НОВИ ПОКРОВИТЕЉ СИРИЈЕ: „ТУРСКА НУДИ ОБУКУ БУДУЋЕ ВОЈСКЕ, ТВРДЕЋИ ДА ЈЕ УТРЛА ПУТ ЗА АСАДОВ НЕНАСИЛНИ ПАД“

Турска и САД разговарају о супротстављеним интересима у североисточним курдским регионима Сирије.

Од пада Асадовог режима у Сирији, Турска је предводила напоре за успостављање односа са новом владом, коју предводе снаге исламистичке групе Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ).

Након што је Турска у суботу поново отворила своју амбасаду у Дамаску, међу првима која је то учинила након што су побуњеничке групе ушле у град пре недељу дана, турски министар одбране Јашар Гулер рекао је у недељу да ће његова земља понудити обуку нових безбедносних снага Сирије „ако то буде затражено.

Међутим, Гулер је додао да ће Турска разговарати о сопственом војном присуству у Сирији само „када се створе неопходни услови“.

Турска је успоставила радне односе са ХТШ пре много година, након што је група преузела управљање побуњеничком енклавом око града Идлиба, близу турске границе.

Оружане снаге Турске имају хиљаде војника стационираних у североисточном делу земље, укључујући пограничне области које су пре много година заузеле од милиције сиријских Курда, познате као Сиријске демократске снаге (СДФ).

Односи Анкаре са ХТШ нису тако блиски као они са Сиријском националном армијом (СНА), савезом који укључује тврдокорне џихадистичке борце, који се тренутно бори против СДФ и наводно делује директно под утицајем Турске.

Међутим, Турска је дозволила ХТШ – коју су Турска, САД и УН означиле као терористичку групу – да изгради солидну економију у Идлибу, истовремено га штитећи од директних напада режимских снага. Такође се вероватно знало за планове за операцију заузимања Алепа, што је на крају довело до потпуног колапса режима.

Гулер је нагласио да је нова сиријска влада до сада рекла праве ствари о томе како намерава да влада.

„У првој изјави најавили су да ће поштовати све владине институције, УН и друге међународне организације. Мислимо да треба да видимо шта ће нова администрација да уради и да им дамо шансу.”

америка-и-курдско-питање-у-сирији

Турски министар спољних послова Хакан Фидан сложио се са Гулером, рекавши у петак за локални канал НТВ: „Оно што говоре и шта раде се поклапају. Они су на добром путу.”

Последњих дана Турска је у више наврата сигнализирала да намерава да призна и подржи нову владу Сирије, брзо утврђујући чињенице на терену како би се учврстила као најважнији савезник земље, након повлачења већине руских и иранских снага које су подржавале Асадов режим .

Шеф турске обавештајне службе Ибрахим Калин био је први страни званичник који је отпутовао у Дамаск откако је нова влада преузела контролу, састао се са лидером ХТШ Ахмадом ал Шаром (ел-Џуланијем) и молио се у престоничкој џамији Умајад у веома симболичном чину.

Фидан је у петак поновио да је његова земља одиграла централну улогу у паду режима.

„Ми смо утрли пут да ово буде бескрвно наставком фокусираних разговора“, рекао је он.

Најважније питање које је требало да се уради било је да Руси не улазе у једначину“, наставио је Фидан. „Дошао је ирански министар спољних послова и састали смо се са Русима и Иранцима у Дохи и разговарали о одређеним питањима„.

Да је подржан режим, могао би бити веома крвав. Руси и Иранци су видели да нема смисла да се ово наставља; након одређеног тренутка, позвали су их и Асад је отишао те вечери“.

У истом интервјуу, Фидан је тврдио да је курдска YПГ милиција, која је део СДФ, остала „стратешка мета“.

Фиданови коментари дошли су убрзо након што се састао са америчким државним секретаром Антонијем Блинкеном и чинило се да су у супротности са духом дискусије, која се фокусирала на проналажење заједничког језика за изглађивање транзиције власти у Сирији.

Док СНА коју подржава Турска наставља да се бори против СДФ, америчке снаге подржавају курдску милицију и стациониране су у областима које она држи.

Савез САД-СДФ је некада почео као део међународне коалиције за пораз Исламске државе у Сирији и Ираку, који је такође укључивао Турску.

Наше земље су радиле веома напорно и дале много током много година како би осигурале елиминацију територијалног калифата Исламске државе, како би осигурале да се претња више не подиже, и императив је да наставимо са тим напорима“, рекао је Блинкен док је био у посети Анкари.

Турска тврди да СДФ предводи курдска YПГ милиција, коју Анкара види као савезника Курдистанске радничке партије (ПКК), терористичке групе против које се бори деценијама.

Обавештени амерички званичник рекао је Ројтерсу да су Фидан и Блинкен разговарали о споразуму који је омогућио СДФ да се безбедно повуче из града Манбиџа, који је преузела СНА коју подржава Турска. Наводно су се сложили око важности одржавања контроле СДФ над великим заробљеничким логорима у којима се налазе бивши борци Исламске државе и њихове породице.

Приоритет Турске у Сирији је да обезбеди стабилност… што је пре могуће, да спречи тероризам да завлада и да спречи Исламску државу и ПКК да тамо доминирају“, рекао је Фидан.

Гулер је у недељу поновио Фиданову изјаву да је уништење YПГ, централне компоненте СДФ, и даље главни приоритет.

Терористичке организације ПККи YПГ у Сирији биће уништене пре или касније“, рекао је он. „Чланови ових организација који су дошли изван Сирије мораће да је напусте. Сиријци међу њима мораће да положе оружје.

Такође је био у супротности са америчким упозорењима о надолазећем поновном оживљавању Исламске државе, наводећи: „Да ли је неко чуо за било какав напад Исламске државе у Сирији у последње три године? Тренутно не видимо нити чујемо ништа о њој“.

6 коментара на “НОВИ ПОКРОВИТЕЉ СИРИЈЕ: „ТУРСКА НУДИ ОБУКУ БУДУЋЕ ВОЈСКЕ, ТВРДЕЋИ ДА ЈЕ УТРЛА ПУТ ЗА АСАДОВ НЕНАСИЛНИ ПАД“

  1. да то је тацно да це турска као до сад а ли сад и висе це помагати сиријском народу прво да изадје од овог хаоса о коме се налази.а наравно да це и новој сиријској армији помоци о свему да она буде једна модерна армија која мозе да брани своју земљу.ту нема дилеме да це тако бити.цак мозе се десити да нова сиријска власт затрази присуство турске армије у сирији све док она не буде у стању да сама одрзи мир и стабилност сирије.

    1. Турска ће помоћи Сирији само на један једини начин – да изађе из ње. Није им било доста што су окупирали скоро читав арапски свијет стољећима но би сад опет да им кроје судбину. Једва су их Арапи ишћерали 1919-те, а сад се Турци опет тамо увукују користећи безвлашће и хаос и тамошњу пету колону.

      1. сетите се оне реценице
        ..
        … боље да кауре тразите у њиховим саторима са сабљама него да их у својим цекате са касикама..

        сто сам старији, све боље разумем Његоса…

        време Његосеве и ово данасње… исто је, ма како то цудно звуцало

        1. Истина је ратовали смо са Турцима скоро 500 година. И Његош је мрзио Отоманску империју ка и све окупаторе. Али није мрзио људе ни муслимане мој добри Евансе. Сјетите се, Али паша Ризванбеговић-Сточевић му је био побратим. Обојица су били реформатори и модернизатори – Његош Црне Горе, а Али паша Босне и Херцеговине. И исти Његош пише Осман паши Скопљаку 1847-ме: „Када са мном говориш као мој брат Бошњак, ја сам твој брат, твој пријатељ, али када говориш као туђин, како Азијатин, како непријатељ нашега племена и имена, мене је то противно и свакоме би благородно мислећем човјеку противно било…“
          Најбољи стих Његошев је по мени: „Што је човјек а мора бит човјек“. У том једном стиху сажето је свеукупно наше битисање, наш пут, наша прошлост, садашњост и будућност. А управо је тај стих Његошев умјетница Адела Зејнилагић 2013-те (у поводу Јубилеја – 200 година од Његошевог рођења) узела за мото своје изложбе о Његошу.

          1. да се подсетимо..

            У један бој Бјелопавлића и Турака спушкијех у Малу главицу, рани се Хајдар Цукић, Турчин из Спужа. Иако се говорило да га је убио Стано Ружин, бјелопавлићки јунак, који је друге Турке био и сјека, те му стога и послије његове смрти живи име међу српскијем и турскијем народом, али иако је војска говорила да га је Стано ранио, будући да су млоге пушке пуцале ка обично у бој, те стога се не може право знат, је ли га Стано ранио, теке се зна да је Стано отиша да га види и му по обичају ране честита. А то је било овако.
            Пошто се бој раздвоји, пошли су Турци и Бјелопавлићи сватко дома. Но Стано, кад чу да му је пријатељ Хајдар рањен, није има мира да почине од боја уморан код своје куће, но узе једнога овна на раме и преко Бјелопавлића дође у Спуж, између турскијех кућа и стража у варош, на врата Хајдарова закуца, а кад се отворише Стано назва: ”Доро вече!” Хајдар нема кад већ ка друга чељад да одговори: ”Добра ти срећа!”, но лежећи рече: ”А што си доша Стано манити од Бога јакога наша!”. Стано рече: «Доша сам да ти ране честитам и да видим о’ли умријет од ране? Па кад се говори да сам те ја убио , хоћу да те ја видим и мога овна одерем и у његову ти кожу ране обложим». Рече Хајдар: «Еј, Стано манити, не знаш да ћеш ми ране отроват и част обрљат, ако те Турци убију идући к мени? Тијем убијаш част моју и мога свакога! А што си ме данас убио, то да ти је просто пред Богом и љуђима, а ово чим ме убијаш данас ако погинеш, то ти непросто, већ проклето пред Богом и љуђима и харам ти хљеб пријатељски, који смо заједно изјели! Ти знаш Стано, што си Турцима зла учинио? Би те радије Турци убили но двадесет другијех Брђана, а сад си донио главу да ти ју ласно узму и побију на спушки град, ка што су жељели то виђет!» Стано: «Не бој се Турчине, није мене ласно уфатит. Ако ми претекну пут, кудијен сам доша, ја ћу скочит у воду Зету, препливат и утећ.» Па није Стана све бркало, но закла о одрије овна и обложи ране Хајдарове у кожу па рече: «Збогом Хајдаре, и да си прост, и ти мене опрости ако ме Турци ноћас убију; ако ме не убију, а ти оздравиш, виђећемо се онадар; но сад збогом!» И Стано запетом пушком искочи из куће, кроз варош и турски народ, по ноћи, невишелицом. Како је кроз Турке проша, он зна, а да је дома здраво доша, то и други знају.

        2. Хвала Вам велика на овоме подсјетнику на јуначка и чојска времена!
          Ред је да одговорим кратким одјељком како је капетан Осман Мушовић реаговао кад је чуо за погибију сердара Мркоја у знаменитоме боју на Морачу 1820-те:
          „А није погинуо сердар Мркоје, ни-да-Бог! Јазук је добога изгубит онаквога чојка и комшију! Истина, био је крвник турски, али је био свијетли образ себе и нама. Од онаквога комшије могло је бити Турцима штете, а никад срамоте, која је гора! Сјутра кад дође вакат да се миримо, коме ћете послат грађане да ви на станак дође, с ким ћете мир чињет и народне послове свршават? Све ће ви бити танко и мршаво без Мркоја сердара. Тако и рат кад бидне, онаквијема треба прво објавит, са онаквијем се мили бит, мирити…“

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *