У светлу најновије медијске септичке јаме (што медији данас, хтели то признати или не, јесу) на овим просторима и шире, где гостују свакојаки теоретичари завере, видовите особе, поборници сваких идеологија, стручњаци за све и свашта, поткрала се једна занимљива тврдња, малтене на рубу теорије завере. Наиме, једна од горе наведених особа изјавила је у јавни етер да су Хути погодили носач авиона америчке флоте, те да јој није јасно, како исти није потонуо. Она је (та особа) наводно видела рупу на носачу авиона. Рекох себи, добро па како то да је њима (Хутима) пошло за руком или боље рећи ракетом да готово потопе носач авиона? Закључак! Свака част! Али, није то тако.
Додуше, од свог настанка и развоја носач авиона је био и “жртвом” бројних сукоба. Посебно је то било видљиво током Другог светског рата у водама Пацифика мада ни Средоземље није било изузетак током тог великог сукоба. Тада су носачи били погађани и тонули су. Значи, јасно је било да носачи авиона нису никако непотопиви бродови, напротив. Међутим, после овог сукоба није регистрован нити један случај потапања носача авиона. Било је неколико хаварија на истим, али нити један није због тога потонуо.
КАКО УНИШТИТИ НОСАЧ АВИОНА?
Теоретски, данашњи носачи могу бити погођени па чак и уништени, али је до данас пракса је показала да је то неизводиво, што ипак значи да није немогуће.
Још осамдесетих година прошлог века, писани су бројни научни радови, развијане бројне теорије, али још нико није успео да пробије слојевити одбрану америчких супер носача. Говоримо о пракси.
Још у то време иако је то урађено још пре, систем одбране носача чиниле су три зоне. Прва зона, позната и као унутрашња зона састојала се од ракетне и артиљеријске одбране објекта (носача авиона). Другу или средњу зону сачињавали су пратећи површински бродови, који су били намењени за ПВО и ПРО носача авиона као и за противбродску и противподморничку одбрану пловног састава укључујући као приоритет и сам носач авиона. Спољну зону чинили су борбени авиони носача авиона који су били у борбеној патроли за заштиту. Ти авиони су сачињавали фактички прву одбрамбену линији носача, која је износила неких 250 километара и више. Тако је било случајева да ловац F-14 Tomcat крстари у зони 180 километара испред свог матичног носача, при чему његове ракете ваздух-ваздух могу да помере даљину пресретања за још 70 километара. Јасно је, да је штит носача авиона од тог времена продужен на неких 300 километара и више. Илустрација (доле) из књиге Кристофера Кемпебла “Рат у ваздуху, четврте генерација”, јасно појашњава и илуструје зоне одбране носача.
© Kristofer Kempbel, rat u vazduhu četvrte generacije,Е сад, испаде да је носач авиона неуништив! Али, то није тако. Још док је постојао Совјетски Савез у наоружање његове морнаричке авијације у наоружање су уведени тада, како се то означавало, тактички бомбардерски авиони Ту-22М2 Backfire-B.
Овај авион је званично у наоружање уведен 1976. године. Током испитивања је постигао брзину од 1800 километара на час и остварио долет од 5100 километара, а опремљен је турбовентилатор-ским моторима НК-22. Ова варијанта авиона је била много успешнија и до 1983. године је произведено 211 бомбардера у верзији ТУ-22М-2. На верзији М-2 био је уклоњен прикључак за пуњење горива у ваздуху, што је била обавеза СССР-а у оквиру потписаног договора о ограничењу стратегијског наоружања SALT-II. Уклањањем поменутог прикључка ТУ-22М-2 је остао у категорији средњег бомбардера, јер није био у стању да досегне територију Северне Америке. Главно оружје бомбардера ТУ-22М-2 представља ракета ваздух-земља (море) Х-22 (НАТО назив AS-4 Kitchen) домета 140 до 500 км. Уобичајена тактика напада на противничке насаче авиона била је конципирана на јединицама од око 20 бомбардера (наоружаних са једном или две ракете Х-22), који су требали да у најкраћем времену лансирају што више пројектила и напусте тај простор пре него што стигну противнички ловачки авиони.
© Министерство обороны Российской ФедерацииОпасност коју су Американци уочавали од ТУ-22М-2 наоружаног ракетама Х-22 у великој мери је убрзала развој и увођење у оперативну употребу америчког борбеног авиона F-14 наоружног пројектилима ваздух-ваздух Phoenix.
Крајем деведестих година прошлог века, Иран је био у поодмаклим преговорима са Русијом за набавку 12 бомбардера Т-22М2 наоружаних са ракетама Х-22. Тада су САД дипломатским каналима успеле да спрече реализацију те куповине. Може се само замислити, шта би било да су се Иранци докопали ових бомбардера и ракета Х-22. Сигурно је, да нити један амерички носач авиона, не би више био виђен у водама Персијског залива, то је сигурно. Међутим, тада је Техеран остао празних руку.НИСУ ПОГОЂЕНИ АЛИ СУ ИПАК ОШТЕЋЕНИ
По свим релевентним светским војним подацима, познато је до данас нити један амерички носач авиона није погођен. Али постоје документована и то баш лепо, три случаја несреће на америчким носачима, где је уништено неколико десетина ваздухоплова и погинуло неколико стотина морнара. У оба случаја носачи су враћени на оправку.
Први несрећни случај десио се на носачу авиона CVA-59 Forrestal.
Дана 29. јула 1967. године избио је пожар на носачу авиона USS Forrestal након што је електрична аномалија изазвала лансирање ракете Zuni на F-4B Phantom, ударивши у спољни резервоар горива A-4 Skyhawk. Запаљиво млазно гориво просуло се по пилотској кабини, запалило и изазвало ланчану реакцију експлозија у којој су погинула 134 морнара и рањен 161. У то време, Forrestal је био ангажован у борбеним дејствима у Тонкинском заливу, током Вијетнамског рата. Брод је “преживео”, али са штетом од преко 72 милиона америчких долара, не укључујући штету на авионима.
© U.S. DoD/Official U.S. Navy Photograph. Catalog #: USN 1124794Други случај догодио се на нуклеарном носачу авиона CVN-65 Enterprise, који је био први икада саграђени носач авиона у свету на овај погон.
Пожар на USS Enterprise 1969. године био је велики пожар и серија експлозија који су избили на броду USS Enterprise 14. јануара 1969. године код обале Оаху, Хаваји. Након што је ракета Zuni детонирала испод крила авиона, ватра која је уследила детонирала је још муниције, начинивши рупе у пилотској кабини што је омогућило да запаљено гориво за авионе уђе у брод. У пожару је погинуло 28 морнара, повређено 314, а уништено је 15 авиона. Трошкови замене авиона и поправке брода премашили су 126 милиона долара (отприлике милијарду долара прилагођено инфлацији 2022. године). Чак и већа оштећења су вероватно спречена побољшањима направљеним после сличног пожара USS Forrestal 1967.
© U.S. DoD/Photographed by PH2 Stanley C. Wyckoff. Official U.S. Navy Photograph, now in the collections of the National Archives. (2017/11/29).Трећи случај догодио се на носачу авиона CVN-68 Nimitz. Наиме крстарење које је било планирано да почне априла 1981. године, убрзо је прекинуто због инцидента, који се догодио маја исте године. Тада је авион EA-6B Prowler из састава маринског сквадрона VMAQ-2 Det.Y „Playboys“ који је придодат вингу CVW-8, срушио се на палубу носача авиона Nimitz 26. маја 1981. године. Пад авиона прузроковао је знатну штету, људске и материјалне губитке. Пожаром је захваћено шест резервоара горива за авионе F-14А и убојна средства, укључујући и ракете AIM-7 Sparrow. Инцидент, који је нанео само површинску штету носачу авиона, резултирао је губитком или оштећењем 19 ваздухоплова, повређено је 48 а погинуло 14 људи. Сквадрон VF-41 Black Aces је имао три погинула припадника и уништена три авиона F-14А. Штета је процењана на 100 милиона америчких долара. Због инцидента, крстарење је накратко прекинуто.
© U.S. Navy National Museum of Naval Aviation photo No. 1996.488.210.135На поновно крстарење Средоземним морем, носач авиона Nimitz креће крајем јула 1981. године. Пловидба траје од августа 1981. године до фебруара 1982. године.
РЕЗИМЕ
Не улазећи много у ставове и речи које размењују, данашњи учесници у медијском ријалитију а пре свега не улазећиу то, да ли су или нису познаваоци онога што тврде да јесу, јасно је да данас не постоји иоле части и образа код људи. Они ће због свог такозваног неког права, да било шта кажу и да остану иза тог, без обзира на чињенице које су већ написане, публиковане и смештене у “храму знања” званом – Библиотека. Треба само добра воља и мало времена, нешто и да се прочита а не да се само клима главом према оном што се редовно презентује у медијској депонији глупости. Само мало воље и труда, све је написано.
На питање, да ли може да се носач авиона уништи? Одговор је јасан – може. Међутим, остаје питање ко га заиста може да уништи? Неке земље могу, за то и имају средства, али неко ипак не може, осим да се речима хвали.
Непријатеља не треба мрзети, већ га треба поштовати. Јер мржњом непријатељу не можете ништа, а себе уништавате. А митови и легенде су за ученике основних школа, закључно са петим разредом.
” У осамдесетим годинама прошлог века просечан IQ нормалне особе био је од 90 до 110 посто, при чему су они са 90 посто били тупо нормални, затим следе нормални и генијалци.”
Бог те маз’о! Сад бар ми је јасно чији сам текст читао 🙂
Синко, сабираш бабе и жабе и очекујеш да те неко озбиљно схвати? Стварно?!
Али, за утеху, твоју стручну конкуренцију која те је тако изнервирала (шта је, нема места и за тебе у телевизору?) си лепо попљувао, скоро као да си то радио пред огледалом.
Јадниче.
ПС
Стварно, овај сајт је извор невероватне забаве – дајте још, још, још, побогу! 🙂
@Јарило /и ини/: Прочитах све коменте и не могу да се начудим чега све има: Човек лепо дао потпуну стручну анализу које су зоне одбране заштите носача и шта им се све десшавало (и то једино услед незгода или немарности особља на самом носачу) а овамо се то проглашава за будалаштину и дилентатизам. Па што ви не дадосте поуку како се потапа носач авиона уместо што причате дисквалифаторске глупости по жељама шта бисте волели да видите. Један помиње Кинџале, али и они се обарају, а то оружје не може добити свако! Што је баби мило то јој се и снило! Таква оружја, и слична, се користе само у евентуалном сукобу великих који имају та оружја, и само тад и тако је могуће потопити носач авиона. / И могуће је теоретски у машти: кад би се направило неколико стотина поморских дронова довољно јаких и да се сви лансирају одмах да надмаше бројчано сва оружја одбране носача, и да такви приђу носачу са свих страна једновремено и ударе у њега. Али то је, велим, само теорија!/
(Добар текст, хвала уредништву Фронта!)
БРАВО…
Nije tačno da nikad nije potopljen nosač aviona…američki nosač 1942 USS HORNET potopili Japanci.
Tačka da pričam dalje.
…1942….
…tada su palube pravljene od dasaka…
Шта рећи а не заплакати на овај текст!
Druže, da li si ti ovaj tekst prepisao od nekud, ili zaista misliš da smo mi debili? Ovo što si opisao je sve lepo na papiru i tako je u teoriji, ali bi ti i veliki stručnjak gospodin Lazanski to potanko objasnio da je živ, a on je za razliku od tebe bio na nosaču aviona. Inače u svojim vojnim školama Ameri uče da nisu izgubili ni jedan rat, a njih je nalupao gde ko je stigao, od Koreje, Vijetnama, Kambodže, Laosa, Irana, Somalije, Afganistana, Srbije, Iraka, Sirije, Jemena i dr. Mani ti mene druže njihovih kompleksa i tvog glumljenja vojnog eksperta molim te. Ne mora nosač aviona da bude potopljen da bi bio pogođen, može da bude i oštećen, a ovde se ne radi o priči rekla kazala, već o dokumentovanoj stvari koju prenose obaveštajci, a koja je snimljena ruskim izvorima. Radi se o tome da je to oružje koje su Rusi dali neprijateljima Zapada kako je Putin i obećao. U pitanju su tri hipersonična projektila za koje ne postoji zaštita, čak ni kada bi nosač aviona imao i deset krugova odbrane i to sferično, jer hipersonične rakete može da pogodi samo ista takva raketa koje Zapad inače nema. Sam nosač aviona je teško potopiti, ali ne zbog neke kur.eve odbrane, već zbog mnogo komori i velikog deplasmana, ali može biti fatalno oštećen. Takođe je drugi način da se taktičkom raketom sa prljavom nuklearnom bojevom glavom, tj kobaltnom glavom pogodi blizina nosača aviona u nekoliko kilometara rastojanja, što dovodi do visoke jonizacije metala svih brodova zajedno sa njim. Elektronika i veze bi bile mrtve, a posada bi morala hitno da napusti iste, jer bi se pekli kao u rerni. Kome nije ovo jasno, neka odgleda seriju Černobilj, tamo je detaljno ovo opisano i kao nuklearni fizičar ovo znam odlično. To nisu razorni projektili i nema veze sa udarnim talasom, već sa brzoraspadajućim izotopima koji jako jonizuju metal tj čelik, a Rusi imaju baš takve bojeve glave. Da nas nisu žuti lišili nuklearnog potencijala i instituta i mi bi mogli da proizvedemo ovakve male i podesne bojeve glave, a sa današnjim raketama kratkog dometa koje imamo, imali bi smrtonosnu mogućnost za ove pomorske šklopocije.
Evo jednog Rusofila u najavi 😀. Jesi li svjestan šta si napisao?? Amere nalupao ko je stigao?? Pa od Američkog oružja u periodu od drugog svjetskog rata pa do danas poginulo oko 20 miliona ljudi! To i Rusi izjavljuju. Aj to, nego dje nadje da ih je Srbija nalupala? 😂😂. Druže, jesi li ti pijan??
Ništa više nego BRAVOOO za obrazloženje!
“Moskva” je takođe imala višeslojnu odbranu, pa je potopljena jednim bizarnim dronom! “Titanik” je bio “nepotopiv” sa komorama, koga je potopio us*ani ledeni breg sasvim slučajno! Sve što pliva je potopivo! Britanski najsavremeniji bojni brod, potopljen je jednom raketom pogodkom u bok kada je bukvalno prepolovlen u Atlantiku kod Argentine! Nosač aviona je žilaviji, ali u unutrašnjosti se nalaze skladišta sa raketama i drugim eksplozivnim naoružanjem! Protivbrodske rakete se prave upravo sa kumulativnim punjenjem! Lete na maloj visini iznad vode, i cilj je pogodak u bok, probijanje bočne oplate i eksplozija unutar broda! Šteta može da da bude mala, beznačajna, ali može da izazove sekundarne detonacije, usled čega postoji mogućnost momentalnog uništenja broda! Takođe ga može potopiti jedan us**ni brod-dron, kao krstaricu “Moskva”! Jedini spas i 500% zaštita za Američke nosače, je angažovanje Ukrajinske PVO, koja obara 500% od 100% ispaljenih raketa!
Još jedan vojni ANALitičar sa IQ manjim od 70. Žalosno da ovakvi likovi imaju smelosti da potpišu ovakvu bljuvotinu od analnelize.
Па за један носач је доста један кинџал…и ту се прича завршава…
Pa što Rusi ne poslaše Hutima tu kobaltnu bojevu glavu sa brzoraspadajućim izotopima da visoko izjonizira bar jednu grupu nosača nije valjda da ne žele dalju eskalaciju na ovo sve što se dešava i to preko posrednika Huta pa to je bezbolno i zapadnjaci njih štede dozirano postupaju a ha da mogu potopili bi ih sve
Nije potopljen jer ih niko nije ni gadjao. Sada je oruzije mnogo opasnije tako da su nosaci opasnost samo za banana zemlje.
Први фактор је , фактор изненађења . После се ударају чврге . Од јачине прстију , толико волели и глава . Универзални рецепт .
Nema tog objekta koji je neunistiv.Cak serija ruskih raketa resavaju problem nosaca aviona jednim pogotkom.Moguce je da su ga pogodili Huti jer je zbrisao iz njihove zone.Ruski vojnici ce ga potopiti uskoro analono onome sta oni rade njima.
Nije pitanje dal ce da ga potope, nego dal smeju da ga gadjaju:)))))