U svetlu najnovije medijske septičke jame (što mediji danas, hteli to priznati ili ne, jesu) na ovim prostorima i šire, gde gostuju svakojaki teoretičari zavere, vidovite osobe, pobornici svakih ideologija, stručnjaci za sve i svašta, potkrala se jedna zanimljiva tvrdnja, maltene na rubu teorije zavere. Naime, jedna od gore navedenih osoba izjavila je u javni eter da su Huti pogodili nosač aviona američke flote, te da joj nije jasno, kako isti nije potonuo. Ona je (ta osoba) navodno videla rupu na nosaču aviona. Rekoh sebi, dobro pa kako to da je njima (Hutima) pošlo za rukom ili bolje reći raketom da gotovo potope nosač aviona? Zaključak! Svaka čast! Ali, nije to tako.
Doduše, od svog nastanka i razvoja nosač aviona je bio i “žrtvom” brojnih sukoba. Posebno je to bilo vidljivo tokom Drugog svetskog rata u vodama Pacifika mada ni Sredozemlje nije bilo izuzetak tokom tog velikog sukoba. Tada su nosači bili pogađani i tonuli su. Znači, jasno je bilo da nosači aviona nisu nikako nepotopivi brodovi, naprotiv. Međutim, posle ovog sukoba nije registrovan niti jedan slučaj potapanja nosača aviona. Bilo je nekoliko havarija na istim, ali niti jedan nije zbog toga potonuo.KAKO UNIŠTITI NOSAČ AVIONA?
Teoretski, današnji nosači mogu biti pogođeni pa čak i uništeni, ali je do danas praksa je pokazala da je to neizvodivo, što ipak znači da nije nemoguće.
Još osamdesetih godina prošlog veka, pisani su brojni naučni radovi, razvijane brojne teorije, ali još niko nije uspeo da probije slojeviti odbranu američkih super nosača. Govorimo o praksi.
Još u to vreme iako je to urađeno još pre, sistem odbrane nosača činile su tri zone. Prva zona, poznata i kao unutrašnja zona sastojala se od raketne i artiljerijske odbrane objekta (nosača aviona). Drugu ili srednju zonu sačinjavali su prateći površinski brodovi, koji su bili namenjeni za PVO i PRO nosača aviona kao i za protivbrodsku i protivpodmorničku odbranu plovnog sastava uključujući kao prioritet i sam nosač aviona. Spoljnu zonu činili su borbeni avioni nosača aviona koji su bili u borbenoj patroli za zaštitu. Ti avioni su sačinjavali faktički prvu odbrambenu liniji nosača, koja je iznosila nekih 250 kilometara i više. Tako je bilo slučajeva da lovac F-14 Tomcat krstari u zoni 180 kilometara ispred svog matičnog nosača, pri čemu njegove rakete vazduh-vazduh mogu da pomere daljinu presretanja za još 70 kilometara. Jasno je, da je štit nosača aviona od tog vremena produžen na nekih 300 kilometara i više. Ilustracija (dole) iz knjige Kristofera Kempebla “Rat u vazduhu, četvrte generacija”, jasno pojašnjava i ilustruje zone odbrane nosača.
© Kristofer Kempbel, rat u vazduhu četvrte generacije,E sad, ispade da je nosač aviona neuništiv! Ali, to nije tako. Još dok je postojao Sovjetski Savez u naoružanje njegove mornaričke avijacije u naoružanje su uvedeni tada, kako se to označavalo, taktički bombarderski avioni Tu-22M2 Backfire-B.
Ovaj avion je zvanično u naoružanje uveden 1976. godine. Tokom ispitivanja je postigao brzinu od 1800 kilometara na čas i ostvario dolet od 5100 kilometara, a opremljen je turboventilator-skim motorima NK-22. Ova varijanta aviona je bila mnogo uspešnija i do 1983. godine je proizvedeno 211 bombardera u verziji TU-22M-2. Na verziji M-2 bio je uklonjen priključak za punjenje goriva u vazduhu, što je bila obaveza SSSR-a u okviru potpisanog dogovora o ograničenju strategijskog naoružanja SALT-II. Uklanjanjem pomenutog priključka TU-22M-2 je ostao u kategoriji srednjeg bombardera, jer nije bio u stanju da dosegne teritoriju Severne Amerike. Glavno oružje bombardera TU-22M-2 predstavlja raketa vazduh-zemlja (more) H-22 (NATO naziv AS-4 Kitchen) dometa 140 do 500 km. Uobičajena taktika napada na protivničke nasače aviona bila je koncipirana na jedinicama od oko 20 bombardera (naoružanih sa jednom ili dve rakete H-22), koji su trebali da u najkraćem vremenu lansiraju što više projektila i napuste taj prostor pre nego što stignu protivnički lovački avioni.
© Министерство обороны Российской ФедерацииOpasnost koju su Amerikanci uočavali od TU-22M-2 naoružanog raketama H-22 u velikoj meri je ubrzala razvoj i uvođenje u operativnu upotrebu američkog borbenog aviona F-14 naoružnog projektilima vazduh-vazduh Phoenix.
Krajem devedestih godina prošlog veka, Iran je bio u poodmaklim pregovorima sa Rusijom za nabavku 12 bombardera T-22M2 naoružanih sa raketama H-22. Tada su SAD diplomatskim kanalima uspele da spreče realizaciju te kupovine. Može se samo zamisliti, šta bi bilo da su se Iranci dokopali ovih bombardera i raketa H-22. Sigurno je, da niti jedan američki nosač aviona, ne bi više bio viđen u vodama Persijskog zaliva, to je sigurno. Međutim, tada je Teheran ostao praznih ruku.
NISU POGOĐENI ALI SU IPAK OŠTEĆENI
Po svim releventnim svetskim vojnim podacima, poznato je do danas niti jedan američki nosač aviona nije pogođen. Ali postoje dokumentovana i to baš lepo, tri slučaja nesreće na američkim nosačima, gde je uništeno nekoliko desetina vazduhoplova i poginulo nekoliko stotina mornara. U oba slučaja nosači su vraćeni na opravku.
Prvi nesrećni slučaj desio se na nosaču aviona CVA-59 Forrestal.
Dana 29. jula 1967. godine izbio je požar na nosaču aviona USS Forrestal nakon što je električna anomalija izazvala lansiranje rakete Zuni na F-4B Phantom, udarivši u spoljni rezervoar goriva A-4 Skyhawk. Zapaljivo mlazno gorivo prosulo se po pilotskoj kabini, zapalilo i izazvalo lančanu reakciju eksplozija u kojoj su poginula 134 mornara i ranjen 161. U to vreme, Forrestal je bio angažovan u borbenim dejstvima u Tonkinskom zalivu, tokom Vijetnamskog rata. Brod je “preživeo”, ali sa štetom od preko 72 miliona američkih dolara, ne uključujući štetu na avionima.
© U.S. DoD/Official U.S. Navy Photograph. Catalog #: USN 1124794Drugi slučaj dogodio se na nuklearnom nosaču aviona CVN-65 Enterprise, koji je bio prvi ikada sagrađeni nosač aviona u svetu na ovaj pogon.
Požar na USS Enterprise 1969. godine bio je veliki požar i serija eksplozija koji su izbili na brodu USS Enterprise 14. januara 1969. godine kod obale Oahu, Havaji. Nakon što je raketa Zuni detonirala ispod krila aviona, vatra koja je usledila detonirala je još municije, načinivši rupe u pilotskoj kabini što je omogućilo da zapaljeno gorivo za avione uđe u brod. U požaru je poginulo 28 mornara, povređeno 314, a uništeno je 15 aviona. Troškovi zamene aviona i popravke broda premašili su 126 miliona dolara (otprilike milijardu dolara prilagođeno inflaciji 2022. godine). Čak i veća oštećenja su verovatno sprečena poboljšanjima napravljenim posle sličnog požara USS Forrestal 1967.
© U.S. DoD/Photographed by PH2 Stanley C. Wyckoff. Official U.S. Navy Photograph, now in the collections of the National Archives. (2017/11/29).Treći slučaj dogodio se na nosaču aviona CVN-68 Nimitz. Naime krstarenje koje je bilo planirano da počne aprila 1981. godine, ubrzo je prekinuto zbog incidenta, koji se dogodio maja iste godine. Tada je avion EA-6B Prowler iz sastava marinskog skvadrona VMAQ-2 Det.Y „Playboys“ koji je pridodat vingu CVW-8, srušio se na palubu nosača aviona Nimitz 26. maja 1981. godine. Pad aviona pruzrokovao je znatnu štetu, ljudske i materijalne gubitke. Požarom je zahvaćeno šest rezervoara goriva za avione F-14A i ubojna sredstva, uključujući i rakete AIM-7 Sparrow. Incident, koji je naneo samo površinsku štetu nosaču aviona, rezultirao je gubitkom ili oštećenjem 19 vazduhoplova, povređeno je 48 a poginulo 14 ljudi. Skvadron VF-41 Black Aces je imao tri poginula pripadnika i uništena tri aviona F-14A. Šteta je procenjana na 100 miliona američkih dolara. Zbog incidenta, krstarenje je nakratko prekinuto.
© U.S. Navy National Museum of Naval Aviation photo No. 1996.488.210.135Na ponovno krstarenje Sredozemnim morem, nosač aviona Nimitz kreće krajem jula 1981. godine. Plovidba traje od avgusta 1981. godine do februara 1982. godine.
REZIME
Ne ulazeći mnogo u stavove i reči koje razmenjuju, današnji učesnici u medijskom rijalitiju a pre svega ne ulazećiu to, da li su ili nisu poznavaoci onoga što tvrde da jesu, jasno je da danas ne postoji iole časti i obraza kod ljudi. Oni će zbog svog takozvanog nekog prava, da bilo šta kažu i da ostanu iza tog, bez obzira na činjenice koje su već napisane, publikovane i smeštene u “hramu znanja” zvanom – Biblioteka. Treba samo dobra volja i malo vremena, nešto i da se pročita a ne da se samo klima glavom prema onom što se redovno prezentuje u medijskoj deponiji gluposti. Samo malo volje i truda, sve je napisano.
Na pitanje, da li može da se nosač aviona uništi? Odgovor je jasan – može. Međutim, ostaje pitanje ko ga zaista može da uništi? Neke zemlje mogu, za to i imaju sredstva, ali neko ipak ne može, osim da se rečima hvali.
Neprijatelja ne treba mrzeti, već ga treba poštovati. Jer mržnjom neprijatelju ne možete ništa, a sebe uništavate. A mitovi i legende su za učenike osnovnih škola, zaključno sa petim razredom.
” U osamdesetim godinama prošlog veka prosečan IQ normalne osobe bio je od 90 do 110 posto, pri čemu su oni sa 90 posto bili tupo normalni, zatim slede normalni i genijalci.”
Bog te maz’o! Sad bar mi je jasno čiji sam tekst čitao 🙂
Sinko, sabiraš babe i žabe i očekuješ da te neko ozbiljno shvati? Stvarno?!
Ali, za utehu, tvoju stručnu konkurenciju koja te je tako iznervirala (šta je, nema mesta i za tebe u televizoru?) si lepo popljuvao, skoro kao da si to radio pred ogledalom.
Jadniče.
PS
Stvarno, ovaj sajt je izvor neverovatne zabave – dajte još, još, još, pobogu! 🙂
@Jarilo /i ini/: Pročitah sve komente i ne mogu da se načudim čega sve ima: Čovek lepo dao potpunu stručnu analizu koje su zone odbrane zaštite nosača i šta im se sve desšavalo (i to jedino usled nezgoda ili nemarnosti osoblja na samom nosaču) a ovamo se to proglašava za budalaštinu i dilentatizam. Pa što vi ne dadoste pouku kako se potapa nosač aviona umesto što pričate diskvalifatorske gluposti po željama šta biste voleli da vidite. Jedan pominje Kindžale, ali i oni se obaraju, a to oružje ne može dobiti svako! Što je babi milo to joj se i snilo! Takva oružja, i slična, se koriste samo u eventualnom sukobu velikih koji imaju ta oružja, i samo tad i tako je moguće potopiti nosač aviona. / I moguće je teoretski u mašti: kad bi se napravilo nekoliko stotina pomorskih dronova dovoljno jakih i da se svi lansiraju odmah da nadmaše brojčano sva oružja odbrane nosača, i da takvi priđu nosaču sa svih strana jednovremeno i udare u njega. Ali to je, velim, samo teorija!/
(Dobar tekst, hvala uredništvu Fronta!)
BRAVO…
Nije tačno da nikad nije potopljen nosač aviona…američki nosač 1942 USS HORNET potopili Japanci.
Tačka da pričam dalje.
…1942….
…tada su palube pravljene od dasaka…
Šta reći a ne zaplakati na ovaj tekst!
Druže, da li si ti ovaj tekst prepisao od nekud, ili zaista misliš da smo mi debili? Ovo što si opisao je sve lepo na papiru i tako je u teoriji, ali bi ti i veliki stručnjak gospodin Lazanski to potanko objasnio da je živ, a on je za razliku od tebe bio na nosaču aviona. Inače u svojim vojnim školama Ameri uče da nisu izgubili ni jedan rat, a njih je nalupao gde ko je stigao, od Koreje, Vijetnama, Kambodže, Laosa, Irana, Somalije, Afganistana, Srbije, Iraka, Sirije, Jemena i dr. Mani ti mene druže njihovih kompleksa i tvog glumljenja vojnog eksperta molim te. Ne mora nosač aviona da bude potopljen da bi bio pogođen, može da bude i oštećen, a ovde se ne radi o priči rekla kazala, već o dokumentovanoj stvari koju prenose obaveštajci, a koja je snimljena ruskim izvorima. Radi se o tome da je to oružje koje su Rusi dali neprijateljima Zapada kako je Putin i obećao. U pitanju su tri hipersonična projektila za koje ne postoji zaštita, čak ni kada bi nosač aviona imao i deset krugova odbrane i to sferično, jer hipersonične rakete može da pogodi samo ista takva raketa koje Zapad inače nema. Sam nosač aviona je teško potopiti, ali ne zbog neke kur.eve odbrane, već zbog mnogo komori i velikog deplasmana, ali može biti fatalno oštećen. Takođe je drugi način da se taktičkom raketom sa prljavom nuklearnom bojevom glavom, tj kobaltnom glavom pogodi blizina nosača aviona u nekoliko kilometara rastojanja, što dovodi do visoke jonizacije metala svih brodova zajedno sa njim. Elektronika i veze bi bile mrtve, a posada bi morala hitno da napusti iste, jer bi se pekli kao u rerni. Kome nije ovo jasno, neka odgleda seriju Černobilj, tamo je detaljno ovo opisano i kao nuklearni fizičar ovo znam odlično. To nisu razorni projektili i nema veze sa udarnim talasom, već sa brzoraspadajućim izotopima koji jako jonizuju metal tj čelik, a Rusi imaju baš takve bojeve glave. Da nas nisu žuti lišili nuklearnog potencijala i instituta i mi bi mogli da proizvedemo ovakve male i podesne bojeve glave, a sa današnjim raketama kratkog dometa koje imamo, imali bi smrtonosnu mogućnost za ove pomorske šklopocije.
Evo jednog Rusofila u najavi 😀. Jesi li svjestan šta si napisao?? Amere nalupao ko je stigao?? Pa od Američkog oružja u periodu od drugog svjetskog rata pa do danas poginulo oko 20 miliona ljudi! To i Rusi izjavljuju. Aj to, nego dje nadje da ih je Srbija nalupala? 😂😂. Druže, jesi li ti pijan??
Ništa više nego BRAVOOO za obrazloženje!
“Moskva” je takođe imala višeslojnu odbranu, pa je potopljena jednim bizarnim dronom! “Titanik” je bio “nepotopiv” sa komorama, koga je potopio us*ani ledeni breg sasvim slučajno! Sve što pliva je potopivo! Britanski najsavremeniji bojni brod, potopljen je jednom raketom pogodkom u bok kada je bukvalno prepolovlen u Atlantiku kod Argentine! Nosač aviona je žilaviji, ali u unutrašnjosti se nalaze skladišta sa raketama i drugim eksplozivnim naoružanjem! Protivbrodske rakete se prave upravo sa kumulativnim punjenjem! Lete na maloj visini iznad vode, i cilj je pogodak u bok, probijanje bočne oplate i eksplozija unutar broda! Šteta može da da bude mala, beznačajna, ali može da izazove sekundarne detonacije, usled čega postoji mogućnost momentalnog uništenja broda! Takođe ga može potopiti jedan us**ni brod-dron, kao krstaricu “Moskva”! Jedini spas i 500% zaštita za Američke nosače, je angažovanje Ukrajinske PVO, koja obara 500% od 100% ispaljenih raketa!
Još jedan vojni ANALitičar sa IQ manjim od 70. Žalosno da ovakvi likovi imaju smelosti da potpišu ovakvu bljuvotinu od analnelize.
Pa za jedan nosač je dosta jedan kindžal…i tu se priča završava…
Pa što Rusi ne poslaše Hutima tu kobaltnu bojevu glavu sa brzoraspadajućim izotopima da visoko izjonizira bar jednu grupu nosača nije valjda da ne žele dalju eskalaciju na ovo sve što se dešava i to preko posrednika Huta pa to je bezbolno i zapadnjaci njih štede dozirano postupaju a ha da mogu potopili bi ih sve
Nije potopljen jer ih niko nije ni gadjao. Sada je oruzije mnogo opasnije tako da su nosaci opasnost samo za banana zemlje.
Prvi faktor je , faktor iznenađenja . Posle se udaraju čvrge . Od jačine prstiju , toliko voleli i glava . Univerzalni recept .
Nema tog objekta koji je neunistiv.Cak serija ruskih raketa resavaju problem nosaca aviona jednim pogotkom.Moguce je da su ga pogodili Huti jer je zbrisao iz njihove zone.Ruski vojnici ce ga potopiti uskoro analono onome sta oni rade njima.
Nije pitanje dal ce da ga potope, nego dal smeju da ga gadjaju:)))))