је и иначе оптерећена различитим здравственим ризицима после службе, сваки додатни токсиколошки фактор постаје и социјално питање. После лабораторијског налаза морали би да уследе праћење, скрининг и јасна медицинска процедура.
Зато се млађим мушким ветеранима између 20 и 39 година препоручује разговор са лекаром о тестирању на ПФАС и о повезаним здравственим стањима. То показује да постоји ризична група која захтева циљано праћење.
Политички застој и цена кашњења
Питање утицаја ПФАС на здравље активних војника и ветерана већ има двостраначку политичку тежину у САД. Предлагано је више законских решења која би омогућила да лечење последица изложености буде препознато у оквиру инвалидског покрића за службено повезана обољења, али та решења нису прошла.
Тај застој није без последица. Што се дуже одуговлачи формално признавање проблема, то је већи број људи који остају у сивој зони између медицинске сумње и правне невидљивости.
Размере трошкова већ су велике. Канцеларија за одговорност владе САД утврдила је да је Министарство одбране од 2017. потрошило више од 2 милијарде долара на инспекције и чишћење на више од 700 инсталација са познатим или сумњивим ослобађањем ПФАС. Та цифра показује да контаминација није ограничен проблем.
Дугорочан терет за ветеране
Ако су војне базе биле жаришта изложености, онда се последице не могу свести само на еколошки биланс и техничко чишћење терена. Главно питање је колико је људи прошло кроз тај систем, шта су уносили у организам и колико дуго ће се последице појављивати кроз дијагнозе годинама касније.
Због тога ова тема превазилази здравствену статистику. Она погађа статус ветерана и капацитет државе да призна последице сопствених процедура. Када 58 одсто посматране ветеранске популације прелази утврђени праг, тешко је говорити о споредном проблему.
Следећи потез морао би да буде двострук: брже медицинско праћење ризичних група и брже уклањање извора контаминације на базама. Без та два корака, ПФАС ће остати пример како су хемикалије намењене оперативној безбедности произвеле дуготрајан терет за људе који су служили у том систему.